Дан 171 од 365

1 Цар 3:1–4:34

3:1 А Соломун се опријатељи с фараоном царем Мисирским, и ожени се кћерју фараоновом, и доведе је у град Давидов докле не доврши свој дом и дом Господњи и зид око Јерусалима.

3:2 Али народ приношаше жртве на висинама; јер још не бјеше сазидан дом имену Господњему до тада.

3:3 А Соломун љубљаше Господа ходећи по уредбама оца својега Давида, само што на висинама приношаше жртве и кађаше.

3:4 Зато отиде цар у Гаваон да ондје принесе жртву, јер то бијаше велика висина; и Соломун принесе тисућу жртава паљеница на оном олтару.

3:5 И јави се Господ Соломуну у Гаваону ноћу у сну, и рече Бог: ишти што хоћеш да ти дам.

3:6 А Соломун рече: ти си учинио велику милост слузи својему Давиду оцу мојему, као што је ходио пред тобом вјерно и праведно и с правијем срцем према теби; и сачувао си му ову велику милост, те му дао сина да сједи на пријестолу његову, као што се види данас.

3:7 И тако, Господе Боже мој, ти си поставио слугу својега царем на мјесто Давида оца мојега, а ја сам млад, нити знам полазити ни долазити.

3:8 И твој је слуга међу народом твојим, који си изабрао, народом великим, који се не може избројити ни прорачунати од множине.

3:9 Дај дакле слузи својему срце разумно да може судити народу твојему и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу твојему тако великом?

3:10 И би мило Господу што Соломун то заиска.

3:11 И рече му Бог: кад то иштеш, а не иштеш дуга живота нити иштеш блага нити иштеш душа непријатеља својих него иштеш разума да умијеш судити;

3:12 Ево учиних по твојим ријечима; ево ти дајем срце мудро и разумно да такога какав си ти ни прије тебе није било нити ће послије тебе настати таки какав си ти.

3:13 А сврх тога дајем ти и што нијеси искао, и благо и славу, да такога какав ћеш ти бити неће бити међу царевима свега вијека твојега.

3:14 И ако узидеш мојим путовима држећи уредбе моје и заповијести моје, као што је ишао Давид отац твој, продуљићу дане твоје.

3:15 Тада се пробуди Соломун, и гле, оно бјеше сан. И дође у Јерусалим, и ставши пред ковчег завјета Господњега принесе жртве паљенице и жртве захвалне, и почасти све слуге своје.

3:16 Тада дођоше двије жене курве к цару, и стадоше пред њим.

3:17 И рече једна жена: ах, господару; ја и ова жена сједимо у једној кући, и породих се код ње у истој кући.

3:18 А трећи дан послије мога порођаја породи се и ова жена, и бијасмо заједно и не бијаше нико други с нама у кући, само нас двије бијасмо у кући.

3:19 И умрије син ове жене ноћас, јер она леже на њ.

3:20 Па уставши у поноћи узе сина мојега искрај мене, кад слушкиња твоја спаваше, и стави га себи у наручје, а сина свога мртвога стави мени у наручје.

3:21 А кад устах ујутру да подојим сина својега, а то мртав; али кад разгледах ујутру, а то не бјеше мој син, којега ја родих.

3:22 Тада рече друга жена: није тако; него је мој син овај живи, а твој је син онај мртви. Али она рече: није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи. Тако говораху пред царем.

3:23 А цар рече: ова каже: овај је живи мој син, а твој је син овај мртви; а она каже: није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи.

3:24 И рече цар: дајте ми мач. И донесоше мач пред цара.

3:25 Тада рече цар: расијеците живо дијете на двоје, и подајте половину једној и половину другој.

3:26 Тада жена којој син бјеше живи рече цару, јер јој се усколеба утроба за сином: ах, господару, подајте њојзи дијете живо, а немојте га убијати. А она рече: нека не буде ни мени ни теби, расијеците га.

3:27 Тада одговори цар и рече: подајте оној живо дијете, немојте га убити, она му је мати.

3:28 И сав Израиљ чу суд који изрече цар, и побојаше се цара; јер видјеше да је у њему мудрост Божја да суди.

4:1 А цар Соломун цароваше над свијем Израиљем.

4:2 А ово бијаху кнезови његови: Азарија, син Садоков, намјесник;

4:3 Елиореф и Ахија, синови Сисини, писари; Јосафат, син Ахилудов, паметар;

4:4 Венаја, син Јодајев, војвода; а Садок и Авијатар свештеници;

4:5 А Азарија син Натанов, бјеше над приставима; а Завуд, син Натанов, први вијећник, пријатељ царев;

4:6 А Ахисар управитељ дворски; а Адонирам син Авдин над царским посленицима.

4:7 И имаше Соломун дванаест пристава по свему Израиљу, који храњаху цара и сав дом његов; по мјесец дана у години сваки бијаше дужан хранити.

4:8 А ово су им имена: син Уров у гори Јефремовој;

4:9 Син Декеров у Макасу и у Салвиму и Вет-Семесу и Елону Вет-ананском;

4:10 Син Еседов у Арувоту; под њим бијаше Сохот и сва земља Еферова;

4:11 Син Авинадавов над свијем крајем Дорским; жена му бјеше Тафата кћи Соломунова;

4:12 Вана син Ахилудов над Тенахом и Мегидоном и свијем Вет-Саном, који је до Сартане под Језраелом, од Вет-Сана до Авел-Меола, до преко Јок-Меама;

4:13 Син Геверов у Рамоту Галадском; имаше села Јаира сина Манасијина у Галаду и крај Арговски у Васану, шездесет великих градова са зидовима и пријеворницама мједенијем;

4:14 Ахинадав син Идов у Маханајиму;

4:15 Ахимас у Нефталиму; и он бјеше ожењен кћерју Соломуновом Васематом;

4:16 Вана син Хусајев у Асиру и у Алоту;

4:17 Јосафат син Фарујин у Исахару;

4:18 Симеј син Илин у Венијамину;

4:19 Гевер син Уријев у земљи Галадској, у земљи Сиона цара Аморејскога и Ога цара Васанскога; један бјеше пристав у тој земљи.

4:20 Јуде и Израиља бијаше много као пијеска покрај мора; и јеђаху и пијаху и весељаху се.

4:21 А Соломун владаше свијем царствима од ријеке до земље Филистејске и до међе Мисирске, и доношаху даре и служаху Соломуну свега вијека његова.

4:22 А храна Соломунова бијаше на дан тридесет кора бијелога брашна, и шездесет кора другога брашна;

4:23 Двадесет волова угојенијех и двадесет с паше, и сто оваца, осим јелена и срна и дивокоза и угојенијех птица.

4:24 Јер он владаше свуда с ову страну ријеке од Тапсе до Газе, над свијем царствима с ову страну ријеке, и бјеше миран са свију страна унаоколо.

4:25 И живљаху Јуда и Израиљ без страха, сваки под својом лозом и под својом смоквом, од Дана до Вирсавеје, свега вијека Соломунова.

4:26 И имаше Соломун четрдесет тисућа коња за јаслима за кола своја, и двадесет тисућа коњика.

4:27 И пристави храњаху цара Соломуна и све који долажаху за сто цара Соломуна, сваки свога мјесеца, и не дадијаху да се чега премакне.

4:28 А јечам и сламу за коње и за мазге доношаху на мјесто гдје бијаху, сваки како му бијаше одређено.

4:29 И Бог даде мудрост Соломуну и разум врло велик и срце пространо као пијесак на бријегу морском.

4:30 Јер мудрост Соломунова бијаше већа од мудрости свијех источнијех народа и од све мудрости Мисирске.

4:31 Мудрији бијаше од свакога човјека, и од Етана Езраита и од Емана и од Халкола и од Дарде, синова Маоловијех; и разгласи се име његово по свијем народима унаоколо.

4:32 И изговори три тисуће прича, и бијаше пјесама његовијех тисућа и пет.

4:33 Говорио је и о дрвећу, од кедра на Ливану до исопа који ниче из зида; говорио је и о стоци и о птицама и о бубинама и о рибама.

4:34 И долажаху од свијех народа да чују мудрост Соломунову, од свијех царстава на земљи, који чуше за мудрост његову.

Дап 4:1–19

1 А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји;

2 И расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсеније из мртвијех.

3 И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ бјеше вече.

4 А од онијех који слушаху ријеч многи вјероваше, и постаде број људи око пет хиљада.

5 А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старјешине и књижевници у Јерусалим,

6 А Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год бјеше од рода свештеничкога;

7 И метнувши их на сриједу питаху: каком силом или у чије име учинисте ви ово?

8 Тада Петар напунивши се Духа светога рече им: кнезови народни и старјешине Израиљеве!

9 Ако нас данас питате за добро дјело које учинисмо болесну човјеку те он оздрави:

10 Да је на знање свима вама и свему народу Израиљеву да у име Исуса Христа Назарећанина, којега ви распесте, којега Бог подиже из мртвијех, стоји овај пред вама здрав.

11 Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једноме другом спасенија;

12 Јер нема другога имена под небом данога људима којијем би се ми могли спасти.

13 А кад видјеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знадијаху их да бијаху с Исусом.

14 А видећи исцијељенога човјека гдје с њима стоји не могаху ништа противу рећи.

15 Онда им заповједише да изиђу напоље из савјета, па питаху један другога

16 Говорећи: шта ћете чинити овијем људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи;

17 Али да се даље не разилази по народу, да им оштро запријетимо да више не говоре за име ово никоме.

18 И дозвавши их заповједише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово.

19 Петар и Јован одговарајући рекоше им: судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога?

Проп 8:1–10

1 Ко је као мудри? и ко зна шта значе ствари? Мудрост просвјетљује човјеку лице, а тврдоћа лица његова мијења се.

2 Ја ти кажем: извршуј заповијест цареву, и то заклетве Божије ради.

3 Не буди брз да отидеш испред њега; не стој у злој ствари, јер ће учинити што год хоће.

4 Јер гдје је год ријеч царева ондје је власт, и ко ће му рећи: шта радиш?

5 Ко извршује заповјест, неће знати за зло, јер срце мудрога зна вријеме и начин.

6 Јер свачему има вријеме и начин; али многа зла сналазе човјека,

7 Што не зна шта ће бити; јер кад ће што бити, ко ће му казати?

8 Човјек није властан над духом да би уставио дух, нити има власти над даном смртнијем, нити има обране у тој борби; ни безбожност не избавља онога у кога је.

9 Све ово видјех, и управих срце своје на све што се ради под сунцем. Каткад влада човјек над човјеком на зло његово.

10 И тада видјех безбожнике погребене, гдје се вратише; а који добро чињаху отидоше са светога мјеста и бише заборављени у граду. И то је таштина.