Дан 108 од 365

5 Мој 34:1–12

1 Тада изиде Мојсије из поља Моавскога на гору Нава, на врх Фазге, која је према Јерихону; и показа му Господ сву земљу од Галада до Дана;

2 И сву земљу Нефталимову, и земљу Јефремову и Манасијину, и сву земљу Јудину до мора западнога,

3 И јужну страну, и равницу, долину под Јерихоном мјестом гдје има много палмових дрвета, до Сигора.

4 И рече му Господ: ово је земља, за коју сам се заклео Авраму, Исаку и Јакову говорећи: сјемену твојему даћу је. Показах ти да је видиш очима својима, али у њу нећеш ући.

5 И умрије ондје Мојсије слуга Господњи у земљи Моавској по ријечи Господњој.

6 А погребе га Господ у долини у земљи Моавској према Вет-Фегору; и нико не дозна за гроб његов до данашњега дана.

7 И бјеше Мојсију сто и двадесет година кад умрије, и не бјеху потамњеле очи његове нити га снага издала.

8 И плакаше синови Израиљеви за Мојсијем у пољу Моавском тридесет дана; и прођоше плачни дани жалости за Мојсијем.

9 А Исус син Навин бјеше пун духа мудрости, јер Мојсије бјеше метнуо на њ руке своје. И слушаше га синови Израиљеви, и творише као што заповједи Господ преко Мојсија.

10 Али не уста више пророк у Израиљу као Мојсије, којега Господ позна лицем к лицу,

11 У свијем знацима и чудесима, за која посла Господ да их учини у земљи Мисирској на Фараону и на свијем слугама његовијем и на свој земљи његовој,

12 И у свијем дјелима крјепке руке и у свијем страхотама великим, које учини Мојсије пред свијем Израиљем.

Ис Нав 1:1–18

1 А по смрти Мојсија слуге Господњега рече Господ Исусу сину Навину, слузи Мојсијеву, говорећи:

2 Мојсије слуга мој умрије; зато сада устани, пријеђи преко тога Јордана ти и сав тај народ у земљу коју ја дајем синовима Израиљевијем.

3 Свако мјесто на које ступите стопама својим дао сам вам, као што рекох Мојсију.

4 Од пустиње и од овога Ливана до ријеке велике, ријеке Ефрата, сва земља Хетејска до великога мора на западу, биће међа ваша.

5 Нико се неће одржати пред тобом свега вијека твојега; с тобом ћу бити као што сам био с Мојсијем, нећу отступити од тебе нити ћу те оставити.

6 Буди слободан и храбар, јер ћеш ти предати томе народу у нашљедство земљу за коју сам се заклео оцима њиховијем да ћу им је дати.

7 Само буди слободан и храбар да држиш и твориш све по закону који ти је заповједио Мојсије слуга мој, не отступај од њега ни надесно ни налијево, да би напредовао куда год пођеш.

8 Нека се не раставља од уста твојих књига овога закона, него размишљај о њему дан и ноћ, да држиш и твориш све како је у њему написано; јер ћеш тада бити срећан на путовима својим и тада ћеш напредовати.

9 Нијесам ли ти заповједио: буди слободан и храбар? не бој се и не плаши се; јер је с тобом Господ Бог твој куда год идеш.

10 Тада заповједи Исус управитељима народнијем говорећи:

11 Прођите кроз око и заповједите народу говорећи: спремите себи брашњенице; јер ћете до три дана пријећи преко Јордана да уђете и узмете земљу коју вам Господ Бог ваш даје у нашљедство.

12 А племену Рувимову и Гадову и половини племена Манасијина рече Исус говорећи:

13 Опомените се шта вам је заповједио Мојсије слуга Господњи рекав: Господ Бог ваш смири вас и даде вам ову земљу.

14 Жене ваше, дјеца ваша и стока ваша нека остану у земљи коју вам даде Мојсије с ову страну Јордана; ви пак пријеђите под оружјем пред браћом својом, који сте год за војску, и помозите им,

15 Докле не смири Господ и браћу вашу као вас, и наслиједе и они земљу коју им даје Господ Бог ваш; па се онда вратите на нашљедство своје које вам је дао Мојсије слуга Господњи с ову страну Јордана к истоку, и држите га.

16 А они одговорише Исусу говорећи: што си нам год заповједио чинићемо, и куда нас год пошљеш ићи ћемо.

17 Слушаћемо те како смо слушали Мојсија; само нека Господ Бог твој буде с тобом као што је био с Мојсијем.

18 Ко би се противио твојој заповијести и не би слушао ријечи твојих у свему што му заповједиш, нека се погуби; само буди слободан и храбар.

Лк 14:1–21

1 И догоди му се да дође у суботу у кућу једнога кнеза фарисејскога да једе хљеб; и они мотраху на њега.

2 И гле, бјеше пред њим некакав човјек на коме бјеше дебела болест.

3 И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: је ли слободно у суботу исцјељивати?

4 А они оћутјеше. И дохвативши га се исцијели га и отпусти.

5 И одговарајући рече им: који од вас не би својега магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

6 И не могоше му одговорити на то.

7 А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

8 Кад те ко позове на свадбу, не сједај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

9 И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: подај мјесто овоме: и онда ћеш са стидом сјести на ниже мјесто.

10 Него кад те ко позове, дошавши сједи на пошљедње мјесто, да ти рече кад дође онај који те позва: пријатељу! помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који сједе с тобом за трпезом.

11 Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

12 А и ономе што их је позвао рече: кад дајеш објед или вечеру, не зови пријатеља својијех, ни браће своје, ни рођака својијех, ни сусједа богатијех, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

13 Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слијепе;

14 И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсенију праведнијех.

15 А кад чу то неки од онијех што сјеђаху с њим за трпезом рече му: благо ономе који једе хљеба у царству Божијему!

16 А он му рече: један човјек зготови велику вечеру, и позва многе;

17 И кад би вријеме вечери, посла слугу својега да каже званима: хајдете, јер је већ све готово.

18 И почеше се изговарати сви редом; први му рече: купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

19 И други рече: купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

20 И трећи рече: ожених се, и зато не могу доћи.

21 И дошавши слуга тај каза ово господару своме. Тада се расрди домаћин и рече слузи своме: иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слијепе.

Пс 47:1–9

1 Сви народи, запљештите рукама, покликните Богу гласом радоснијем.

2 Јер је вишњи Господ страшан, цар велики над свом земљом.

3 Покори нам народе и племена под ноге наше.

4 Избра нам достојање наше, красоту Јакова, који му омиље.

5 Иде Бог уз подвикивање, Господ уз глас трубни.

6 Појте Богу, појте; појте цару нашему, појте;

7 Јер је Бог цар од све земље, појте пјесму.

8 Бог царује над народима; Бог сједи на светом пријестолу свом.

9 Кнезови народни састављају се с народом Бога Аврамова. Јер су штитови земаљски Божији. Да је узвишен!