Дан 131 од 365

Суд 16:1–17:13

16:1 Потом отиде Самсон у Газу, и ондје видје једну жену курву, и уђе к њој.

16:2 И људима у Гази би казано: дође Самсон овамо.И опколише и вребаше га цијелу ноћ на вратима градским; и стајаху у потаји цијелу ноћ говорећи: док сване, убићемо га.

16:3 Али Самсон спавав до поноћи уста у поноћи, и шчепа врата градска с оба довратка и ишчупа их с пријеворницом заједно, и метну их на рамена и однесе на врх горе која је према Хеврону.

16:4 Послије тога замилова дјевојку на потоку Сорику, којој бјеше име Далида.

16:5 И дођоше к њој кнезови Филистејски и рекоше јој: превари га и искушај гдје му стоји велика снага и како би смо му досадили да га свежемо и свладамо; а ми ћемо ти дати сваки по хиљаду и сто сребрника.

16:6 И Далида рече Самсону: хајде кажи ми гдје стоји твоја велика снага и чим би се могао свезати и свладати.

16:7 А Самсон јој рече: да ме свежу у седам гужава сировијех неосушенијех, онда бих изгубио снагу и био као и други човјек.

16:8 И донесоше јој кнезови Филистејски седам гужава сировијех, још неосушенијех, и она га свеза њима.

16:9 А код ње бијаше засједа у соби; и она му рече: ето Филистеја на те, Самсоне! А он покида гужве, као што се кида конац од кудеље кад осјети ватру; и не дозна се за снагу његову.

16:10 Потом рече Далида Самсону: гле, преварио си ме, и слагао си ми; него хајде кажи ми чим би се могао свезати.

16:11 А он јој рече: да ме добро свежу новим ужима којима није ништа рађено, тада бих изгубио снагу и био бих као други човјек.

16:12 И Далида узе нова ужа, и свеза га њима, пак му рече: ето Филистеји на те Самсоне! А засједа бијаше у соби. А он раскиде с руку ужа као конац.

16:13 Тада рече Далида Самсону: једнако ме вараш и лажеш ми; кажи ми чим би се могао свезати? А он јој рече: да седам прамена косе на глави мојој привијеш на вратило.

16:14 И она заглавивши вратило коцем, рече: ево Филистеја на те, Самсоне! А он се пробуди од сна, и истрже колац и основу и вратило.

16:15 Опет му она рече: како можеш говорити: љубим те, кад срце твоје није код мене? Већ си ме три пута преварио не хотећи ми казати гдје ти је велика снага.

16:16 И она му досађиваше својим ријечима сваки дан и наваљиваше на њ, и душа му пренеможе да умре,

16:17 Те јој отвори цијело срце своје, и рече јој: бритва није никад прешла преко главе моје, јер сам назиреј Божји од утробе матере своје; да се обријем, оставила би ме снага моја и ослабио бих, и био бих као сваки човјек.

16:18 А Далида видећи да јој је отворио цијело срце своје, посла и позва кнезове Филистејске поручивши им: ходите сада, јер ми је отворио цијело срце своје.Тада дођоше кнезови Филистејски к њој и донесоше новце у рукама својим.

16:19 А она га успава на крилу својем, и дозва човјека те му обрија седам прамена косе с главе, и она га прва свлада кад га остави снага његова.

16:20 И она рече: ето Филистеја на те, Самсоне! А он пробудив се од сна рече: изаћи ћу као и прије и отећу се. Јер не знадијаше да је Господ отступио од њега.

16:21 Тада га ухватише Филистеји, и ископаше му очи, и одведоше га у Газу и оковаше га у двоје вериге мједене; и мељаше у тамници.

16:22 А коса на глави његовој поче расти као што је била кад га обријаше.

16:23 И кнезови Филистејски скупише се да принесу велику жртву Дагону богу својему, и да се провеселе, па рекоше: предаде нам бог наш у руке наше Самсона непријатеља нашега.

16:24 Такођер и народ видјевши га хваљаше бога својега говорећи: предаде нам бог наш у руке наше непријатеља нашега и затирача земље наше и који поби толике између нас.

16:25 И кад се развесели срце њихово рекоше: зовите Самсона да нам игра. И дозваше Самсона из тамнице да им игра, и намјестише га међу два стуба.

16:26 Тада Самсон рече момку који га држаше за руку: пусти ме, да опипам стубове на којима стоји кућа, да се наслоним на њих.

16:27 А кућа бијаше пуна људи и жена и сви кнезови Филистејски бијаху ондје; и на крову бијаше око три тисуће људи и жена, који гледаху како Самсон игра.

16:28 Тада Самсон завапи ка Господу и рече: Господе, Господе! опомени ме се, молим те, и укријепи ме, молим те, само сада, о Боже! да се осветим једанпут Филистејима за оба ока своја.

16:29 И загрли Самсон два стуба средња, на којима стајаше кућа, и наслони се на њих, на један десном а на други лијевом руком својом.

16:30 Па онда рече Самсон: нека умрем с Филистејима. И належе јако, и паде кућа на кнезове и на сав народ који бјеше у њој; и би мртвијех које поби умирући више него онијех које поби за живота својега.

16:31 После дођоше браћа његова и сав дом оца његова, и узеше га, и вративши се погребоше га између Сараје и Естола у гробу Маноја оца његова. А он би судија Израиљу двадесет година.

17:1 А бијаше један човјек из горе Јефремове по имену Миха.

17:2 Он рече матери својој: тисућа и сто сребрника, што су ти украдени, за које си клела и говорила преда мном, ево, то је сребро у мене, ја сам га узео. А мати му рече: Господ да те благослови, сине!

17:3 А кад врати тисућу и сто сребрника матери својој, рече мати његова: то сам сребро посветила Господу из своје руке за тебе, сине мој, да се начини од њега лик резан и ливен; зато ти га сада дајем натраг.

17:4 Али он опет даде сребро матери својој, а мати узе двјеста сребрника и даде златару, а он начини од њега лик резан и ливен, те бијаше у кући Мишиној.

17:5 И тај Миха имаше кућу за богове, и начини оплећак и ликове, и посвети једнога између синова својих да му буде свештеник.

17:6 У то вријеме не бјеше цара у Израиљу: сваки чињаше што му бијаше драго.

17:7 А бјеше један младић из Витлејема Јудина, од породице Јудине, који бјеше Левит и ондје борављаше.

17:8 Он отиде из тога града, Витлејема Јудина, да се настани гдје може; и идући својим путем дође у гору Јефремову до куће Мишине.

17:9 А Миха му рече: откуда идеш? Одговори му Левит: из Витлејема Јудина, идем да се настаним гдје могу.

17:10 А Миха му рече: остани код мене, и буди ми отац и свештеник, а ја ћу ти дати десет сребрника на годину и двоје хаљине и храну. И отиде Левит к њему.

17:11 И Левиту би по вољи да остане код њега, и би му тај младић као да му је син.

17:12 И Миха посвети Левита да му је свештеник тај младић, и оста у кући Мишиној.

17:13 Тада рече Миха: сада знам да ће ми Господ учинити добро зато што имам Левита свештеника.

Јн 2:13–3:11

2:13 И близу бјеше пасха Јеврејска, и изиђе Исус у Јерусалим.

2:14 И нађе у цркви гдје сједе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мијењаху.

2:15 И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мјењачима просу новце и столове испремета;

2:16 И рече онима што продаваху голубове: носите то одавде, и не чините од дома оца мојега дома трговачкога.

2:17 А ученици се његови опоменуше да у писму стоји: ревност за кућу твоју изједе ме.

2:18 А Јевреји одговарајући рекоше му: какав нам знак показујеш, да то можеш чинити?

2:19 Исус одговори и рече им: развалите ову цркву, и за три дана ћу је подигнути.

2:20 А Јевреји рекоше: четрдесет и шест година грађена је ова црква, а ти за три дана да је подигнеш?

2:21 А он говораше за цркву тијела својега.

2:22 А кад уста из мртвијех, опоменуше се ученици његови да ово говораше, и вјероваше писму и ријечи коју рече Исус.

2:23 А кад бјеше у Јерусалиму на празник пасхе, многи вјероваше у име његово, видећи чудеса његова која чињаше.

2:24 Али Исус не повјераваше им себе; јер их све знадијаше,

2:25 И не требаше му да ко свједочи за човјека; јер сам знадијаше шта бјеше у човјеку.

3:1 Бијаше пак човјек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез Јеврејски.

3:2 Овај дође к Исусу ноћу и рече му: Рави! знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса овијех чинити која ти чиниш ако није Бог с њим.

3:3 Одговори Исус и рече му: заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видјети царства Божијега.

3:4 Рече Никодим њему: како се може човјек родити кад је стар? еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?

3:5 Одговори Исус: заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.

3:6 Што је рођено од тијела, тијело је; а што је рођено од Духа, дух је.

3:7 Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.

3:8 Дух дише гдје хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човјек који је рођен од Духа.

3:9 Одговори Никодим и рече му: како може то бити?

3:10 Исус одговори и рече му: ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?

3:11 Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо што знамо, и свједочимо што видјесмо, и свједочанства нашега не примате.

Приче 30:1–9

1 Ријечи Агура сина Јакејева; сабране ријечи тога човјека Итилу, Итилу и Укалу.

2 Ја сам луђи од свакога, и разума човјечијега нема у мене.

3 Нити сам учио мудрости нити знам светијех ствари.

4 Ко је изашао на небо и опет сишао? ко је скупио вјетар у прегршти своје? ко је свезао воде у плашт свој? ко је утврдио све крајеве земљи? како му је име? и како је име сину његову? знаш ли?

5 Све су ријечи Божије чисте; он је штит онима који се уздају у њ.

6 Ништа не додаји к ријечима његовијем, да те не укори и не нађеш се лажа.

7 За двоје молим те; немој ме се оглушити док сам жив:

8 Таштину и ријеч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хљебом по оброку мом,

9 Да не бих наједавши се одрекао се тебе и рекао: ко је Господ? или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога својега.