Дан 111 од 365

Ис Нав 7:1–26

1 Али се огријешише синови Израиљеви о проклетињу, јер Ахан син Хармије сина Завдије сина Зарина од племена Јудина узе од проклетијех ствари; зато се разгњеви Господ на синове Израиљеве.

2 А Исус посла људе из Јерихона у Гај, који бијаше близу Вет-Авена с истока Ветиљу, и рече им говорећи: идите и уходите земљу. И људи отидоше и уходише Гај.

3 И вративши се к Исусу рекоше му: нека не иде сав народ; до двије тисуће људи или до три тисуће људи нека иду, и освојиће Гај; немој трудити свега народа, јер их је мало.

4 И отиде их онамо из народа око три тисуће људи; али побјегоше од Гајана.

5 И Гајани посјекоше их до тридесет и шест људи; и гонише их од врата дори до Сиварима, и побише их на стрмени; и растопи се срце у народу, и поста као вода.

6 А Исус раздрије хаљине своје и паде лицем на земљу пред ковчегом Господњим, и лежа до вечера, он и старјешине Израиљеве, и посуше се прахом по глави.

7 И рече Исус: јаох! Господе Боже, зашто преведе онај народ преко Јордана да нас предаш у руке Аморејцима да нас побију? о, да шћасмо остати преко Јордана!

8 Јаох! Господе, шта да кажем, кад је Израиљ обратио плећи пред непријатељима својим?

9 Чуће Хананеји и сви становници те земље, и слећи ће се око нас, и истријебиће име наше са земље; и шта ћеш учинити од великога имена својега?

10 А Господ рече Исусу: устани; што си пао на лице своје?

11 Згријешио је Израиљ, и преступио завјет мој који сам им заповједио: јер узеше од проклетијех ствари, и украдоше, и затајише, и метнуше међу своје ствари.

12 Зато неће моћи синови Израиљеви стајати пред непријатељима својим; плећа ће обраћати пред непријатељима својим, јер су под проклетством; нећу више бити с вама, ако не истријебите између себе проклетиње.

13 Устани, освештај народ, и реци: освештајте се за сјутра; јер овако вели Господ Бог Израиљев: проклетство је усред тебе, Израиљу; нећеш моћи стајати пред непријатељима својим докле не уклоните проклетства између себе.

14 Приступићете ујутру по племенима својим; и које племе обличи Господ оно ће приступити по породицама својим, и коју породицу обличи Господ она ће приступити по домовима својим; и који дом обличи Господ, приступиће људи из њега један по један.

15 Па ко се нађе у проклетству, нека се спали огњем и он и све његово, јер преступи завјет Господњи и учини безакоње у Израиљу.

16 И уставши Исус ујутру рано рече те приступи Израиљ по племенима својим; и обличи се племе Јудино.

17 Потом рече те приступише породице Јудине; и обличи се породица Зарина; потом рече те приступи породица Зарина, домаћин један по један, и обличи се Завдија.

18 И рече, те приступи његов дом, људи један по један, и обличи се Ахан син Хармије сина Завдије сина Зарина од племена Јудина.

19 И рече Исус Ахану: сине, хајде дај хвалу Господу Богу Израиљеву, и признај пред њим, и кажи ми шта си учинио, немој тајити од мене.

20 А Ахан одговори Исусу и рече: истина је, ја згријеших Господу Богу Израиљеву, и учиних тако и тако:

21 Видјех у плијену један лијеп плашт Вавилонски, и двјеста сикала сребра, и једну шипку злата од педесет сикала, па се полакомих и узех; и ено је закопано у земљу усред мојега шатора, и сребро оздо.

22 Тада Исус посла посланике, који отрчаше у шатор, и гле, бјеше закопано у шатору његову, и оздо сребро.

23 И узеше из шатора и донесоше к Исусу и свијем синовима Израиљевијем, и метнуше пред Господа.

24 Тада Исус и сав Израиљ узеше Ахана сина Зарина, и сребро и плашт и шипку злата, и синове његове и кћери његове, и волове његове и магарце његове, и овце његове, и шатор и све што бјеше његово, и изведоше у долину Ахор.

25 И рече Исус: што си нас смео? Господ да те смете данас! И засу га камењем сав Израиљ, и спалише све огњем засувши камењем.

26 Потом набацаше на њ велику гомилу камења, која стоји и данас. И Господ се поврати од жестине гњева својега. Отуда се прозва оно мјесто долина Ахор до данас.

Лк 16:1–19

1 А ученицима својијем говораше: бијаше један човјек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,

2 И дозвавши га рече му: шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.

3 А пристав од куће рече у себи: шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.

4 Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.

5 И дозвавши редом дужнике господара својега рече првоме: колико си дужан господару мојему?

6 А он рече: сто ока уља. И рече му: узми писмо своје и сједи брзо те напиши педесет.

7 А потом рече другоме: а ти колико си дужан? А он рече: сто ока пшенице. И рече му: узми писмо своје и напиши осамдесет.

8 И похвали господар невјернога пристава што мудро учини; јер су синови овога вијека мудрији од синова видјела у својему нараштају.

9 И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправеднијем богатством, да би вас кад осиромашите примили у вјечне куће.

10 Који је вјеран у малом и у многом је вјеран; а ко је невјеран у малом и у многом је невјеран.

11 Ако дакле у неправедном богатству вјерни не бисте, ко ће вам у истином вјеровати?

12 И ако у туђем не бисте вјерни, ко ће вам дати ваше?

13 Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једнога мрзити а другога љубити, или ће једноме вољети а за другога не марити. Не можете служити Богу и богатству.

14 А ово све слушаху и фарисеји, који бијаху среброљупци, и ругаху му се.

15 И рече им: ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер што је у људи високо оно је мрзост пред Богом.

16 Закон и пророци су до Јована; отселе се царство Божије проповиједа јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.

17 Лашње је пак небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.

18 Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.

19 Човјек неки пак бјеше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.

Приче 25:9–17

9 Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,

10 Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.

11 Златне јабуке у сребрнијем судима јесу згодне ријечи.

12 Златна је гривна и накит од најбољега злата мудри карач ономе који слуша.

13 Вјеран је посланик као студен шњежна о жетви онима који га пошљу, и расхлађује душу својим господарима.

14 Ко се хвали даром лажнијем, он је као облаци и вјетар без дажда.

15 Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.

16 Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.

17 Ријетко нека ти нога ступа у кућу ближњега твојега, да не би наситивши се тебе омрзао на те.