Дан 141 од 365

1 Сам 10:1–11:15

10:1 Тада Самуило узе уљаницу, и изли му уље на главу, па га цјелова, и рече му: ето, није ли те помазао Господ над нашљедством својим да му будеш вођ?

10:2 Кад отидеш данас од мене, наћи ћеш два човјека код гроба Рахиљина у крају Венијаминову у Селси, који ће ти рећи: нашле су се магарице, које си пошао да тражиш, и ево отац твој не марећи за магарице забринуо се за вас говорећи: шта ћу чинити поради сина својега?

10:3 И отишавши оданде даље кад дођеш у равницу Таворску, срешће те ондје три човјека идући к Богу у Ветиљ, носећи један три јарета, а други носећи три хљеба, а трећи носећи мјешину вина.

10:4 Па ће те упитати за здравље, и даће ти два хљеба, које прими из руку њиховијех.

10:5 Потом ћеш доћи на хум Божји, гдје је стража Филистејска, и кад уђеш у град, срешће те гомила пророка слазећи с горе, а пред њима псалтири и бубњи и свирале и гусле; и они ће пророковати.

10:6 И сићи ће на те дух Господњи, те ћеш пророковати с њима, и постаћеш други човјек.

10:7 И кад ти дођу ти знаци, чини што ти дође на руку, јер је Бог с тобом.

10:8 Потом ћеш отићи прије мене у Галгал, и гле, ја ћу доћи к теби да принесем жртве паљенице и да принесем жртве захвалне. Седам дана чекај докле дођем к теби и кажем ти шта ћеш чинити.

10:9 И кад се окрете да иде од Самуила, Бог му даде друго срце; и сви се они знаци збише онај дан.

10:10 И кад дођоше на хум, гле, срете га гомила пророка, и дође на њ дух Божји, и пророкова међу њима.

10:11 И кад га видјеше сви који га познаваху од пређе гдје пророкује с пророцима, рекоше један другоме: шта то би од сина Кисова? еда ли је и Саул међу пророцима?

10:12 А један оданде одговори и рече: ко ли им је отац? Отуда поста прича: еда ли је и Саул међу пророцима?

10:13 И преставши пророковати дође на гору.

10:14 А стриц Саулов рече њему и момку његову: куда сте ишли? А он одговори: да тражимо магарице; и кад видјесмо да их нигдје нема, отидосмо к Самуилу.

10:15 А стриц Саулов рече: кажи ми шта вам је рекао Самуило?

10:16 А Саул рече стрицу својему: казао нам је да су се нашле магарице. Али му не рече за царство што му је казао Самуило.

10:17 А Самуило сазва народ у Миспу ка Господу.

10:18 И рече синовима Израиљевијем: овако вели Господ Бог Израиљев: ја изведох Израиља из Мисира, и избавих вас из руку Мисирских и избавих вас из руку свијех царстава која вас мучаху.

10:19 А ви данас одбацисте Бога својега, који вас сам избавља од свијех зала ваших и невоља ваших, и рекосте му: постави цара над нама. Сада дакле станите пред Господом по племенима својим и по тисућама својим.

10:20 И приведе Самуило сва племена Израиљева, и паде на племе Венијаминово.

10:21 Потом приведе племе Венијаминово по породицама његовијем, и паде на породицу Матријеву; потом паде на Саула сина Кисова. И тражише га, али се не нађе.

10:22 Тада опет упиташе Господа: хоће ли још доћи овамо тај човјек? А Господ рече: ето сакрио се за пртљагом.

10:23 Тада отрчаше, и доведоше га оданде. И стаде усред народа, и бијаше главом виши од свега народа.

10:24 И рече Самуило свему народу: видите ли кога је изабрао Господ да нико није као он у свему народу? И сав народ повика и рече: да живи цар!

10:25 Тада Самуило каза народу права царска и написа у књигу, и метну је пред Господом. Потом Самуило распусти народ да иде свак својој кући.

10:26 И Саул такођер отиде својој кући у Гавају, и с њим отидоше војници, којима Бог такну срца.

10:27 А људи неваљали рекоше: тај ли ће нас избавити? И презираху га, нити му донесоше дара. Али се он учини као да није чуо.

11:1 Тада дође Нас Амонац, и стаде у око према Јавису Галадову. И сви људи из Јависа рекоше Насу: учини вјеру с нама, па ћемо ти служити.

11:2 А Нас Амонац одговори им: овако ћу учинити вјеру с вама: да вам свакоме ископам десно око и ту срамоту учиним свему Израиљу.

11:3 А старјешине Јависке рекоше му: остави нам седам дана, да пошљемо посланике у све крајеве Израиљеве; па ако не буде никога да нас избави тада ћемо изаћи к теби.

11:4 И дођоше посланици у Гавају Саулову, и казаше ове ријечи народу; тада сав народ подиже глас свој, и плакаху.

11:5 А гле, Саул иђаше за говедима својим из поља, и рече: шта је народу те плаче? И казаше му шта су поручили Јавишани.

11:6 Тада сиђе дух Божји на Саула кад чу те ријечи, и он се разгњеви врло.

11:7 Па узе два вола, и исијече их на комаде, и разасла их у све крајеве Израиљеве по истијем посланицима поручивши: ко не пође за Саулом и за Самуилом, овако ће бити са говедима његовијем. И страх Господњи попаде народ, те изидоше једнодушно.

11:8 И изброји их у Везеку, и бјеше синова Израиљевих триста тисућа, а синова Јудинијех тридесет тисућа.

11:9 Потом рекоше посланицима који бијаху дошли: овако реците људима у Јавису Галадову: сјутра ћете се избавити, кад огрије сунце. И посланици се вратише, и јавише ово Јавишанима, и они се обрадоваше.

11:10 И рекоше Јавишани Амонцима: сјутра ћемо изаћи к вама, да учините од нас што вам буде драго.

11:11 И сјутрадан раздијели Саул народ у три чете, и уђоше усред окола о јутрењој стражи, и бише Амонце докле сунце не огрија, и који осташе, распршаше се да не осташе ни двојица заједно.

11:12 Тада рече народ Самуилу: који је оно што рече: еда ли ће Саул царовати над нама? дајте их да их погубимо.

11:13 Али Саул рече: да се не погуби данас нико, јер је данас Господ учинио спасење у Израиљу.

11:14 Тад Самуило рече народу: хајдете да идемо у Галгал, да ондје поновимо царство.

11:15 И сав народ отиде у Галгал, и поставише ондје Саула царем пред Господом у Галгалу, и ондје принесоше жртве захвалне пред Господом. И провесели се ондје Саул и сав Израиљ веома.

Јн 7:18–38

18 Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу онога који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.

19 Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?

20 Одговори народ и рече: је ли ђаво у теби? ко тражи да те убије?

21 Одговори Исус и рече им: једно дјело учиних и сви се дивите томе.

22 Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човјека.

23 Ако се човјек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човјека исцијелих у суботу?

24 Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.

25 Тада говораху неки од Јерусалимљана: није ли то онај којега траже да убију?

26 И гле, како говори слободно и ништа му не веле: да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?

27 Али овога знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.

28 Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има истинити који ме посла, којега ви не знате.

29 Ја га знам, јер сам од њега и он ме посла.

30 Тада гледаху да га ухвате; и нико не метну на њ руке, јер још не бјеше дошао час његов.

31 А од народа многи га вјероваше, и говораху: кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него овај што чини?

32 Чуше фарисеји од народа такови говор за њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да га ухвате.

33 Тада рече Исус: још сам мало времена с вама, па идем к ономе који ме посла.

34 Тражићете ме и нећете ме наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи.

35 А Јевреји рекоше међу собом: куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?

36 Шта значи ова ријеч што рече: тражићете ме и нећете ме наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи?

37 А у пошљедњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: ко је жедан нека дође к мени и пије.

38 Који ме вјерује, као што писмо рече, из његова тијела потећи ће ријеке живе воде.

Пс 61:1–8

1 Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју.

2 Од краја земље вичем к теби, кад клону срце моје. Изведи ме на гору, гдје се не могу попети.

3 Јер си ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља.

4 Да живим у стану твом довијека, и починем под кровом крила твојих.

5 Јер ти, Боже, чујеш завјете моје и дајеш ми достојање онијех који поштују име твоје.

6 Додај дане к данима царевијем, и године његове продуљи од кољена на кољено.

7 Нека царује довијека пред Богом; заповједи милости и истини нека га чувају.

8 Тако ћу пјевати имену твојему свагда, извршујући завјете своје сваки дан.