Дан 109 од 365

Ис Нав 2:1–4:24

2:1 А Исус син Навин посла из Ситима потајно двије уходе рекавши им: идите, видите земљу и Јерихон. И они отидоше, и дођоше у кућу једној курви, којој име бјеше Рава, и починуше ондје.

2:2 Али би јављено цару Јерихонском и казано: ево, људи дођоше овамо ноћас између синова Израиљевих да уходе земљу.

2:3 И посла цар Јерихонски к Рави и поручи: изведи људе који су дошли к теби и ушли у твоју кућу, јер су дошли да уходе сву земљу.

2:4 Али жена узевши она два човјека сакри их; па рече: јест истина да су људи дошли к мени, али ја не знах одакле бијаху;

2:5 И кад се врата затвораху у сумрак, људи изидоше; не знам куда отидоше; идите брзо за њима; стигнућете их.

2:6 А она их бјеше извела на кров, и скрила их под лан нетрвен, који бијаше разастрла по крову.

2:7 И људи пођоше за њима у потјеру пут Јордана до брода; и врата се затворише кад изиде потјера за њима.

2:8 Они пак још не бјеху поспали, а она дође к њима на кров,

2:9 И рече им: знам да вам је Господ дао ову земљу, јер нас попаде страх од вас, и препали су се од вас сви који живе у овој земљи.

2:10 Јер чусмо како је Господ осушио пред вама Црвено Море кад изидосте из Мисира, и шта сте учинили од два цара Аморејска који бијаху преко Јордана, од Сиона и Ога, које побисте.

2:11 И кад то чусмо, растопи се срце наше, и ни у коме већ нема јунаштва од страха вашега; јер је Господ, Бог ваш, Бог горе на небу и доље на земљи.

2:12 Него сада закуните ми се Господом да ћете учинити милост дому оца мојега као што ја вама учиних милост, и дајте ми знак истинит,

2:13 Да ћете сачувати живот мојему оцу и мојој матери и мојој браћи и мојим сестрама и свјема њиховијем, и да ћете избавити душе наше од смрти.

2:14 А људи јој одговорише: ми ћемо изгинути за вас, ако не издате ове наше ствари; и кад нам Господ да ову земљу, учинићемо ти милост и вјеру.

2:15 Тада их она спусти кроз прозор по конопцу; јер кућа њезина бјеше на зиду градском, и она на зиду наставаше.

2:16 И рече им: идите у гору да не наиђе на вас потјера, и ондје се кријте три дана докле се не врати потјера, па онда идите својим путем.

2:17 А људи јој рекоше: бићемо прости од ове твоје заклетве којом си нас заклела;

2:18 Ево, кад дођемо у земљу, вежи ову врвцу од скерлета на прозор, кроз који си нас спустила, и скупи код себе у ту кућу оца својега и матер и браћу и сав дом оца својега.

2:19 И ко би год изашао из твоје куће, крв његова нека буде на његову главу, а ми да нијесмо криви; а ко год буде с тобом у кући, крв његова нека дође на наше главе, ако га се ко руком дотакне.

2:20 Али ако издаш ову ствар нашу, тада ћемо бити прости од твоје заклетве, којом си нас заклела.

2:21 А она одговори: како рекосте тако нека буде. Тада их пусти, и отидоше; и она веза врвцу од скерлета на прозор.

2:22 А они отишавши дођоше у гору, и осташе ондје три дана докле се не врати потјера; јер их потјера тражаше по свијем путовима, али их не нађе.

2:23 И вратише се она два човјека, и сишавши с горе пребродише и дођоше к Исусу сину Навину, и приповједише му све што им се догодило.

2:24 И рекоше Исусу: заиста дао нам је Господ у руке сву ту земљу, и сви становници оне земље уплашили су се од нас.

3:1 И уста Исус у јутру рано, и кретоше се од Ситима и дођоше до Јордана он и сви синови Израиљеви, и ноћише ондје а не пријеђоше.

3:2 А послије три дана прођоше управитељи кроз око,

3:3 И заповједише народу говорећи: кад видите ковчег завјета Господа Бога својега и свештенике Левите гдје га носе, пођите и ви с мјеста својега и идите за њим.

3:4 Али нека буде даљина између вас и њега до двије тисуће лаката; ближе до њега не примичите се, да бисте познали пут којим ћете ићи, јер још никада нијесте ишли тијем путем.

3:5 И Исус рече народу: освештајте се, јер ће сјутра учинити Господ чудеса међу вама.

3:6 Потом рече Исус свештеницима говорећи: узмите ковчег завјетни и идите пред народом. И узеше ковчег завјетни и пођоше пред народом.

3:7 А Господ рече Исусу: данас те почињем узвишивати пред свијем Израиљем да познаду да ћу и с тобом бити као што сам био с Мојсијем.

3:8 Зато ти заповједи свештеницима који носе ковчег завјетни, и реци: кад дођете на крај воде Јордана, станите у Јордану.

3:9 И рече Исус синовима Израиљевим: приступите овамо, и чујте ријечи Господа Бога својега.

3:10 По том рече Исус: по овом ћете познати да је Бог живи посред вас, и да ће доиста одагнати испред вас Хананеје и Хетеје и Јевеје и Ферезеје и Гергесеје и Јевусеје:

3:11 Ево, ковчег завјета Господа свој земљи поћи ће пред вама преко Јордана.

3:12 За то сада изберите дванаест људи из племена Израиљева, по једнога човјека из свакога племена.

3:13 И чим свештеници носећи ковчег завјета Господа Господа свој земљи стану ногама својим у води Јорданској, вода ће се у Јордану раступити, те ће вода која тече озго стати у гомилу.

3:14 И кад се подиже народ из шатора својих да пријеђе преко Јордана, и свештеници понесошеше ковчег завјетни пред народом,

3:15 И кад они што ношаху ковчег дођоше до Јордана, и свештеници носећи ковчег оквасише ноге своје на крају воде (јер је Јордан пун преко брегова својих за цијело вријеме жетве),

3:16 Устави се вода што тецијаше озго, и стаде у једну гомилу врло на далеко, од града Адама, који је крај Заретана; а што тецијаше доље у море крај поља, море слано, отече сасвијем; и народ прелажаше према Јерихону.

3:17 А свештеници који ношаху ковчег завјета Господњега стајаху на суху усред Јордана тврдо, сав Израиљ иђаше по суху, докле сав народ не пријеђе преко Јордана.

4:1 А кад сав народ пријеђе преко Јордана, рече Господ Исусу говорећи:

4:2 Изберите из народа дванаест људи, по једнога човјека из свакога племена,

4:3 И заповједите им и реците: узмите одавде, исред Јордана, с мјеста гдје стоје ногама својим свештеници, дванаест камена, и однесите их са собом, и метните их ондје гдје ћете ноћас ноћити.

4:4 Тада дозва Исус дванаест људи, које бјеше одредио између синова Израиљевих, по једнога човјека из свакога племена.

4:5 И рече им Исус: идите пред ковчег Господа Бога својега усред Јордана, и узмите сваки по један камен на раме своје, према броју племена синова Израиљевих,

4:6 Да буде знак међу вама. Кад вас послије запитају синови ваши говорећи: шта ће вам то камење?

4:7 Реците им: јер се вода у Јордану раступи пред ковчегом завјета Господњега, кад прелажаше преко Јордана, раступи се вода у Јордану, и ово је камење спомен синовима Израиљевим довијека.

4:8 И учинише синови Израиљеви како заповједи Исус; и узеше дванаест камена исред Јордана, како бјеше рекао Господ Исусу, према броју племена синова Израиљевих; и однесоше их са собом на ноћиште, и метнуше их ондје.

4:9 А и усред Јордана постави Исус дванаест камена на мјесту гдје стајаху ногама својим свештеници носећи ковчег завјетни, и ондје осташе до данас.

4:10 Свештеници пак који ношаху ковчег стајаху усред Јордана докле се не сврши све што бјеше Господ заповједио Исусу да каже народу, сасвијем како бјеше Мојсије заповједио Исусу. И народ похитје и пријеђе.

4:11 А кад пријеђе сав народ, онда пријеђе и ковчег Господњи и свештеници, а народ гледаше.

4:12 Пријеђоше и синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина под оружјем пред синовима Израиљевим, као што им бјеше казао Мојсије.

4:13 Око четрдесет тисућа наоружанијех пријеђоше пред Господом преко Јордана на бој у поље Јерихонско.

4:14 Тај дан узвиси Господ Исуса пред свијем Израиљем; и бојаху га се као што су се бојали Мојсија, свега вијека његова.

4:15 И рече Господ Исусу говорећи:

4:16 Заповједи свештеницима који носе ковчег од сведочанства нека изиду из Јордана.

4:17 И заповједи Исус свештеницима говорећи: изидите из Јордана.

4:18 А чим свештеници који ношаху ковчег завјета Господњега изидоше исред Јордана, и стадоше на сухо ногом својом свештеници, одмах се поврати вода у Јордану на мјесто своје, и потече као и прије поврх свијех брегова својих.

4:19 А изиде народ из Јордана десетога дана првога мјесеца, и стадоше у око у Галгалу, с истока Јерихону.

4:20 А онијех дванаест камена, што изнесоше из Јордана, постави Исус у Галгалу.

4:21 И рече синовима Израиљевим говорећи: кад у напредак запитају синови ваши оце своје говорећи: шта ће то камење?

4:22 Тада обавијестите синове своје, и реците им: сухим пријеђе Израиљ преко овога Јордана.

4:23 Јер Господ Бог ваш осуши Јордан пред вама докле пријеђосте, као што је учинио Господ Бог ваш од Црвенога Мора осушивши га пред нама докле пријеђосмо;

4:24 Да би познали сви народи на земљи да је рука Господња крјепка, да бисте се свагда бојали Господа Бога својега.

Лк 14:22–35

22 И рече слуга: господару, учинио сам како си заповједио, и још мјеста има.

23 И рече господар слузи: изиђи на путове и међу ограде, те натјерај да дођу да ми се напуни кућа.

24 Јер вам кажем да ниједан од онијех званијех људи неће окусити моје вечере. Јер је много званијех, али је мало изабранијех.

25 Иђаше пак с њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

26 Ако ко дође к мени а не мрзи на својега оца, и на матер, и на жену, и на дјецу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

27 И ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик.

28 И који од вас кад хоће да зида кулу не сједе најприје и не прорачуни шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

29 Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

30 Говорећи: овај човјек поче зидати, и не може да доврши.

31 Или који цар кад пође с војском да се побије с другијем царем не сједе најприје и не држи вијећу може ли с десет хиљада срести онога што иде на њега са двадесет хиљада?

32 Ако ли не може, а он пошље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.

33 Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

34 Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

35 Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.

Приче 25:1–8

1 И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудина.

2 Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.

3 Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.

4 Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.

5 Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом пријесто његов.

6 Не величај се пред царем и не стај на мјесто гдје стоје властељи.

7 Јер је боље да ти се каже: ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.

8 Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напошљетку ако би те осрамотио ближњи твој.