Дан 106 од 365

5 Мој 31:1–30

1 Потом дође Мојсије и каза ове ријечи свему Израиљу,

2 И рече им: мени има данас сто и двадесет година, не могу више одлазити ни долазити; а и Господ ми је рекао: нећеш пријећи преко тога Јордана.

3 Господ ће Бог твој ићи пред тобом, и истријебиће оне народе испред тебе, и ти ћеш их наслиједити; Исус ће ићи пред тобом, као што је казао Господ.

4 И учиниће Господ с њима како је учинио са Сионом и Огом царевима Аморејским и са земљом њиховом, те их је истријебио.

5 Зато кад вам их преда Господ учините им сасвијем онако како сам вам заповиједио.

6 Будите слободни и храбри, и не бојте их се и не плашите се од њих; јер Господ Бог твој иде с тобом, неће отступити од тебе, нити ће те оставити.

7 Потом дозва Мојсије Исуса, и рече му пред свијем Израиљем: буди слободан и храбар; јер ћеш ући с овијем народом у земљу за коју се заклео Господ оцима њиховијем да ће им је дати, а ти ћеш им је раздијелити у нашљедство.

8 Јер Господ који иде пред тобом биће с тобом, неће отступити од тебе, нити ће те оставити, не бој се и не плаши се.

9 И Мојсије написа овај закон, и даде га свештеницима, синовима Левијевим, који ношаху ковчег завјета Господњега, и свијем старјешинама Израиљевијем.

10 И заповједи им Мојсије говорећи: сваке седме године, у одређено вријеме године опросне, на празник сјеница,

11 Кад дође сав Израиљ и стане пред Господа Бога својега на мјесту које изабере, читај овај закон пред свијем Израиљем да чују,

12 Сабравши народ, људе и жене дјецу и дошљаке, који буду у мјестима твојим, да чују и уче да се боје Господа Бога вашега, и држе и творе све ријечи овога закона;

13 И синови њихови, који још не знају, нека чују и уче бојати се Господа Бога вашега, докле сте год живи на земљи у коју идете пријеко Јордана да је наслиједите.

14 А Господ рече Мојсију: ево, приближи се вријеме да умреш. Дозови Исуса и станите обојица у шатору од састанка, да му дам заповијести. И отиде Мојсије и Исус, и стадоше у шатору од састанка.

15 И јави се Господ у шатору у ступу од облака, над вратима од шатора.

16 И рече Господ Мојсију: ево, ти ћеш починути с оцима својим; а народ овај уставши чиниће прељубу за туђим боговима оне земље у коју иде, и оставиће ме и поквариће завјет мој, који учиних с њима.

17 И онда ће се распалити мој гњев на њих, и оставићу их, и сакрићу лице своје од њих; они ће се прождријети, и снаћи ће их зла многа и невоље; и онда ће рећи: да ме не снађоше ова зла зато што Бог мој није посред мене?

18 А ја ћу онда сасвијем сакрити лице своје за сва зла која учинише обративши се к другијем боговима.

19 Зато сад напишите себи ову пјесму, и научи је синове Израиљеве; метни им је у уста да ми та пјесма буде свједок на синове Израиљеве.

20 Јер ћу га одвести у земљу за коју сам се заклео оцима његовијем, у којој тече млијеко и мед; ондје ће јести и наситиће се и угојиће се, па ће се онда обратити к другијем боговима и њима ће служити, а за мене неће марити, и поквариће завјет мој.

21 А кад га снађу зла многа и невоље, онда ће та пјесма свједочити на њих; јер се неће заборавити нити ће је нестати из уста сјемена њихова. Јер знам мисли њихове и што ће још данас чинити, прије него их уведем у земљу за коју сам се заклео.

22 И написа Мојсије ту пјесму онај дан, и научи синове Израиљеве.

23 И Господ даде заповијести Исусу Навину говорећи: буди слободан и храбар, јер ћеш ти увести синове Израиљеве у земљу за коју сам им се заклео и ја ћу бити с тобом.

24 И кад написа ријечи овога закона у књигу, све до краја,

25 Заповиједи Мојсије Левитима, који ношаху ковчег завјета Господњега, говорећи:

26 Узмите ову књигу закона и метните је покрај ковчега завјета Господа Бога својега, да буде ондје свједок на вас.

27 Јер знам непокорност твоју и тврди врат твој. Ето, докле сам још жив с вама, до данас, бијасте непокорни Господу; акамоли кад ја умрем?

28 Скупите мени све старјешине од племена својих и управитеље своје да им кажем да чују ове ријечи, и да им засвједочим небом и земљом.

29 Јер знам да ћете се по смрти мојој покварити, и заћи с пута који вам заповједих; и зато ће вас задесити ово зло најпослије, кад станете чинити што је зло пред Господом гњевећи га дјелом руку својих.

30 И изговори Мојсије да чује сав збор Израиљев ријечи ове пјесме до краја.

Лк 13:1–15

1 У то вријеме пак дођоше неки и казаше за Галилејце којијех крв помијеша Пилат са жртвама њиховијем.

2 И одговарајући Исус рече им: мислите ли да су ти Галилејци били најгрјешнији од свију Галилејаца, јер тако пострадаше?

3 Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

4 Или они осамнаест што на њих паде кула Силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свију Јерусалимљана?

5 Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

6 Каза им пак ову причу: један човјек имадијаше смокву усађену у своме винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.

7 Онда рече виноградару: ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посијеци је дакле, зашто земљи да смета?

8 А он одговарајући рече му: господару! остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;

9 Па да ако роди: ако ли не, посјећи ћеш је на годину.

10 А кад учаше у једној зборници у суботу,

11 И гле, бјеше ондје жена болесна од духа осамнаест година, и бјеше згрчена, и не могаше се исправити.

12 А кад је видје, дозва је Исус и рече јој: жено! опроштена си од болести своје.

13 И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.

14 А старјешина од зборнице срђаше се што је Исус исцијели у суботу, и одговарајући рече народу: шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лијечите, а не у дан суботни.

15 А Господ му одговори и рече: лицемјере! сваки од вас у суботу не одрешује ли својега вола или магарца од јасала, и не води да напоји?

Приче 24:10–18

10 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.

11 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.

12 Ако ли речеш: гле, нијесмо знали за то; неће ли разумјети онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по дјелима његовијем?

13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и сат, јер је сладак грлу твојему.

14 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.

15 Безбожниче, не вребај око стана праведникова, и не квари му почивања.

16 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.

17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.

18 Јер би видио Господ и не би му било мило, и обратио би гњев свој од њега на тебе.