Дан 130 од 365

Суд 14:1–15:20

14:1 И сиђе Самсон у Тамнат, и видје ондје једну дјевојку између кћери Филистејских.

14:2 И вративши се каза оцу својему и матери својој говорећи: видјех дјевојку у Тамнату између кћери Филистејских; ожените ме њом.

14:3 А отац и мати рекоше му: зар нема дјевојке међу кћерима твоје браће у свем народу мом, да идеш да се ожениш између Филистеја необрезанијех? А Самсон одговори оцу својему: њом ме ожени, јер ми је она омиљела.

14:4 А отац и мати његова не знадијаху да је то од Господа, и да тражи задјевицу с Филистејима; јер у оно вријеме Филистеји владаху синовима Израиљевим.

14:5 И тако сиде Самсон с оцем својим и с матером својом у Тамнат, и кад дођоше до винограда Тамнатских, гле, млад лав ричући сукоби га.

14:6 И дух Господњи сиде на њ, те растрже лава као јаре немајући ништа у руци: и не каза оцу ни матери шта је учинио.

14:7 И тако дошавши говори с дјевојком, и она омиље Самсону.

14:8 А послије неколико дана идући опет да је одведе, сврне да види мртвога лава; а гле, у мртвом лаву рој пчела и мед.

14:9 И извади га у руку, и пође путем једући; и кад дође к оцу и матери, даде им те једоше; али им не рече да је из мртвога лава извадио мед.

14:10 И тако дође отац његов к оној дјевојци, и Самсон учини ондје весеље, јер тако чињаху момци.

14:11 И кад га видјеше Филистеји, изабраше тридесет друга да буду с њим.

14:12 И рече им Самсон: ја ћу вам загоненути загонетку, па ако ми је одгоненете за седам дана док је весеље и погодите, даћу вам тридесет кошуља и тридесеторе свечане хаљине.

14:13 Ако ли не одгоненете, ви ћете дати мени тридесет кошуља и тридесеторе свечане хаљине. А они му рекоше: загонени загонетку своју, да чујемо.

14:14 Тада им рече: од онога који једе изиде јело, и од љутога изиде слатко. И не могаше одгоненути загонетке три дана.

14:15 И седми дан рекоше жени Самсоновој: наговори мужа својега да нам каже загонетку, или ћемо спалити огњем тебе и дом оца твојега. Јесте ли нас зато позвали да нам узмете имање? Је ли тако?

14:16 И стаде плакати жена Самсонова пред њим говорећи: ти мрзиш на ме, и ти ме не љубиш; загоненуо си загонетку синовима народа мојега, а нећеш мени да кажеш. А он јој рече: гле, ни оцу својему ни матери својој нијесам је казао, а теби да је кажем?

14:17 И она плака пред њим за седам дана докле трајаше весеље. А седми дан каза јој, јер бјеше навалила на њ; а она каза загонетку синовима народа својега.

14:18 Тада му рекоше људи града онога седми дан док сунце не зађе: шта је слађе од меда, и шта је љуће од лава? А он им рече: да нијесте орали на мојој јуници, не бисте погодили моје загонетке.

14:19 И дође на њ дух Господњи, те сиђе у Аскалон, и поби ондје тридесет људи, и узе одијело с њих и даде свечане хаљине онима који одгоненуше загонетку; и расрди се врло и отиде кући оца својега.

14:20 А жена Самсонова удаде се за друга његова, с којим се бијаше удружио.

15:1 А послије неколико дана, о пшеничној жетви, дође Самсон да походи жену своју донесавши јој јаре, и рече: идем к жени својој у ложницу. Али му отац њезин не даде да уђе.

15:2 Јер рече отац њезин: ја мишљах зацијело да ти није по вољи, па је дадох другу твојему; него млађа сестра њезина није ли љепша од ње? узми њу мјесто оне.

15:3 А Самсон им рече: ја нећу бити крив Филистејима кад им учиним зло.

15:4 И отишавши Самсон ухвати триста лисица, и узе луча, и свеза по двије у репове, и метну по један луч међу два репа.

15:5 Па запали лучеве, и пусти у љетину Филистејску, и попали љетину пожњевену и непожњевену, и винограде и маслинике.

15:6 Тада Филистеји рекоше: ко је то учинио? И одговорише: Самсон зет Тамнаћанинов, јер му узе жену и даде је другу његову.Тада дођоше Филистеји и спалише огњем њу и оца њезина.

15:7 А Самсон им рече: ако сте и учинили тако, опет ћу вам се осветити, па ћу се онда оканити.

15:8 И поломи их љуто ногама по бедрима: потом отиде и настани се у пећини од стијене Итама.

15:9 Тада изидоше Филистеји и стадоше у око према Јуди, и раширише се до Лехије.

15:10 А људи од Јуде рекоше: што сте изашли на нас? И одговорише: изашли смо да свежемо Самсона и да му учинимо како је он нама учинио.

15:11 Тада изиде три хиљаде људи из Јуде к пећини у стијени Итаму, и рекоше Самсону: не знаш ли да Филистеји владају над нама?А он им рече: како су они мени учинили тако ја учиних њима.

15:12 Они му рекоше: дошли смо да те свежемо и предамо у руке Филистејима.А Самсон им рече: закуните ми се да нећете ви уложити на ме.

15:13 Они му одговорише и рекоше: нећемо; него ћемо те само свезати и предати у њихове руке, али те нећемо погубити.И свезаше га у два нова ужа и одведоше га из стијене.

15:14 И кад он дође до Лехије, Филистеји га сретоше вичући од радости; а дух Господњи сиђе на њ, и ужа на рукама његовима посташе као конци изгорјели од ватре, и спадоше свезе с руку његовијех.

15:15 И он нађе чељуст магарећу још сирову, и пружив руку своју узе је, и поби њом тисућу људи.

15:16 Потом рече Самсон: чељушћу магарећом једну гомилу, двије гомиле, чељушћу магарећом побих тисућу људи.

15:17 А кад изрече, баци чељуст из руке своје, и назва оно мјесто Рамат-Лехија.

15:18 И бијаше жедан јако, те завапи ка Господу и рече: ти си учинио руком слуге својега ово избављење велико; а сад хоћу ли умријети од жеђи, или ћу пасти у руке необрезанима?

15:19 Тада Бог расцијепи стијену у Лехији, и потече вода из ње, те се напи, и поврати му се дух и оживје. Зато се прозва онај извор Ен-Акоре, који је у Лехији до данашњег дана.

15:20 И би судија Израиљу за времена Филистејскога двадесет година.

Јн 1:43–2:12

1:43 А сјутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: хајде за мном.

1:44 А Филип бјеше из Витсаиде из града Андријина и Петрова.

1:45 Филип нађе Натанаила, и рече му: за кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо га, Исуса сина Јосифова из Назарета.

1:46 И рече му Натанаило: из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: дођи и види.

1:47 А Исус видјевши Натанаила гдје иде к њему рече за њега: ево правога Израиљца у коме нема лукавства.

1:48 Рече му Натанаило: како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: прије него те позва Филип видјех те кад бијаше под смоквом.

1:49 Одговори Натанаило и рече му: Рави! ти си син Божиј, ти си цар Израиљев.

1:50 Одговори Исус и рече му: што ти казах да те видјех под смоквом зато вјерујеш; видјећеш више од овога.

1:51 И рече му: заиста, заиста вам кажем: отселе ћете видјети небо отворено и анђеле Божије гдје се пењу и силазе к сину човјечијему.

2:1 И трећи дан би свадба у Кани Галилејској, и ондје бјеше мати Исусова.

2:2 А позван бјеше и Исус и ученици његови на свадбу.

2:3 И кад неста вина, рече мати Исусова њему: немају вина.

2:4 Исус јој рече: што је мени до тебе жено? Још није дошао мој час.

2:5 Рече мати његова слугама: што год вам рече учините.

2:6 А ондје бијаше шест воденијех судова од камена, постављенијех по обичају Јеврејскога чишћења, који узимаху по два или по три ведра.

2:7 Рече им Исус: напуните судове воде. И напунише их до врха.

2:8 И рече им: захватите сад и носите куму. И однесоше.

2:9 А кад окуси кум од вина које је постало од воде, и не знадијаше откуда је (а слуге знадијаху које су захватиле воду), зовну кум женика,

2:10 И рече му: сваки човјек најприје добро вино износи, а кад се опију онда рђавије; а ти си чувао добро вино дослије.

2:11 Ово учини Исус почетак чудесима у Кани Галилејској, и показа славу своју; и ученици његови вјероваше га.

2:12 Потом сиђе у Капернаум, он и мати његова, и браћа његова, и ученици његови, и ондје стајаше не много дана.

Приче 29:16–27

16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се гријеси, а праведници ће видјети пропаст њихову.

17 Карај сина својега, и смириће те, и учиниће милину души твојој.

18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!

19 Ријечима се не поправља слуга, јер ако и разумије, опет не слуша.

20 Јеси ли видио човјека нагла у бесједи својој? више има надања од безумна него од њега.

21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпослије бити син.

22 Гњевљив човјек замеће свађу, и ко је напрасит, много гријеши.

23 Охолост понижује човјека, а ко је смјеран духом, добија славу.

24 Ко дијели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.

25 Страшив човјек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.

26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.

27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.