Дан 161 од 365

2 Сам 14:1–33

1 А Јоав син Серујин опази да се срце царево обратило к Авесалому.

2 И посла Јоав у Текују те дозва отуда жену лукаву, па јој рече: учини се као да си у жалости, и обуци жалосне хаљине, и немој се намазати уљем, него буди као жена која одавна жали за мртвијем.

3 И отиди к цару, и говори му тако и тако. И научи је Јоав шта ће говорити.

4 И кад отиде жена Текујанка к цару да говори, паде ничице на земљу и поклони се, и рече: помагај царе!

5 А цар јој рече: што ти је? А она рече: удовица сам, умро ми је муж.

6 А имаше слушкиња твоја два сина, па се свадише у пољу, а не бјеше никога да их развади, те један удари другога и уби га.

7 И гле сав дом уста на слушкињу твоју говорећи: дај тога што је убио брата својега да га погубимо за душу брата његова, којега је убио, и да истријебимо нашљедника; и тако хоће да угасе искру која ми је остала, да не оставе имена мужу мојему ни остатка на земљи.

8 А цар рече жени: иди кући својој, а ја ћу наредити за те.

9 А жена Текујанка рече цару: царе господару! нека на ме и на дом оца мојега падне кривица, а цар и његов пријесто нека је прав.

10 А цар рече: ко узговори на те, доведи га к мени, и неће те се више дотаћи.

11 А она рече: нека се опомене цар Господа Бога својега, да се не умноже осветници који убијају, и да не убију сина мојега. А он рече: тако жив био Господ, ниједна длака с твојега сина неће пасти на земљу.

12 А жена рече: да каже слушкиња твоја нешто цару господару. А он рече: говори.

13 А жена рече: а зашто си намислио таку ствар народу Божијему? јер цар као да је крив говорећи тако, јер неће цар да дозове натраг онога кога је одагнао.

14 Јер ћемо доиста помријети, и јесмо као вода која се проспе на земљу и више се не може скупити; јер му Бог није узео живота, него је наумио да одагнани не остане одагнан од њега.

15 И тако дођох да кажем ово цару господару својему, јер ме народ уплаши; зато рече слушкиња твоја: да говорим цару, може бити да ће учинити цар што слушкиња његова каже.

16 Јер ће цар услишити и избавити слушкињу своју из руке онога који хоће да истријеби мене и сина мојега из нашљедства Божијега.

17 И слушкиња твоја рече: ријеч цара господара мојега биће ми утјеха, јер је цар господар мој као анђео Божји, те слуша и добро и зло, и Господ ће Бог твој бити с тобом.

18 А цар одговори и рече жени: немој тајити од мене што ћу те питати. А жена рече: нека говори цар господар мој.

19 Тада цар рече: да није Јоавов посао у свему томе што чиниш? А жена одговори и рече: тако да је жива душа твоја, царе господару, не може се ни надесно ни налијево од свега што каза цар господар мој; јер слуга твој Јоав заповиједио ми је и научио слушкињу твоју све ово да говорим.

20 Слуга је твој Јоав учинио, те сам овако извила бесједу своју; али је господар мој мудар као анђео Божји, те зна све што бива на земљи.

21 Тада рече цар Јоаву: ево, ти си учинио то, иди, доведи натраг дијете Авесалома.

22 Тада паде Јоав лицем на земљу, и поклони се и благослови цара, и рече Јоав: данас види слуга твој да сам нашао милост пред тобом, царе господару, кад је цар учинио што му слуга његов рече.

23 Потом се подиже Јоав и отиде у Гесур, и доведе натраг у Јерусалим Авесалома.

24 И цар рече: нека иде својој кући, а лица мојега да не види. И отиде Авесалом својој кући, и не видје лица царева.

25 А не бјеше човјека тако лијепа као Авесалом у свем Израиљу, да га тако хвале; од пете до тјемена не бјеше на њему мане.

26 И кад би стригао главу (а имаше обичај сваке године стрићи је, јер му бијаше тешко), мјерио би косу с главе своје, и биваше је двјеста сикала царском мјером.

27 И родише се Авесалому три сина и једна кћи, којој бијаше име Тамара, и она бијаше лијепа.

28 И Авесалом оста цијеле двије године у Јерусалиму, а лица царева не видје.

29 Тада посла Авесалом по Јоава да га пошље к цару; али он не хтје доћи к њему; и посла опет други пут, али он не хтје доћи.

30 Тада рече слугама својим: видите ли њиву Јоавову поред моје? на њој је јечам; идите и упалите је. И упалише слуге Авесаломове ону њиву.

31 Тада се подиже Јоав, и дође к Авесалому у кућу, и рече му: зашто слуге твоје упалише моју њиву?

32 Авесалом рече Јоаву: ето слао сам к теби говорећи: ходи овамо да те пошљем к цару да му кажеш: зашто сам дошао из Гесура? боље би било да сам још ондје. Зато да видим лице царево; ако ли има кака кривица на мени, нека ме погуби.

33 И отиде Јоав к цару, и каза му. И дозва Авесалома; а он дошавши к цару поклони се лицем до земље пред царем, и цар цјелова Авесалома.

Јн 18:31–19:11

18:31 А Пилат им рече: узмите га ви и по закону својему судите му. А Јевреји му рекоше: ми не смијемо никога погубити.

18:32 Да се збуде ријеч Исусова коју рече казујући каквом ће смрти умријети.

18:33 Онда уђе Пилат опет у судницу, и дозва Исуса, и рече му: ти си цар Јудејски?

18:34 Исус му одговори: говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше за мене?

18:35 Пилат одговори: зар сам ја Јеврејин? Род твој и главари свештенички предаше те мени; шта си учинио?

18:36 Исус одговори: царство моје није од овога свијета; кад би било од овога свијета царство моје, онда би слуге моје браниле да не бих био предан Јеврејима; али царство моје није одавде.

18:37 Онда му рече Пилат: даклем си ти цар? Исус одговори: ти говориш да сам ја цар. Ја сам за то рођен, и зато дођох на свијет да свједочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој.

18:38 Рече му Пилат: шта је истина? И ово рекавши изиђе опет к Јеврејима, и рече им: ја никакве кривице не налазим на њему.

18:39 А у вас је обичај да вам једнога пустим на пасху, хоћете ли дакле да вам пустим цара Јудејскога?

18:40 Онда сви повикаше опет говорећи: не овога, него Вараву. А Варава бјеше хајдук.

19:1 Тада дакле Пилат узе Исуса и шиба га.

19:2 И војници сплетавши вијенац од трња метнуше му на главу, и обукоше му скерлетну хаљину,

19:3 И говораху: здраво, царе Јудејски! и бијаху га по образима.

19:4 Онда Пилат изиђе опет напоље, и рече им: ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакве кривице.

19:5 А Исус изађе напоље под вијенцем од трња и у скерлетној хаљини. И рече им Пилат: ево човјека!

19:6 А кад га видјеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: распни га, распни. Пилат им рече: узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице.

19:7 Одговорише му Јевреји: ми имамо закон и по закону нашему ваља да умре, јер начини себе сином Божијим.

19:8 Кад дакле Пилат чу ову ријеч, побоја се већма.

19:9 И опет уђе у судницу, и рече Исусу: одакле си ти? А Исус му не даде одговора.

19:10 А Пилат му рече: зар мени не говориш? не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?

19:11 Исус одговори: не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи гријех који ме предаде теби.

Проп 5:12–20

12 Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.

13 Има љуто зло које видјех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.

14 Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину којега је родио не остане ништа у руку.

15 Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда својега да понесе у руци својој.

16 И то је љуто зло што одлази како је дошао; и кака му је корист што се трудио у вјетар,

17 И свега вијека својега јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?

18 Ето, видјех да је добро и лијепо човјеку да једе и пије и ужива добро од свега труда својега којим се труди под небом за живота својега, који му Бог да, јер му је то дио.

19 И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој дио и да се весели с труда својега, то је дар Божји.

20 Јер се неће много опомињати дана живота својега, јер му Бог даје да му је срце весело.