Дан 172 од 365

1 Цар 5:1–6:38

5:1 И Хирам цар Тирски посла слуге своје к Соломуну чувши да су га помазали за цара на мјесто оца његова, јер Хирам љубљаше Давида свагда.

5:2 А Соломун посла ка Хираму и поручи му:

5:3 Ти знаш да Давид отац мој није могао саградити дома имену Господа Бога својега од ратова којима га опколише, докле их Господ не положи под ноге његове.

5:4 А сада Господ Бог мој дао ми је мир отсвуда, немам ниједнога непријатеља ни зле сметње.

5:5 Зато, ево, велим да саградим дом имену Господа Бога својега, као што је рекао Господ Давиду оцу мојему говорећи: син твој, којега ћу посадити мјесто тебе на пријесто твој, он ће саградити дом имену мојему.

5:6 Зато заповједи сада нека ми насијеку дрва кедровијех на Ливану, а слуге ће моје бити са слугама твојим, а плату слугама твојим даћу ти како год речеш; јер ти знаш да у нас нема људи који умију сјећи дрва као Сидонци.

5:7 И кад Хирам чу ријечи Соломунове, обрадова се веома и рече: да је благословен Господ данас, који даде Давиду мудра сина над онијем народом великим.

5:8 И посла Хирам Соломуну, и поручи: чуо сам чега ради си слао к мени; ја ћу учинити сву вољу твоју за дрва кедрова и за дрва јелова.

5:9 Моје ће слуге снијети с Ливана на море, и ја ћу их повезати у сплавове и спустити морем до мјеста које ми кажеш, и ондје ћу развезати, па их носи; а ти ћеш учинити моју вољу и дати храну чељади мојој.

5:10 И тако даваше Хирам Соломуну дрва кедрова и дрва јелова, колико му бјеше воља.

5:11 А Соломун даваше Хираму двадесет тисућа кора пшенице за храну чељади његовој, и двадесет кора уља цијеђенога; толико даваше Соломун Хираму сваке године.

5:12 И Господ даде мудрост Соломуну како му бјеше обрекао, и бјеше мир између Хирама и Соломуна, и ухватише вјеру међу собом.

5:13 И одреди Соломун људе из свега Израиља, и би одређенијех тридесет тисућа људи.

5:14 И слаше их на Ливан по десет тисућа свакога мјесеца наизмјенце; један мјесец бијаху на Ливану, а два мјесеца код кућа својих. А Адонирам бјеше над овијем посланицима.

5:15 И имаше Соломун седамдесет тисућа носилаца и осамдесет тисућа тесача у планини,

5:16 Осим настојника Соломуновијех, који бијаху над тијем послом, три тисуће и триста, који управљаху народом који пословаше тај посао.

5:17 И заповједи цар да сносе велико камење, скупоцјено камење за темељ дому, тесано камење.

5:18 И тесаху посленици Соломунови и посленици Хирамови и Гивлеји, и приправљаху дрво и камење да се зида дом.

6:1 Четири стотине и осамдесете године по изласку синова Израиљевијех из земље Мисирске, четврте године царовања Соломунова над Израиљем, мјесеца Зифа, а то је други мјесец, поче зидати дом Господу.

6:2 А дом што га зида цар Соломун Господу бијаше у дужину од шездесет лаката, а у ширину од двадесет лаката, а у висину од тридесет лаката.

6:3 И бијаше тријем пред црквом двадесет лаката дуг, према ширини дома, а десет лаката широк пред домом.

6:4 И начини прозоре на дому изнутра широке а споља уске.

6:5 И уза зид дому начини ходнике свуда унаоколо уза зид дому око цркве и светиње над светињама, и начини клијети свуда унаоколо.

6:6 Најдоњи ходник бјеше пет лаката широк, а средњи шест лаката широк, а трећи седам лаката широк; јер начини засјеке на дому споља унаоколо, да се греде не улажу у зид од дома.

6:7 А кад зидаху дом, зидаху од камена, који довожаху сасвијем приготовљен, те се ни чекић ни сјекира нити како оруђе гвоздено не чу у дому кад се зидаше.

6:8 Врата од средњега ходника бијаху на десној страни дома, и излажаше се на завојницу на средњи ходник, и из средњега на трећи.

6:9 Тако сазида дом, и доврши га, и покри дом гредама и даскама кедровијем.

6:10 И начини ходнике око цијелога дома од пет лаката у висину сваки, и састављаху их с домом греде кедрове.

6:11 Тада дође ријеч Господња Соломуну говорећи:

6:12 То је дом што градиш; ако узидеш по мојим уредбама, и уствориш моје законе и уздржиш све моје заповјести ходећи по њима, потврдићу ти ријеч своју, коју сам рекао Давиду оцу твојему.

6:13 И становаћу међу синовима Израиљевијем, и нећу оставити народа својега Израиља.

6:14 И тако сазида Соломун дом, и доврши га.

6:15 И обложи зидове дому изнутра даскама кедровијем, од пода дома до врх зидова обложи дрветом изнутра; и под дому обложи даскама јеловијем.

6:16 И начини преграду од двадесет лаката од једне стране дома до друге од дасака кедровијех, од пода до врх зидова; и то начини унутра за шатор, за светињу над светињама.

6:17 А дом, црква напријед, бијаше од четрдесет лаката.

6:18 А по даскама кедровијем унутра у дому бјеху изрезане јабуке и цвјетови развијени, све од кедра тако да се не виђаше нигдје камен.

6:19 И светињу над светињама уреди унутра у дому, да се ондје намјести ковчег завјета Господњега.

6:20 А светиња над светињама унутра бјеше двадесет лаката дуга, и двадесет лаката широка, и двадесет лаката висока, и обложи је чистијем златом; тако обложи и олтар од кедра.

6:21 И тако обложи Соломун дом изнутра чистијем златом, и затеже златне ланце пред светињом над светињама, коју такође обложи златом.

6:22 И сав дом обложи златом; тако и сав олтар пред светињом над светињама обложи златом.

6:23 А у светињи над светињама начини два херувима од дрвета маслинова; десет лаката бјеше висок сваки.

6:24 А од пет лаката бјеше једно крило у херувима, и од пет лаката бјеше друго крило у херувима; десет лаката бјеше од краја једнога крила до краја другога крила.

6:25 Тако и други херувим бијаше од десет лаката; једне мјере и једне направе бјеху оба херувима.

6:26 Десет лаката бјеше висок један херувим, тако и други.

6:27 И намјести херувиме усред унутрашњег дома, и раширише херувими крила своја тако да крило једнога тицаше у један зид а крило другога херувима тицаше у други зид, а усред дома тицаху крила једно у друго.

6:28 И обложи херувиме златом.

6:29 А све зидове дому унаоколо искити резанијем херувимима и палмама и развијенијем цвјетовима изнутра и споља.

6:30 И под дому обложи златом изнутра и споља.

6:31 И на уласку у светињу над светињама начини двокрилна врата од дрвета маслинова, којима прагови с довратницима бјеху на пет углова.

6:32 И на тијем двокрилнијем вратима од дрвета маслинова изреза херувиме и палме и развијене цвјетове, и обложи их златом, и херувиме и палме обложи златом.

6:33 Тако и на уласку у цркву начини прагове од дрвета маслинова на четири игла;

6:34 И врата двокрилна од дрвета јелова; на двије се стране отвараше једно крило, и на двије стране отвараше се друго крило.

6:35 И изреза на њима херувиме и палме и развијене цвјетове, и обложи златом све што бјеше изрезано.

6:36 Потом начини тријем унутрашњи од три реда тесанога камена и једнога реда дрвета кедрова стругана.

6:37 Четврте године мјесеца Зифа би постављен темељ дому Господњему;

6:38 А једанаесте године мјесеца Вула, који је осми мјесец, сврши се дом са свијем стварима својим и са свијем што му припада. Тако га сазида за седам година.

Дап 4:20–37

20 Јер ми не можемо не говорити што видјесмо и чусмо.

21 А они запријетивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се бјеше догодило.

22 Јер ономе човјеку бјеше више од четрдесет година на ком се догоди ово чудо здравља.

23 А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старјешине.

24 А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;

25 Који устима Давида слуге својега рече: зашто се буне незнабошци, и народи измишљавају празне ријечи?

26 Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа његова.

27 Заиста се сабраше у овоме граду на светога сина твојега Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевијем,

28 Да учине што рука твоја и савјет твој напријед одреди да буде.

29 И сад Господе! погледај на њихове пријетње, и дај слугама својима да говоре са сваком слободом ријеч твоју;

30 И пружај руку своју на исцијељивање и да знаци и чудеса бивају именом светога сина твојега Исуса.

31 И пошто се они помолише Богу затресе се мјесто гдје бијаху сабрани, и напунише се сви Духа светога, и говораху ријеч Божију са слободом.

32 А у народа који вјерова бјеше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све бјеше заједничко.

33 И апостоли с великом силом свједочаху за васкрсеније Господа Исуса Христа; и благодат велика бјеше на свима њима:

34 Јер ниједан међу њима не бјеше сиромашан, јер колико их год бијаше који имадијаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху за то,

35 И метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.

36 А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи син утјехе, Левит родом из Кипра,

37 Он имадијаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге.

Пс 74:1–23

1 Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гњев твој на овце паше твоје?

2 Опомени се сабора својега, који си стекао од старине, искупио себи у нашљедну државу, горе Сиона, на којој си се населио.

3 Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.

4 Ричу непријатељи твоји на мјесту сабора твојих, своје обичаје постављају мјесто наших обичаја.

5 Видиш, они су као онај који подиже сјекиру на сплетене гране у дрвета.

6 Све у њему што је резано разбише сјекирама и брадвама.

7 Огњем сажегоше светињу твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена твојега.

8 Рекоше у срцу својем: потримо их сасвијем. Попалише сва мјеста сабора Божијих на земљи.

9 Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.

10 Докле ће се, Боже, ругати насилник? хоће ли довијека противник пркосити имену твојему?

11 Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из њедара својих, и истријеби их.

12 Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!

13 Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.

14 Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.

15 Ти си отворио изворе и потоке, ти си исушио ријеке које не пресишу.

16 Твој је дан и твоја је ноћ, ти си поставио звијезде и сунце.

17 Ти си утврдио све крајеве земаљске, љето и зиму ти си уредио.

18 Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име твоје.

19 Не дај звијерима душе грлице своје, немој заборавити стада страдалаца својих засвагда.

20 Погледај на завјет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.

21 Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име твоје.

22 Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како ти се безумник руга сваки дан!

23 Не заборави обијести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници твоји!