Дан 142 од 365

1 Сам 12:1–13:23

12:1 Тада рече Самуило свему Израиљу: ето, послушао сам глас ваш у свему што ми рекосте, и поставих цара над вама.

12:2 И сада ето, цар иде пред вама, а ја сам остарио и осиједио; и синови моји ето су међу вама; и ја сам ишао пред вама од младости своје до данас.

12:3 Ево ме, одговорите ми пред Господом и пред помазаником његовијем. Коме сам узео вола или коме сам узео магарца? коме сам учинио насиље? коме сам учинио криво? или из чије сам руке узео поклон, да бих стискао очи њега ради? пак ћу вам вратити.

12:4 А они рекоше: нијеси нам учинио силе нити си коме учинио криво, нити си узео што из чије руке.

12:5 Јоште им рече: свједок је Господ на вас, и свједок је помазаник његов данас, да нијесте нашли ништа у мојим рукама. И рекоше: свједок је.

12:6 Тада рече Самуило народу: Господ је који је поставио Мојсија и Арона, и који је извео оце ваше из земље Мисирске.

12:7 Сада дакле станите да се прем с вама пред Господом за сва добра што је чинио Господ вама и вашим оцима.

12:8 Пошто дође Јаков у Мисир, викаше оци ваши ка Господу, и Господ посла Мојсија и Арона, који изведоше оце ваше из Мисира и населише их на овом мјесту.

12:9 Али заборавише Господа Бога својега, те их даде у руке Сисари војводи Асорском, и у руке Филистејима, и у руке цару Моавскому, који војеваше на њих.

12:10 Али викаше ка Господу и рекоше: сагријешисмо што остависмо Господа и служисмо Валима и Астаротама; али сада избави нас из руку непријатеља наших, па ћемо ти служити.

12:11 И Господ посла Јеровала и Ведана и Јефтаја и Самуила, и оте вас из руку непријатеља ваших унаоколо, те живјесте без страха.

12:12 Али кад видјесте Наса цара Амонскога гдје дође на вас, рекосте ми: не, него цар нека царује над нама, премда Господ Бог ваш бјеше цар ваш.

12:13 Сада дакле, ето цара којега изабрасте, којега искасте; ево Господ је поставио цара над вама.

12:14 Ако се узбојите Господа, и њему узаслужите, и узаслушате глас његов и не успротивите се заповијести Господњој, тада ћете и ви и цар ваш који царује над вама ићи за Господом Богом својим.

12:15 Ако ли не узаслушате гласа Господњега, него се успротивите заповијести Господњој, тада ће бити рука Господња против вас као што је била против отаца ваших.

12:16 Али станите сада јоште, и видите ову ствар велику коју ће учинити Господ пред вашим очима.

12:17 Није ли данас жетва пшенична? Ја ћу призвати Господа, и спустиће громове и дажд, да разумијете и видите колико је зло што учинисте пред Господом искавши себи цара.

12:18 Тада Самуило завапи ка Господу, и Господ спусти громове и дажд у тај дан; и сав се народ побоја врло Господа и Самуила.

12:19 И рече сав народ Самуилу: моли се за слуге своје Господу Богу својему да не помремо; јер додасмо к свијем гријесима својим зло иштући себи цара.

12:20 Тад рече Самуило народу: не бојте се, ви сте учинили све ово зло; али не отступајте од Господа, него служите Господу свијем срцем својим.

12:21 Не отступајте; јер бисте пошли за ништавим стварима, које не помажу, нити избављају, јер су ништаве.

12:22 Јер Господ неће оставити народа својега ради великога имена својега; јер Господу би воља да вас учини својим народом.

12:23 А мени не дао Бог да згријешим Господу и престанем молити се за вас; него ћу вас упућивати на пут добар и прав.

12:24 Само се Бојте Господа и служите му истинито, свијем срцем својим, јер видите, какве је велике ствари учинио за вас.

12:25 Ако ли зло ушчините, пропашћете и ви и цар ваш.

13:1 Кад Саул би цар годину дана (а царова двије године над Израиљем),

13:2 Изабра себи Саул три тисуће између синова Израиљевих; и бијаху код Саула двије тисуће у Михмасу и у гори Ветиљској, а једна тисућа с Јонатаном у Гаваји Венијаминовој; а остали народ распусти у шаторе њихове.

13:3 И Јонатан поби стражу Филистејску која бјеше у Гаваји, и чуше за то Филистеји. А Саул заповједи, те трубише у трубе по свој земљи говорећи: нека чују Јевреји.

13:4 И тако чу сав Израиљ гдје рекоше: поби Саул стражу Филистејску; и стога Израиљ омрзну Филистејима. И сазван би народ за Саулом у Галгал.

13:5 А Филистеји се скупише да војују на Израиља, тридесет тисућа кола и шест тисућа коњика, и мноштво народа као пијесак на бријегу морском; и изашавши стадоше у око у Михмасу, с истока од Вен-Авена.

13:6 И Израиљци се видјеше у невољи, јер народ би притијешњен; те се сакри у пећине и у честе и у камењаке и у расјелине и у јаме.

13:7 А други Јевреји пријеђоше преко Јордана у земљу Гадову и Галадову. А Саул још бијаше у Галгалу, и сав народ што иђаше за њим бијаше у страху.

13:8 И почека седам дана до рока Самуилова. Али Самуило не дође у Галгал; те се народ стаде разлазити од њега.

13:9 Тада рече Саул: додајте ми жртву паљеницу и жртве захвалне. И принесе жртву паљеницу.

13:10 И кад принесе жртву паљеницу, гле, дође Самуило. И Саул изиде му на сусрет да га поздрави.

13:11 А Самуило му рече: шта си учинио? А Саул одговори: кад видјех гдје се народ разлази од мене, а ти не дође до рока, и Филистеји се скупили у Михмасу,

13:12 Рекох: сад ће ударити Филистеји на ме у Галгал, а ја се још не помолих Господу: те се усудих и принесох жртву паљеницу.

13:13 Тада рече Самуило Саулу: лудо си радио што нијеси држао заповијести Господа Бога својега, коју ти је заповједио; јер би сада Господ утврдио царство твоје над Израиљем довијека.

13:14 А сада царство твоје неће се одржати. Господ је нашао себи човјека по срцу својему, и њему је заповједио Господ да буде вођ народу његову, јер нијеси држао што ти је заповједио Господ.

13:15 Потом диже се Самуило и отиде из Галгала у Гавају Венијаминову. И Саул изброји народ који оста код њега, и бјеше га до шест стотина људи.

13:16 И Саул и син му Јонатан и народ што бјеше с њима, стајаху у Гаваји Венијаминовој; а Филистеји стајаху у околу у Михмасу.

13:17 И изидоше три чете из окола Филистејскога да плијене: једна чета удари путем к Офри у земљу Совалску;

13:18 А друга чета удари путем к Вет-Орону; а трећа удари путем к међи која гледа према долини Севојимској у пустињу.

13:19 А у цијелој земљи Израиљској не бјеше ковача, јер Филистеји рекоше: да не би градили Јевреји мачева ни копаља.

13:20 Зато слажаху сви Израиљци к Филистејима кад који шћаше поклепати раоник или мотику или сјекиру или срп.

13:21 И бијаху се затупили раоници и мотике и виле тророге и сјекире, и саме остане требаше заоштрити.

13:22 Зато кад дође вријеме боју, не нађе се мача ни копља ни у кога у народу који бјеше са Саулом и Јонатаном; само бијаше у Саула и у Јонатана сина његова.

13:23 И стража Филистејска изиде у кланац код Михмаса.

Јн 7:39–8:11

7:39 А ово рече за Духа којега послије примише они који вјерују у име његово: јер Дух свети још не бјеше на њима, јер Исус још не бјеше прослављен.

7:40 А многи од народа чувши ове ријечи говораху: ово је заиста пророк.

7:41 Други говораху: ово је Христос. А једни говораху: зар ће Христос из Галилеје доћи?

7:42 Не каза ли писмо да ће Христос доћи од сјемена Давидова, и из села Витлејема одакле бјеше Давид?

7:43 Тако распра постаде у народу њега ради.

7:44 А неки од њих шћадијаху да га ухвате; али нико не метну руку на њ.

7:45 Дођоше пак слуге ка главарима свештеничкијем и фарисејима; и они им рекоше: зашто га не доведосте?

7:46 А слуге одговорише: никад човјек није тако говорио као овај човјек.

7:47 Тада им одговорише фарисеји: зар се и ви преваристе?

7:48 Вјерова ли га ко од кнезова или од фарисеја?

7:49 Него народ овај, који не зна закона, проклет је.

7:50 Рече им Никодим што долази к њему ноћу, који бјеше један од њих:

7:51 Еда ли закон наш суди човјеку докле га најприје не саслуша и дозна шта чини?

7:52 Одговорише му и рекоше: нијеси ли и ти из Галилеје? Разгледај и виђи да пророк из Галилеје не долази.

7:53 И отидоше сваки својој кући.

8:1 А Исус отиде на гору Маслинску.

8:2 А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к њему; и сједавши учаше их.

8:3 А књижевници и фарисеји доведоше к њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на сриједу

8:4 Рекоше му: учитељу! ова је жена ухваћена сад у прељуби;

8:5 А Мојсије нам у закону заповједи да такове камењем убијамо; а ти шта велиш?

8:6 Ово пак рекоше кушајући га да би га имали за што окривити. А Исус саже се доље и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).

8:7 А кад га једнако питаху, исправи се и рече им: који је међу вама без гријеха нека најприје баци камен на њу.

8:8 Па се опет саже доље и писаше по земљи.

8:9 А кад они то чуше, и покарани будући од своје савјести излажаху један за другијем почевши од старјешина до пошљедњијех; и оста Исус сам и жена стојећи на сриједи.

8:10 А кад се Исус исправи, и не видјевши ни једнога до саму жену, рече јој: жено! гдје су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?

8:11 А она рече: ниједан, Господе! А Исус јој рече: ни ја те не осуђујем, иди, и отселе више не гријеши.

Проп 1:7–18

7 Све ријеке теку у море, и море се не препуња; одакле теку ријеке, онамо се враћају да опет теку.

8 Све је мучно, да човјек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.

9 Што је било то ће бити, што се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.

10 Има ли што за што би ко рекао: види, то је ново? Већ је било за вијекова који су били прије нас.

11 Не помиње се што је прије било; ни оно што ће послије бити неће се помињати у онијех који ће послије настати.

12 Ја проповједник бијах цар над Израиљем у Јерусалиму;

13 И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.

14 Видјех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.

15 Што је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројити.

16 Ја рекох у срцу свом говорећи: ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише прије мене у Јерусалиму, и срце моје видје много мудрости и знања.

17 И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.

18 Јер гдје је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.