Дан 112 од 365

Ис Нав 8:1–9:27

8:1 Иза тога рече Господ Исусу: не бој се и не плаши се; узми са собом сав народ што је за бој, па устани и иди на Гај; ево предадох ти у руке цара Гајскога и народ његов и град његов и земљу његову.

8:2 И учини с Гајем и царем његовијем како си учинио с Јерихоном и његовијем царем; али плијен из њега и стоку његову разграбите за се. Намјести засједу иза града.

8:3 И уста Исус и сав народ што бјеше за бој, да иду на Гај; и изабра Исус тридесет тисућа јунака, и посла их ноћу;

8:4 И заповједи им говорећи: гледајте ви који ћете бити у засједи иза града, да не будете врло далеко од града, него будите сви готови.

8:5 А ја и сав народ што је са мном примакнућемо се ка граду; па кад они изиду пред нас, ми ћемо као и прије побјећи испред њих.

8:6 Те ће они поћи за нама докле их не одвојимо од града, јер ће рећи: бјеже испред нас као и прије. И ми ћемо бјежати испред њих.

8:7 Тада ви изидите из засједе и истјерајте из града што буде остало. Јер ће вам га дати Господ Бог ваш у руке.

8:8 А кад узмете град, запалите га огњем; по ријечи Господњој учините. Ето, заповједио сам вам.

8:9 Тако их посла Исус, и они отидоше у засједу, и стадоше између Ветиља и Гаја, са запада Гају; а Исус преноћи ону ноћ међу народом.

8:10 А ујутру уста Исус рано и преброји народ, па пође са старјешинама Израиљевијем пред народом на Гај.

8:11 И сва војска што бјеше с њим пође и примакавши се дођоше према граду и стадоше у око са сјевера Гају; а бијаше долина између њих и Гаја.

8:12 И узе око пет тисућа људи, и намјести их у засједу између Ветиља и Гаја, са запада граду Гају..

8:13 И кад се намјести сав народ, сва војска, што бијаше са сјевера граду и што бијаше у засједи са запада граду, изиде Исус ону ноћ усред долине.

8:14 И кад то видје цар Гајски, људи у граду похитјеше и уранише; и изидоше онај час у поље пред Израиља у бој, цар и сав народ његов. А не знађаше да има засједа за њим иза града.

8:15 Тада Исус и сав Израиљ, као да их побише, нагоше бјежати к пустињи.

8:16 А они сазваше сав народ што бјеше у граду да их тјерају. И тјераше Исуса, и одвојише се од свога града.

8:17 И не оста нико у Гају ни у Ветиљу да не пође за Израиљем; и оставише град отворен, и тјераху Израиља.

8:18 Тада рече Господ Исусу: дигни заставу што ти је у руци према Гају, јер ћу ти га дати у руке. И подиже Исус заставу што му бјеше у руци према граду.

8:19 А они што бијаху у засједи одмах усташе са својега мјеста, и потрчаше чим он подиже руку своју, и уђоше у град и узеше га, и брзо запалише град огњем.

8:20 А кад се Гајани обазреше, а то дим од града дизаше се до неба, и не имаху куда бјежати ни тамо ни амо; а народ који бјежаше у пустињу поврати се на оне који га тјераху.

8:21 И Исус и сав Израиљ видјевши да је засједа њихова узела град и гдје се диже дим од града, вратише се и ударише на Гајане.

8:22 А они из града изидоше пред њих, те бијаху међу Израиљцима одовуд и одонуд, и побише их тако да ниједан не оста жив нити утече.

8:23 А цара Гајскога ухватише жива и доведоше к Исусу.

8:24 А кад побише Израиљци све Гајане у пољу, у пустињи, куда их гонише, и падоше сви од оштрога мача, те се истријебише, онда се вратише сви Израиљци у Гај, и исјекоше што још бјеше у њему оштријем мачем.

8:25 А свијех што изгибоше онај дан, и људи и жена, бјеше дванаест тисућа, самијех Гајана.

8:26 И Исус не спусти руке своје, коју бјеше подигао са заставом, док не побише све становнике Гајске.

8:27 Само стоку и плијен из града онога разграбише Израиљци за се, као што бјеше Господ заповједио Исусу.

8:28 И Исус спали Гај, и обрати га у гомилу вјечну, и у пустош до данашњега дана.

8:29 А цара Гајскога објеси на дрво и остави до вечера; а о заходу сунчаном заповиједи Исус те скидоше тијело његово с дрвета и бацише пред врата градска, и набацише на њ велику гомилу камења, која стоји и данас.

8:30 Тада Исус начини олтар Господу Богу Израиљеву на гори Евалу,

8:31 Као што бјеше заповједио Мојсије слуга Господњи синовима Израиљевим, као што пише у књизи закона Мојсијева, олтар од цијелога камења, преко којега није превучено гвожђе; и принесоше на њему жртве паљенице Господу, и принесоше жртве захвалне.

8:32 И преписа ондје на камењу закон Мојсијев, који је написао синовима Израиљевијем.

8:33 И сав Израиљ и старјешине његове и управитељи и судије његове стадоше с обје стране ковчега, према свештеницима Левитима, који ношаху ковчег завјета Господњега, и странац и домородац; половина према гори Гаризину а половина према гори Евалу, као што бјеше заповједио Мојсије слуга Господњи да благослови народ Израиљев најприје.

8:34 И потом прочита све ријечи закона, благослов и проклетство, све како је написано у књизи закона.

8:35 Не би ни једне ријечи од свега што је Мојсије написао, које не прочита Исус пред свијем збором Израиљевим, и женама и дјецом и странцима који иђаху међу њима.

9:1 А кад то чуше сви цареви који бијаху с ову страну Јордана по брдима и по долинама и по свему бријегу великога мора дори до Ливана, Хетејин и Аморејин, Хананејин, Ферезејин, Јевејин и Јевусејин,

9:2 Скупише се сви да се сложно бију с Исусом и с Израиљем.

9:3 А који живљаху у Гаваону чувши шта учини Исус од Јерихона и од Гаја,

9:4 Учинише и они пријевару; јер отидоше и начинише се посланици, и узеше старе торбе на своје магарце и старе мјехове винске, подеране и искрпљене,

9:5 И обућу стару и искрпљену на ноге своје, и хаљине старе на се; и сав хљеб што понесоше на пут бјеше сух и пљеснив.

9:6 И отидоше к Исусу у око у Галгалу, и рекоше њему и људима Израиљцима: дођосмо из даљне земље; хајде ухватите вјеру с нама.

9:7 А људи Израиљци рекоше Јевејима: може бити да сједите усред нас, па како ћемо ухватити вјеру с вама?

9:8 Али они рекоше Исусу: ми смо слуге твоје. А Исус им рече: ко сте и откуда идете?

9:9 А они му рекоше: из земље врло даљне дођоше слуге твоје у име Господа Бога твојега; јер чусмо славу његову и све што је учинио у Мисиру,

9:10 И све што је учинио двојици царева Аморејских, који бијаху с ону страну Јордана, Сиону цару Есевонском и Огу цару Васанском који бијаше у Астароту.

9:11 И рекоше нам старјешине наше и сви становници наше земље говорећи: узмите брашњенице на пут, и идите им на сусрет и реците им: ми смо слуге ваше, хајде ухватите вјеру с нама.

9:12 Ово је хљеб наш: врућ смо понијели на пут од кућа својих кад смо пошли пред вас, а сад ето осушио се и упљеснивио.

9:13 А ово су мјехови вински: налисмо нове, и ето су се већ подерали; и хаљине наше и обућа наша оветша од даљнога пута.

9:14 И повјероваше људи по брашњеници, а не упиташе Господа шта ће рећи.

9:15 И Исус учини с њима мир, и зададе им вјеру да ће их оставити у животу; и заклеше им се кнезови од збора.

9:16 Али послије три дана кад ухватише вјеру с њима, чуше да су им сусједи и да живе усред њих.

9:17 Јер пођоше синови Израиљеви и дођоше у градове њихове трећи дан; а градови им бијаху: Гаваон и Кефира и Вирот и Киријат-Јарим.

9:18 И не побише их синови Израиљеви, јер им се кнезови од збора заклеше Господом Богом Израиљевијем. Али сав збор викаше на кнезове.

9:19 Тада сви кнезови рекоше свему збору: ми смо им се заклели Господом Богом Израиљевијем; зато сада не можемо дирати у њих.

9:20 Учинимо им то, и оставимо их у животу, да не дође гњев на нас ради заклетве којом им се заклесмо.

9:21 Још им рекоше кнезови: нека остану у животу, па нека сијеку дрва и носе воду свему збору како им кнезови казаше.

9:22 Потом их дозва Исус и рече им говорећи: зашто нас преваристе и рекосте: врло смо далеко од вас, кад ето живите усред нас?

9:23 Зато сада да сте проклети и да сте довијека робови и да сијечете дрва и носите воду за дом Господа Бога мојега.

9:24 А они одговорише Исусу и рекоше: доиста је било јављено слугама твојим како је заповједио Господ Бог твој Мојсију слузи својему да вам да сву ову земљу и да истријеби све становнике ове земље испред вас; стога се врло побојасмо животу својему од вас и учинисмо тако.

9:25 А сада ето смо ти у руку; чини што мислиш да је добро и право да с нама учиниш.

9:26 И учини им тако и сачува их од руку синова Израиљевијех, те их не побише.

9:27 И одреди их Исус у тај дан да сијеку дрва и носе воду збору и за олтар Господњи до данашњега дана на мјесту које избере.

Лк 16:20–31

20 А бијаше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовијем вратима гнојав,

21 И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатога; још и пси долажаху и лизаху гној његов.

22 А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије и богати, и закопаше га.

23 И у паклу кад бјеше у мукама подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову,

24 И повикавши рече: оче Аврааме! смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста својега, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену.

25 А Авраам рече: синко! опомени се да си ти примио добра своја у животу своме, и Лазар опет зла; а сад се он тјеши, а ти се мучиш.

26 И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.

27 Тада рече: молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мојега,

28 Јер имам пет браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на ово мјесто мучења.

29 Рече му Авраам: они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.

30 А он рече: не, оче Аврааме! него ако им дође ко из мртвијех покајаће се.

31 А Авраам рече му: ако не слушају Мојсија и пророка, да ко и из мртвијех устане неће вјеровати.

Приче 25:18–28

18 Ко год говори лажно свједочанство на ближњега својега, он је као маљ и мач и оштра стријела.

19 Уздање је у невјерника у невољи зуб сломљен и нога уганута.

20 Ко пјева пјесме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.

21 Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хљеба, и ако је жедан напој га воде.

22 Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.

23 Сјеверни вјетар носи дажд, а потајни језик лице срдито.

24 Боље је сједјети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.

25 Добар је глас из даљне земље као студена вода жедној души.

26 Праведник који пада пред безбожником јест као извор ногама замућен и као студенац покварен.

27 Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.

28 Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.