Дан 107 од 365

5 Мој 32:1–33:29

32:1 Слушај, небо, говорићу; и земља нека чује говор уста мојих.

32:2 Нека се спусти као дажд наука моја, и нека падне као роса говор мој, као ситан дажд на младу траву и као крупан дажд на одраслу траву.

32:3 Јер ћу јављати име Господње; величајте Бога нашега.

32:4 Дјело је те стијене савршено, јер су сви путови његови правда; Бог је вјеран, без неправде; праведан је и истинит.

32:5 Они се покварише према њему; њихово неваљалство није неваљалство синова његовијех; то је род зао и покварен.

32:6 Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? није ли он отац твој, који те је задобио? он те је начинио и створио.

32:7 Опомени се негдашњих дана, погледајте године свакога вијека; питај оца својега и он ће ти јавити, старије своје и казаће ти.

32:8 Кад вишњи раздаде нашљедство народима, кад раздијели синове Адамове, постави међе народима по броју синова Израиљевих.

32:9 Јер је дио Господњи народ његов, Јаков је уже нашљедства његова.

32:10 Нађе га у земљи пустој, на мјесту страшну гдје бучи пустош; води га унаоколо, учи га и чува као зјеницу ока својега.

32:11 Као што орао измамљује орлиће своје, диже се над птићима својим, шири крила своја, узима их и носи на крилима својим,

32:12 Тако га Господ вођаше, и с њим не бјеше туђега бога;

32:13 Вођаше га на висине земаљске да једе род пољски, и даваше му да сиса мед из стијене и уље из тврдога камена,

32:14 Масло од крава и млијеко од оваца с претилином од јагањаца и овнова Васанских и јараца, са срцем зрна пшеничних; и пио си вино, крв од грожђа.

32:15 Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави Бога који га је створио, и презре стијену спасења својега.

32:16 На ревност раздражише га туђим боговима, гадовима разгњевише га.

32:17 Приносише жртве ђаволима, не Богу, боговима, којих нијесу знали, новим, који из близа дођоше, којих се нијесу страшили оци ваши.

32:18 Стијену која те је родила заборавио си; заборавио си Бога створитеља својега.

32:19 Кад то видје Господ, разгњеви се на синове своје и на кћери своје,

32:20 И рече: сакрићу од њих лице своје, видјећу какав ће им бити пошљедак, јер су род покварен, синови у којима нема вјере.

32:21 Они ме раздражише на ревност онијем што није Бог, разгњевише својим таштинама; и ја ћу њих раздражити на ревност онијем који није народ, народом лудијем разљутићу их.

32:22 Јер се огањ разгорио у гњеву мојем, и горјеће до најдубљега пакла; спалиће земљу и род њезин, и попалиће темеље брдима.

32:23 Згрнућу на њих зла, стријеле своје побацаћу на њих.

32:24 Глад ће их циједити, врућице и љути помори прождираће их; и зубе звјерске послаћу на њих и јед змија земаљских.

32:25 Споља ће их убијати мач, а по клијетима страх, и момка и дјевојку, дијете на сиси и сиједа човјека.

32:26 Рекао бих: расијаћу их по свијем угловима земаљским, учинићу да нестане спомена њихова између људи,

32:27 Да ми није до мржње непријатељеве, да се не би непријатељи њихови понијели и рекли: рука се наша узвисила, а није Господ учинио све ово.

32:28 Јер су народ који пропада са својих намјера, и нема у њих разума.

32:29 Камо да су паметни, да разумију ово, и гледају на пошљедак свој!

32:30 Како би један гонио тисућу а двојица тјерала десет тисућа, да их није стијена њихова продала и Господ их предао?

32:31 Јер стијена њихова није као наша стијена; непријатељи наши нека буду судије.

32:32 Јер је чокот њихов од чокота Содомскога и из поља Гоморскога; грожђе је њихово грожђе отровно, пуца су му горка.

32:33 Вино је њихово отров змајевски, и љути јед аспидин.

32:34 Није ли то сакривено код мене, запечаћено у ризницама мојим?

32:35 Моја је освета и плата, у своје вријеме попузнуће нога њихова, јер је близу дан пропасти њихове, и иде брзо што ће их задесити.

32:36 Судиће Господ народу својему, и жао ће му бити слуга његовијех, кад види да је прошла снага и да нема ништа ни од ухваћенога ни од остављенога.

32:37 И рећи ће: гдје су богови њихови? стијена у коју се уздаше?

32:38 Који сало од жртава његовијех једоше и пише вино од наљева њиховијех. Нека устану и помогу вам, и нека вам буду заклон.

32:39 Видите сада да сам ја, ја сам, и да нема Бога осим мене. Ја убијам и оживљујем, раним и исцјељујем, и нема никога ко би избавио из моје руке.

32:40 Јер подижем к небу руку своју и кажем: ја сам жив довијека.

32:41 Ако наоштрим сјајни мач свој и узмем у руку суд, учинићу освету на непријатељима својим и вратићу онима који мрзе на ме.

32:42 Опојићу стријеле своје крвљу, и мач ће се мој најести меса, крвљу исјеченијех и заробљенијех, кад почнем освету на непријатељима.

32:43 Веселите се народи с народом његовијем, јер ће покајати крв слуга својих, и осветиће се непријатељима својим, и очистиће земљу своју и народ свој.

32:44 И дође Мојсије и изговори све ријечи пјесме ове народу, он и Исус син Навин.

32:45 А кад изговори Мојсије све ријечи ове свему Израиљу,

32:46 Рече им: привијте срце своје к свијем ријечима које вам ја данас засвједочавам, и казујте их синовима својим да би држали све ријечи овога закона и творили их.

32:47 Јер није празна ријеч да за њу не марите, него је живот ваш; и том ћете ријечју продуљити дане своје на земљи, у коју идете преко Јордана да је наслиједите.

32:48 У исти дан рече Господ Мојсију говорећи:

32:49 Изиди на ову гору Аваримску, на гору Навав, која је у земљи Моавској према Јерихону, и види земљу Хананску коју дајем синовима Израиљевијем у државу.

32:50 И умри на гори на коју изидеш, и прибери с к роду својему, као што је умро Арон брат твој на гори Ору и прибрао се к роду својему.

32:51 Јер ми згријешисте међу синовима Израиљевијем на води од свађе у Кадису, у пустињи Сину, што ме не прослависте међу синовима Израиљевијем.

32:52 Пред собом ћеш видјети земљу, али нећеш у њу ући, у земљу коју дајем синовима Израиљевијем.

33:1 А ово је благослов којим благослови Мојсије човјек Божји синове Израиљеве пред смрт своју.

33:2 И рече: Господ изиде са Синаја, и показа им се са Сира; засја с горе Фаранске, и дође с мноштвом тисућа светаца, а у десници му закон огњени за њих.

33:3 Доиста љуби народе; сви су свети његови у руци твојој; и они се слегоше к ногама твојим да приме ријечи твоје.

33:4 Мојсије нам даде закон, нашљедство збору Јаковљеву.

33:5 Јер бијаше цар у Израиљу, кад се сабираху кнезови народни, племена Израиљева.

33:6 Да живи Рувим и да не умре, а људи његовијех да буде мало!

33:7 А за Јуду рече: услиши Господ глас Јудин, и доведи га опет к народу његову; руке његове нека војују на њ, а ти му помажи против непријатеља његовијех.

33:8 И за Левија рече: твој Тумим и твој Урим нека буду у човјека твојега светога, којега си окушао у Маси и с којим си се препирао на води Мериви;

33:9 Који рече оцу својему и матери својој: не гледам на вас; који не познаје браће своје и за синове своје не зна; јер држе ријечи твоје и завјет твој чувају.

33:10 Они уче уредбама твојим Јакова и закону твојему Израиља, и мећу кад под ноздрве твоје и жртву што се сажиже на олтар твој.

33:11 Благослови, Господе, војску његову, и нека ти мило буде дјело руку његовијех; поломи бедре онима који устају на њ и који мрзе на њ, да не устану.

33:12 За Венијамина рече: мили Господу наставаће без страха с њим; заклањаће га сваки дан, и међу плећима његовијем наставаће.

33:13 И за Јосифа рече: благословена је земља његова од Господа благом с неба, росом, и из дубине одоздо,

33:14 И благом које долази од сунца, и благом које долази од мјесеца.

33:15 И благом старијех брда и благом вјечнијех хумова,

33:16 И благом на земљи и обиљем њезинијем, и милошћу онога који стоји у купини. Нека то дође не главу Јосифу и на тјеме одвојеноме између браће своје.

33:17 Красота је његова као у првенца телета, и рогови његови као рогови у једнорога; њима ће бости народе све до краја земље; то је мноштво тисућа Јефремовијех и тисуће Манасијине.

33:18 А за Завулона рече: весели се Завулоне изласком својим, и Исахаре шаторима својим.

33:19 Народе ће сазвати на гору, ондје ће принети жртве праведне; јер ће обиље морско сисати и сакривено благо у пијеску.

33:20 А за Гада рече: благословен је који шири Гада; он настава као лав, и кида руку и главу.

33:21 Изабра себи прво, јер ондје доби дио од онога који даде закон; зато ће ићи с кнезовима народнијем, и извршавати правду Господњу и судове његове с Израиљем.

33:22 А за Дана рече: Дан је лавић, који ће искакати из Васана.

33:23 И за Нефталима рече: Нефталиме, сити милости и пуни благослова Господњега, запад и југ узми.

33:24 И за Асира рече: Асир ће бити благослов мимо друге синове, биће мио браћи својој, замакаће у уље ногу своју.

33:25 Гвожђе и мјед биће под обућом твојом; и докле трају дани твоји трајаће снага твоја.

33:26 Израиљу! нико није као Бог, који иде по небу теби у помоћ, и у величанству својем на облацима.

33:27 Заклон је Бог вјечни и под мишицом вјечном; он ће одагнати испред тебе непријатеље твоје, и рећи ће: затри!

33:28 Да би наставао Израиљ сам безбрижно, извор Јаковљев, у земљи обилној житом и вином; и небо ће његово покропити росом.

33:29 Благо теби народе Израиљу! ко је као ти, народ којега је сачувао Господ, штит помоћи твоје, и мач славе твоје? Непријатељи ће се твоји понизити, а ти ћеш газити висине њихове.

Лк 13:16–35

16 А ову кћер Авраамову коју свеза сотона ево осамнаеста година, не требаше ли је одријешити из ове свезе у дан суботни?

17 И кад он ово говораше стиђаху се сви који му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва његова славна дјела.

18 А он им рече: какво је царство Божије? и како ћу казати да је?

19 Оно је као зрно горушичино, које узевши човјек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.

20 Опет рече: какво ћу казати да је царство Божије?

21 Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.

22 И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.

23 Рече му пак неко: Господе! је ли мало онијех који ће бити спасени? А он им рече:

24 Навалите да уђете на тијесна врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи:

25 Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: не познајем вас откуда сте.

26 Тада ћете стати говорити: ми једосмо пред тобом и писмо, и по улицама нашијем учио си.

27 А он ће рећи: кажем вам: не познајем вас откуда сте; отступите од мене сви који неправду чините.

28 Ондје ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијему, а себе напоље истјеране.

29 И доћи ће од истока и запада и сјевера и југа и сјешће за трпезу у царству Божијему.

30 И гле, има пошљедњијех који ће бити први, и има првијех који ће бити пошљедњи.

31 У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи му: изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.

32 И рече им: идите те кажите оној лисици: ево изгоним ђаволе и исцијељујем данас и сјутра, а трећи дан свршићу.

33 Али данас и сјутра и прекосјутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.

34 Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! колико пута хтјех да скупим чеда твоја као кокош гнијездо своје под крила, и не хтјесте!

35 Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: нећете мене видјети док не дође да речете: благословен који иде у име Господње.

Приче 24:19–34

19 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидјети безбожницима.

20 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.

21 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мијешај се с немирницима.

22 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?

23 И ово је за мудраце: гледати ко је ко на суду није добро.

24 Ко говори безбожнику: праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.

25 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добријех.

26 Ко говори ријечи истините, у уста љуби.

27 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.

28 Не буди свједок на ближњега својега без разлога, и не варај уснама својима.

29 Не говори: како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човјеку по дјелу његову.

30 Иђах мимо њиву човјека лијена и мимо виноград човјека безумна;

31 И гле, бјеше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.

32 И видјевши узех на ум, и гледах и поучих се.

33 Док мало проспаваш, док мало продријемљеш, док мало склопиш руке да починеш,

34 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човјек.