БИБЛИЈАБајкалско издање
SR
Подешавања

5. Мојсијеваглава 34

Тумачење главе (на руском)

Смерть Моисея.

1Тада изиде Мојсије из поља Моавскога на гору Нава, на врх Фазге, која је према Јерихону; и показа му Господ сву земљу од Галада до Дана;

2И сву земљу Нефталимову, и земљу Јефремову и Манасијину, и сву земљу Јудину до мора западнога,

3И јужну страну, и равницу, долину под Јерихоном мјестом гдје има много палмових дрвета, до Сигора.

Тумачење, ст. 1–3 (на руском)

Гора Нево (Навав) — одна из возвышенностей горного хребта Аварим.

Галаад — страна в Восточном Заиорданье.

Город Дан, расположенный к юго-западу от Дамаска, составлял северный пункт Палестины, как Вирсавия — южный. Отсюда выражения: «от Дана до Вирсавии», «от Вирсавии до Дана» (1 Цар III:20; 2 Цар III:10; VI:19; XVII:11; XXIV:2; 3 Цар IV:25; 1 Пар XXI:2; 2 Пар XXX:5), для обозначения всего протяжении Палестины.

Удел Неффалима был расположен на севере, удел Иуды — на юге Западного Заиорданья.

Удел Ефрема и Манассии — в центральной Палестине.

«Западное море» — то же, что Средиземное.

Местоположение Сигора приурочивают к южным пределам Мертвого моря.

4И рече му Господ: ово је земља, за коју сам се заклео Авраму, Исаку и Јакову говорећи: сјемену твојему даћу је. Показах ти да је видиш очима својима, али у њу нећеш ући.

5И умрије ондје Мојсије слуга Господњи у земљи Моавској по ријечи Господњој.

6А погребе га Господ у долини у земљи Моавској према Вет-Фегору; и нико не дозна за гроб његов до данашњега дана.

Тумачење, ст. 6 (на руском)

«И погребен», т. е. нашел для себя место упокоения. «И никто не знает места погребения его даже до сего дня», — в чем может быть усматриваема провиденциальная цель: место погребения великого Моисея могло стать в глазах евреев особенно священным, сделавшись впоследствии предметом суеверною или даже идолопоклоннического почитания.

7И бјеше Мојсију сто и двадесет година кад умрије, и не бјеху потамњеле очи његове нити га снага издала.

8И плакаше синови Израиљеви за Мојсијем у пољу Моавском тридесет дана; и прођоше плачни дани жалости за Мојсијем.

9А Исус син Навин бјеше пун духа мудрости, јер Мојсије бјеше метнуо на њ руке своје. И слушаше га синови Израиљеви, и творише као што заповједи Господ преко Мојсија.

10Али не уста више пророк у Израиљу као Мојсије, којега Господ позна лицем к лицу,

11У свијем знацима и чудесима, за која посла Господ да их учини у земљи Мисирској на Фараону и на свијем слугама његовијем и на свој земљи његовој,

12И у свијем дјелима крјепке руке и у свијем страхотама великим, које учини Мојсије пред свијем Израиљем.

Тумачење, ст. 10–12 (на руском)

Ср. Чис XII:1–9.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).