Дан 163 од 365

2 Сам 17:1–18:33

17:1 Још рече Ахитофел Авесалому: да одаберем дванаест тисућа људи па да идем и тјерам Давида ноћас.

17:2 Па ћу га стигнути док је уморан и изнемоглијех руку; и уплашићу га, те ће побјећи сав народ што је с њим, па ћу убити цара самога.

17:3 И обратићу сав народ к теби; јер за онијем кога тражиш стоји да се сви врате к теби; тада ће се сав народ умирити.

17:4 И то се учини добро Авесалому и свијем старјешинама Израиљевијем.

17:5 Али рече Авесалом: дозовите и Хусаја Архијанина да чујемо што ће и он рећи.

17:6 А кад дође Хусај к Авесалому, рече му Авесалом говорећи: тако и тако рече Ахитофел; хоћемо ли чинити како он рече или нећемо? кажи ти.

17:7 А Хусај рече Авесалому: није добар свјет што је сада свјетовао Ахитофел.

17:8 Још рече Хусај: ти знаш оца својега и људе његове да су храбри и да су љута срца као медвједица кад јој отму медвједиће у пољу; сврх тога, твој је отац ратник, неће ноћити с народом.

17:9 Гле, он се је сада сакрио у каку јаму или на друго како мјесто. Па ако у први мах који од овијех погину, ко год чује сваки ће рећи: побијен је народ који приста за Авесаломом.

17:10 А тада ће најхрабрији, у којијех је срце као срце лавово, клонути. Јер сав Израиљ зна да је твој отац јунак и да су храбри који су с њим.

17:11 Зато ја свјетујем да скупиш к себи све Израиљце од Дана до Вирсавеје да их буде као пијеска на мору, па ти главом иди у бој.

17:12 Тада ћемо поћи на њ, гдје би се год налазио, и напашћемо на њ као што роса пада на земљу, да му не остане ниједан од свијех људи што су с њим.

17:13 Ако ли утече у град, сав народ Израиљски нека донесе ужа под онај град, па ћемо га свући у поток, да се ни камен не нађе ондје.

17:14 Тада рече Авесалом и сви Израиљци: бољи је свјет Хусаја Архијанина него свјет Ахитофелов. Јер Господ бјеше наредио да се разбије свјет Ахитофелов, који бјеше бољи, да би Господ навукао зло на Авесалома.

17:15 Потом рече Хусај свештеницима Садоку и Авијатару: тако и тако свјетова Ахитофел Авесалома и старјешине Израиљеве, а ја свјетовах тако и тако.

17:16 Него брже пошљите, те јавите Давиду и реците: немој ноћас ноћити у пољу у пустињи, него пријеђи пријеко, да не буде прождрт цар и сав народ што је с њим.

17:17 А Јонатан и Ахимас стајаху код студенца Рогила, и дође једна слушкиња и каза им, да би отишли те јавили цару Давиду; јер се не смијаху показати ни ући у град.

17:18 Али их видје један момак, те каза Авесалому; а они обојица брже отидоше, и дођоше у Ваурим у кућу једнога човјека, који имаше на двору студенац, те се спустише у њ.

17:19 И жена узе и разастрије поњаву поврх студенца, и поврх ње разасу прекрупу. И тако се не дозна.

17:20 Јер дођоше слуге Авесаломове к оној жени у кућу, и рекоше јој: гдје је Ахимас и Јонатан? А жена им рече: отидоше преко потока. Тако траживши и не нашавши вратише се у Јерусалим.

17:21 А кад отидоше, они ижљезоше из студенца, и отидоше те јавише цару Давиду, и рекоше му: устаните и пријеђите брже преко воде; јер је тако и тако свјетовао Ахитофел на вас.

17:22 Тада уста Давид и сав народ што бијаше с њим, и пријеђоше преко Јордана прије зоре, не оста ниједан да не пријеђе преко Јордана.

17:23 Ахитофел пак видећи гдје се не учини како он свјетова, оседла својега магарца, па се подиже и отиде кући својој, у свој град, и наредивши за своју кућу објеси се те умрије, и би погребен у гробу оца својега.

17:24 А Давид дође у Маханајим; Авесалом пак пријеђе преко Јордана и сав Израиљ што бјеше с њим.

17:25 И постави Авесалом Амасу над војском, на мјесто Јоавово; а Амаса бјеше син некога човјека по имену Итре Израиљца, који облежа Авигеју кћер Насову, сестру Серује матере Јоавове.

17:26 И стаде у око Израиљ с Авесаломом у земљи Галадовој.

17:27 А кад дође Давид у Маханајим, Совије син Насов из Раве синова Амоновијех и Махир син Амилов из Лодевара и Варзелај од Галада из Рогелима.

17:28 Донесоше постеље и чаша и судова земљанијех и пшенице и јечма и брашна и прекрупе и боба и лећа и прженијех зрна,

17:29 И меда и масла и оваца и сира крављега; донесоше Давиду и народу што бјеше с њим да једу. Јер говораху: народ је гладан и уморан и жедан у тој пустињи.

18:1 И преброји Давид народ што бијаше с њим, и постави им тисућнике и стотинике.

18:2 И предаде Давид трећину народа Јоаву, и трећину Ависају сину Серујину брату Јоавову, и трећину Итају Гетејину. Па онда рече цар народу: и ја ћу ићи с вама.

18:3 Али народ рече: немој ти ићи; јер и да побјегнемо, неће марити за то; или да нас пола изгине, неће марити за то; јер си ти сам као нас десет тисућа, зато је боље да нам из града помажеш.

18:4 А цар им рече: што вам се чини да је добро учинићу. И цар стаде код врата, и сав народ излажаше по сто и по тисућу.

18:5 И заповједи цар Јоаву и Ависају и Итају, и рече: чувајте ми дијете Авесалома. И сав народ чу како цар заповједи свијем војводама за Авесалома.

18:6 И тако изиде народ у поље пред Израиља, и заметну се бој у шуми Јефремовој.

18:7 Ондје разбише народ Израиљев слуге Давидове, и много изгибе ондје у онај дан, двадесет тисућа.

18:8 Јер се бој рашири по свој земљи, и више прождрије народа у онај дан шума него што прождрије мач.

18:9 А Авесалом се сукоби са слугама Давидовијем, и Авесалом јахаше на мазги, и мазга наиђе под гранат велики храст, те он запе главом за храст и оста висећи између неба и земље, а мазга испод њега отрча.

18:10 Видјевши то један човјек јави Јоаву, и рече: гле, видјех Авесалома гдје виси о храсту.

18:11 А Јоав рече човјеку који му то каза: гле, видје, па зашто га не уби и не свали га на земљу? Ја бих ти дао десет сикала сребра и један појас.

18:12 А човјек рече Јоаву: да ми је у рукама измјерено тисућа сикала сребра, не бих дигао руке своје на сина царева; јер смо чули како је цар заповједио теби и Ависају и Итају говорећи: чувајте ми сви дијете Авесалома.

18:13 Или да сам учинио невјеру на своју душу, ништа се не може од цара затајити, и ти би сам устао на ме.

18:14 А Јоав рече: нећу ја дангубити с тобом. Па узев три стријеле у руку, застријели их у срце Авесалому, јоште живу о храсту.

18:15 Потом опколише Авесалома десет момака, који ношаху оружје Јоаву, и бише га и убише.

18:16 Тада Јоав затруби у трубу, и народ преста гонити Израиља, јер Јоав устави народ.

18:17 И узеше Авесалома и бацише у шуми у велику јаму, и набацаше на њ врло велику гомилу камења; а Израиљци сви побјегоше сваки к своме шатору.

18:18 Авесалом пак бјеше подигао себи споменик за живота у долини царској; јер говораше: немам сина, да се сачува спомен имену мојему. И назва онај споменик својим именом, који се зове мјесто Авесаломово до данашњега дана.

18:19 Тада рече Ахимас син Садоков: да отрчим да однесем глас цару, да га је Господ избавио из руку непријатеља његовијех.

18:20 А Јоав му рече: немој данас бити гласник, него ћеш јавити други дан; а данас немој носити гласа, јер је син царев погинуо.

18:21 Затијем рече Јоав Хусију: иди, јави цару што си видио. И поклони се Хусије Јоаву, и отрча.

18:22 А Ахимас син Садоков опет рече Јоаву: што му драго, да трчим и ја за Хусијем. Рече Јоав: што би трчао, сине, кад немаш добра гласа?

18:23 Опет рече: што му драго, да трчим. Одговори му: а ти трчи. И отрча Ахимас пречим путем, и претече Хусија.

18:24 А Давид сјеђаше међу двојим вратима, и стражар изиде на кров од врата, на зид, и подигавши очи своје угледа, а то један човјек трчи.

18:25 Па повика стражар и јави цару. А цар рече: ако је један, глас носи. И онај иђаше све ближе.

18:26 Потом угледа стражар другога човјека гдје трчи. И повика стражар к вратару и рече: ево још један, трчи сам. А цар рече: и он носи глас.

18:27 И рече стражар: трк првога чини ми се као да је трк Ахимаса сина Садокова. Рече цар: добар је човјек, и иде с добријем гласом.

18:28 Тада повика Ахимас и рече цару: сретно! И поклони се цару лицем до земље, и рече: да је благословен Господ Бог твој, који предаде људе који подигоше руке своје на цара господара мојега.

18:29 А цар му рече: је ли здраво дијете Авесалом? Одговори Ахимас: видио сам велику вреву, кад Јоав посла слугу царева и мене слугу твојега, али не знам шта бјеше.

18:30 А цар му рече: уклони се, и стани тамо. И он се уклони, и стаде.

18:31 Тада, гле, дође Хусије и рече: глас цару и господару мојему да те је Господ избавио данас из руку свијех који усташе на те.

18:32 А цар рече Хусију: је ли здраво дијете Авесалом? А Хусије рече: нека непријатељи господара мојега цара и који год устају на те зла ради, нека прођу као то дијете.

18:33 Тада се цар сневесели, и попе се у горњу клијет над вратима, и стаде плакати, а идући говораше: сине мој Авесаломе, сине мој, сине мој Авесаломе! камо да сам ја умро мјесто тебе! Авесаломе сине мој, сине мој!

Јн 19:31–20:12

19:31 А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу (јер бијаше велики дан она субота), Јевреји молише Пилата да им пребију голијени па да их скину.

19:32 Онда дођоше војници, и првоме дакле пребише голијени, и другоме распетоме с њим.

19:33 А дошавши на Исуса, кад га видјеше да је већ умро, не пребише му голијени;

19:34 Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.

19:35 И онај што видје посвједочи, и свједочанство је његово истинито; и он зна да истину говори да ви вјерујете.

19:36 Јер се ово догоди да се збуде писмо: кост његова да се не преломи.

19:37 И опет друго писмо говори: погледаће онога кога прободоше.

19:38 А потом Јосиф из Ариматеје, који бјеше ученик Исусов али крадом од страха Јеврејскога, моли Пилата да узме тијело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тијело Исусово.

19:39 А дође и Никодим, који прије долази Исусу ноћу, и донесе помијешане смирне и алоја око сто литара.

19:40 И узеше тијело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају.

19:41 А бијаше близу онога мјеста гдје бјеше разапет, врт, и у врту гроб нов, у који нико никад не бјеше метнут.

19:42 Ондје дакле петка ради Јеврејскога, јер бјеше близу гроб, метнуше Исуса.

20:1 А у први дан недјеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не бјеше расвануло, и видје да је камен одваљен од гроба.

20:2 Онда отрча, и дође к Симону Петру и к другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: узеше Господа из гроба; и не знамо гдје га метнуше.

20:3 А Петар изиђе и други ученик, и пођоше ка гробу.

20:4 Трчаху пак оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра, и дође прије ка гробу.

20:5 И надвиривши се видје хаљине гдје леже; али не уђе.

20:6 Дође пак Симон Петар за њим, и уђе у гроб, и видје хаљине саме гдје леже,

20:7 И убрус који бјеше на глави његовој не с хаљинама да лежи него особито савит на једном мјесту.

20:8 Тада дакле уђе и други ученик који најприје дође ка гробу, и видје и вјерова.

20:9 Јер још не знадијаше писма да њему ваља устати из мртвијех.

20:10 Онда отидоше опет ученици дома.

20:11 А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб,

20:12 И видје два анђела у бијелијем хаљинама гдје сједе један чело главе а један чело ногу гдје бјеше лежало тијело Исусово.

Пс 70:1–5

1 Боже, похитај да ме избавиш, Господе, да ми поможеш!

2 Нек се постиде и посраме који траже душу моју! Нек уступе натраг, и осрамоте се који ми зло желе!

3 Са стидом нек се врате натраг који ми говоре: ха! ха!

4 Нек се тјеше и веселе тобом који траже тебе, и који љубе спасење твоје, нека једнако говоре: велик је Бог!

5 А ја сам ништ и убог, Боже, похитај к мени! ти си помоћ моја и избавитељ мој, Господе, не часи!