Дан 140 од 365

1 Сам 8:1–9:27

8:1 А кад Самуило остарје, постави синове своје за судије Израиљу.

8:2 А име сину његову првенцу бјеше Јоило, а другому Авија, и суђаху у Вирсавеји.

8:3 Али синови његови не хођаху путовима његовијем, него ударише за добитком, и примаху поклоне и извртаху правду.

8:4 Тада се скупише све старјешине Израиљеве и дођоше к Самуилу у Раму.

8:5 И рекоше му: ето, ти си остарио, а синови твоји не ходе твојим путовима: зато постави нам цара да нам суди, као што је у свијех народа.

8:6 Али Самуилу не би по вољи што рекоше: дај нам цара да нам суди. И Самуило се помоли Господу.

8:7 А Господ рече Самуилу: послушај глас народни у свему што ти говоре; јер не одбацише тебе него мене одбацише да не царујем над њима.

8:8 Како чинише од онога дана кад их изведох из Мисира до данас, и оставише ме и служише другим боговима, по свијем тијем дјелима чине и теби.

8:9 Зато сада послушај глас њихов; али им добро засвједочи и кажи начин којим ће цар царовати над њима.

8:10 И каза Самуило све ријечи Господње народу који искаше од њега цара;

8:11 И рече: ово ће бити начин којим ће цар царовати над вама: синове ваше узимаће и метати их на кола своја и међу коњике своје, и они ће трчати пред колима његовијем;

8:12 И поставиће их да су му тисућници и педесетници, и да му ору њиве и жњу љетину, и да му граде ратне справе и што треба за кола његова.

8:13 Узимаће и кћери ваше да му граде мирисне масти и да му буду кухарице и хљебарице.

8:14 И њиве ваше и винограде ваше и маслинике ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим.

8:15 Узимаће десетак од усјева ваших и од винограда ваших, и даваће дворанима својим и слугама својим.

8:16 И слуге ваше и слушкиње ваше и младиће ваше најљепше и магарце ваше узимаће, и обртати на своје послове.

8:17 Стада ће ваша десетковати и ви ћете му бити робови.

8:18 Па ћете онда викати, ради цара својега, којега изабрасте себи; али вас Господ неће онда услишити.

8:19 Али народ не хтје послушати ријечи Самуиловијех, и рекоше: не, него цар нека буде над нама,

8:20 Да будемо и ми као сви народи; и нека нам суди цар наш и иде пред нама и води наше ратове.

8:21 А Самуило чувши све ријечи народне, каза их Господу.

8:22 А Господ рече Самуилу: послушај глас њихов, и постави им цара. И Самуило рече Израиљцима: идите сваки у свој град.

9:1 А бјеше један човјек од племена Венијаминова, којему име бјеше Кис, син Авила, сина Серора, сина Вехората, сина Афије, сина једнога човјека од племена Венијаминова, храбар јунак.

9:2 Он имаше сина по имену Саула, који бјеше млад и лијеп да не бјеше љепшега од њега међу синовима Израиљевијем, а главом бјеше виши од свега народа.

9:3 А Кису оцу Саулову неста магарица, па рече Кис Саулу сину својему: узми са собом једнога момка, па устани и иди те тражи магарице.

9:4 И он прође гору Јефремову, и прође земљу Салиску; али не нађоше; па прођоше у земљу Салимску, и не бјеше их; па прођоше и земљу Венијаминову, и не нађоше.

9:5 А кад дођоше у земљу Суфску, рече Саул момку својему који бјеше с њим: хајде да се вратимо, да се не би отац оканио магарица и забринуо се за нас.

9:6 А он му рече: ево, у овом граду има човјек Божји, којега веома поштују; што год каже све се збива; хајдемо к њему, може бити да ће нас упутити куда бисмо ишли.

9:7 А Саул рече момку својему: хајде да идемо; али шта ћемо однијети човјеку? јер нам је хљеба нестало у торбама, а дара немамо да однесемо човјеку Божијему. Шта имамо?

9:8 А момак опет одговарајући рече Саулу: ето у мене четврт сикла сребра; то да дам човјеку Божијему да нас упути.

9:9 А у старо вријеме ко би ишао да пита Бога говораше: хајде да идемо к видиоцу. Јер ко се сада зове пророк у старо се вријеме зваше видјелац.

9:10 И Саул рече момку својему: добро велиш; хајде да идемо. И пођоше у град гдје бјеше човјек Божји.

9:11 И кад иђаху уз брдо градско, сретоше дјевојке које излажаху да захватају воду, па им рекоше: је ли ту видјелац?

9:12 А оне одговарајући рекоше: јест, ето пред тобом; похитај, јер је данас дошао у град, јер данас народ има жртву на гори.

9:13 Како уђете у град, наћи ћете га прије него пође на гору да једе; јер народ неће јести докле он не дође, јер он треба да благослови жртву, па онда ће званице јести; зато идите, јер ћете га сада наћи.

9:14 И отидоше у град; а кад дођоше усред града, гле Самуило полазећи на гору срете их.

9:15 А Господ бјеше објавио Самуилу дан прије него дође Саул, рекавши:

9:16 Сјутра у ово доба послаћу к теби једнога човјека из земље Венијаминове, њега помажи да буде вођ народу мојему Израиљу, и он ће избавити мој народ из руку Филистејских. Јер погледах на народ свој, јер вика његова дође до мене.

9:17 И кад Самуило угледа Саула, рече му Господ: ето човјека за којега ти рекох; тај ће владати мојим народом.

9:18 И Саул приступи к Самуилу на вратима, и рече: кажи ми, гдје је кућа видиочева?

9:19 А Самуило одговори Саулу и рече: ја сам видјелац. Хајде преда мном на гору, и данас ћете са мном јести; а сјутра ћу те отпустити, и што ти је год у срцу, казаћу ти.

9:20 А за магарице, којих ти је нестало прије три дана, не брини се; јер су се нашле. И чије ће бити све што је најбоље у Израиљу? еда ли не твоје и свега дома оца твојега?

9:21 А Саул одговори и рече: нијесам ли од племена Венијаминова, најмањега племена Израиљева, и дом мој најмањи између свијех домова племена Венијаминова? што ми дакле говориш тако?

9:22 А Самуило узе Саула и његова момка, и одведе их у собу, и посади их у зачеље међу званицама којих бјеше до тридесет људи.

9:23 И Самуило рече кухару: донеси дио који ти дадох и за који ти рекох: остави га код себе.

9:24 Тада донесе кухар плеће и што бјеше на њему; а Самуило га метну пред Саула, и рече: ево што је остало, узми преда се, те једи, јер је сачувано дослије за тебе, кад рекох: позвао сам народ. Тако једе Саул са Самуилом онај дан.

9:25 Потом сиђоше с горе у град, и Самуило се разговара са Саулом на крову.

9:26 А ујутру уранише, и кад свиташе, зовну Самуило Саула на кров, и рече му: дигни се, да те отпустим. И кад се диже Саул, изидоше обојица, он и Самуило.

9:27 И кад дођоше на крај града, рече Самуило Саулу: реци момку нека иде напријед (и он прође напријед), а ти стани мало да ти јавим ријеч Божију.

Јн 7:1–17

1 И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не шћадијаше да ходи, јер гледаху Јевреји да га убију.

2 Бијаше пак близу празник Јеврејски грађење сјеница.

3 Тада му рекоше браћа његова: изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици твоји виде дјела која чиниш;

4 Јер нико не чини што тајно а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свијету.

5 Јер ни браћа његова не вјероваху га.

6 Тада им рече Исус: вријеме моје још није дошло, а вријеме је ваше свагда готово.

7 Не може свијет мрзити на вас: а на мене мрзи, јер ја свједочим за њ да су дјела његова зла.

8 Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје вријеме још није навршило.

9 Рекавши им ово оста у Галилеји.

10 А кад изиђоше браћа његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.

11 А Јевреји га тражаху на празник и говораху: гдје је он?

12 И бијаху за њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: није него вара народ.

13 Али нико не говораше јавно за њ од страха Јеврејскога.

14 Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.

15 И дивљаху се Јевреји говорећи: како овај зна књиге а није се учио?

16 Тада им одговори Исус и рече: моја наука није моја, него онога које ме је послао.

17 Ко хоће његову вољу творити, разумјеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.

Приче 31:25–31

25 Одијело јој је крјепост и љепота, и осмијева се на вријеме које иде.

26 Уста своја отвора мудро и на језику јој је наука блага.

27 Пази на владање чељади своје, и хљеба у лијености не једе.

28 Синови њезини подижу се и благосиљају је; муж њезин такођер хвали је;

29 Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.

30 Љупкост је пријеварна и љепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.

31 Подајте јој од плода руку њезинијех, и нека је хвале на вратима дјела њезина.

Проп 1:1–6

1 Ријечи проповједника сина Давидова цара у Јерусалиму.

2 Таштина над таштинама, вели проповједник, таштина над таштинама, све је таштина.

3 Кака је корист човјеку од свега труда његова, којим се труди под сунцем?

4 Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увијек.

5 Сунце излази и залази, и опет хити на мјесто своје одакле излази.

6 Вјетар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.