Дан 173 од 365

1 Цар 7:1–51

1 Потом зида Соломун себи дом тринаест година, и сврши га.

2 Сазида и дом из шуме Ливанске, сто лаката дуг и педесет лаката широк и тридесет лаката висок, на четири реда ступова кедровијех, с гредама кедровијем сврх ступова.

3 И бјеше покривен дрветом кедровијем горе на гредама, које бијаху на четрдесет и пет ступова, по петнаест у једном реду.

4 И прозора бијаху три реда, прозор над прозором у три реда.

5 И сва врата и прагови бјеху на четири угла, и прозори, и један прозор бјеше према другом у три реда.

6 И начини тријем од ступова, педесет лаката дуг и тридесет лаката широк; и тај тријем бјеше спријед, и ступови и греде бијаху спријед.

7 И начини тријем у којем бјеше пријесто, гдје суђаше, тријем судски, који бијаше обложен кедром од пода до врха.

8 И у његовој кући гдје живљаше бијаше други тријем иза онога тријема, посао бијаше исти. Начини дом и кћери Фараоновој, којом се ожени Соломун, као тај тријем.

9 Све ово бјеше од скупоцјенога камена, тесанога на мјеру и пилом сјеченога, изнутра и споља од пода до крова, и споља до великога тријема.

10 И темељ бијаше од камења скупоцјенога, камења великога, од десет лаката и од осам лаката.

11 А озго бијаше камење скупоцјено на мјеру тесано и даске кедрове.

12 И велики тријем унаоколо имаше три реда камења тесанога и један ред кедровијех брвана, као тријем унутрашњи дома Господњега и као тријем истога дома.

13 И посла цар Соломун и позва Хирама из Тира.

14 А он бијаше син једне удовице од племена Нефталимова а отац му бјеше из Тира, умјетник мједарски, врло вјешт и разуман, те умијаше свашта градити од мједи; он дошав к цару Соломуну изради му сав посао.

15 Сали два ступа од мједи, један ступ бјеше од осамнаест лаката у висину а унаоколо од дванаест лаката; таки бјеше и други ступ.

16 И начини два оглавља да се метну озго на ступове, саливена од мједи; пет лаката бјеше високо једно оглавље и пет лаката бјеше високо друго оглавље.

17 И плетенице испреплетане и врвце као вериге начини на оглавља, која бијаху на врх ступова, седам на једно оглавље и седам на друго оглавље.

18 Тако начини и на ступове и два реда шипака на једну плетеницу унаоколо да покривају оглавље које бијаше на врху; тако начини и на другом оглављу.

19 И на та два оглавља наврх ступова у тријему бијаху начињени љиљани од четири лакта.

20 И на два оглавља на два ступа бијаху озго и према средини под плетеницама шипци, којих бијаше двјеста у два реда унаоколо на једном и на другом оглављу.

21 И постави те ступове у тријему црквеном, и поставивши десни ступ назва га Јахин, потом поставише ступ лијеви назва га Воас.

22 И наврх ступова намјести израђено цвијеће љиљаново. И тако се свршише ступови.

23 И сали море; десет лаката бјеше му од једнога краја до другога, округло унаоколо, а пет лаката бјеше високо, а унаоколо му бјеше тридесет лаката.

24 И испод краја његова бијаху испупчене као јабуке свуда унаоколо по десет на један лакат, којима бјеше опточено море унаоколо, два реда јабука бјеше саливено с њим.

25 И стајаше на дванаест волова; три гледаху на сјевер, три гледаху на запад, три гледаху на југ, а три гледаху на исток; а море стајаше на њима озго, и задња страна свијех њих бијаше унутра.

26 Дебљина му бијаше с подланице, а крај му бијаше као крај у чаше, као цвијет љиљанов, а примаше двије тисуће вата.

27 И начини десет подножја од мједи, у дужину од четири лакта бјеше свако подножје, а у ширину од четири лакта, а у висину од три лакта.

28 А направа бјеше у свакога подножја овака: оплата бијаше у њих унаоколо, и оплата бијаше између углова.

29 А на оплати међу угловима бијаху лавови и волови и херувими; а на угловима бијаше ступац озго, а испод лавова и волова бијаше вијенац кован.

30 И под сваким подножјем бијаху по четири точка од мједи с плочама мједенијем, и на четири угла бијаху као рамена, и под сваком умиваоницом бијаху та рамена саливена према сваком вијенцу.

31 Дубина умиваоници од врха до дна над ступцем бијаше с лакта, и у врху бијаше округла као и ступац који бијаше од подруг лакта, и по врху јој бијаше резано, а оплата јој бијаше на четири угла, не округла.

32 И тако по четири точка бијаху под том оплатом, и осовине точковима излажаху на подножју, и сваки точак бијаше висок подруг лакта.

33 И направа у тијех точкова бијаше као направа у точкова колских; осовине њихове, главчине, наплаци и паоци, све бјеше ливено.

34 И четири рамена бијаху на четири угла у свакога подножја, из подножја излажаху његова рамена.

35 А озго у подножја бијаше висине по лакта, која бјеше свуда округла, и озго на подножју бјеху стране његове и оплате које излажаху из њега.

36 И по странама његовијем и по оплатама његовијем изрезах херувиме, лавове и палме, једно до другога уз вијенце унаоколо.

37 На тај начин начини десет подножја; сва бијаху једнако саливена, једне мјере и једне направе.

38 И начини десет умиваоница од мједи; по четрдесет вата узимаше једна умиваоница, и свака умиваоница бијаше од четири лакта; по једна умиваоница стајаше на сваком подножју од десет подножја.

39 И намјести пет подножја на десној страни дома, и пет на лијевој страни дома, а море намјести на десну страну дома према истоку с југа.

40 Тако начини Хирам умиваонице и лопате и котлиће; и сврши Хирам сав посао који ради цару Соломуну за дом Господњи:

41 Два ступа и два оглавља округла наврх два ступа, и двије плетенице да покривају она два оглавља округла наврх ступова;

42 И четири стотине шипака на двије плетенице; два реда шипака на свакој плетеници, да покривају два оглавља округла наврх ступова;

43 И десет подножја, и десет умиваоница на њима;

44 И море једно, и волова дванаест под морем;

45 И лонце и лопате и котлиће; а сви судови што начини Хирам цару Соломуну за дом Господњи бјеху од мједи углађене.

46 То је цар саливао у равници Јорданској у земљи иловачи између Сохота и Сартана.

47 И Соломун не измјери тијех судова, јер их бјеше врло много, не тражише тежине мједи.

48 Начини Соломун и све друго посуђе за дом Господњи: златни олтар, и златни сто, на ком стајаху хљебови постављени,

49 И пет свијетњака с десне стране и пет с лијеве стране пред светињом од чистога злата, и цвјетове и жишке и усекаче од злата,

50 И чаше и виљушке и котлиће и кадионице и машице од чистога злата; и чепови на вратима унутрашњега дома, светиње над светињама, и чепови на вратима црквенијем бијаху од злата.

51 И тако се сврши сав посао који уради цар Соломун дому Господњему; и унесе Соломун што бјеше посветио Давид отац његов, сребро и злато и судове, и остави у ризницу дома Господњега.

Дап 5:1–24

1 А један човјек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,

2 И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један дијел метну апостолима пред ноге.

3 А петар рече: Ананија! зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?

4 Кад је била у тебе не бјеше ли твоја? И кад је продаде не бјеше ли у твојој власти? Зашто си дакле такову ствар метнуо у срце своје? Људима нијеси слагао него Богу.

5 А кад чу Ананија ријечи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.

6 А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.

7 А кад прође око три сахата, уђе и жена његова не знајући шта је било.

8 А Петар јој одговори: кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: да, за толико.

9 А Петар јој рече: зашто се договористе да искушате Духа Господњега? Гле, ноге онијех који твога мужа закопаше пред вратима су, и изнијеће те.

10 И одмах падну пред ногама његовијем и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њезина.

11 И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.

12 А рукама апостолскима учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и бијаху сви једнодушно у тријему Соломунову.

13 А од осталијех нико не смијаше приступити њима; него их хваљаше народ.

14 А све више пристајаху они који вјероваху Господа, мноштво људи и жена,

15 Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сјенка његова осјенила кога од њих.

16 А долажаху многи и из околнијех градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху.

17 Али устаде поглавар свештенички и сви који бијаху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти,

18 И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор.

19 А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече:

20 Идите и станите у цркви те говорите народу све ријечи овога живота.

21 А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који бијаху с њим, сазваше сабор и све старјешине од синова Израиљевијех, и послаше у тамницу да их доведу.

22 А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им

23 Говорећи: тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре гдје стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједнога не нађосмо.

24 А кад чуше ове ријечи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било.

Проп 8:11–17

11 Што нема одмах осуде за зло дјело, зато срце синова људских кипи у њима да чине зло.

12 Нека грјешник сто пута чини зло и одгађа му се, ја ипак знам да ће бити добро онима који се боје Бога, који се боје лица његова.

13 А безбожнику неће бити добро, нити ће му се продуљити дани, него ће бити као сјен ономе који се не боји лица Божијега.

14 Таштина је која бива на земљи што има праведника којима бива по дјелима безбожничким, а има безбожника којима бива по дјелима праведничким. Рекох: и то је таштина.

15 Зато ја хвалих весеље, јер нема ништа боље човјеку под сунцем него да једе и пије и да се весели; и то му је од труда његова за живота његова, који му Бог да под сунцем.

16 Кад управих срце своје да познам мудрост и видим шта се ради на земљи, те ни дању ни ноћу не долази човјеку сан на очи,

17 Видјех на свијем дјелима Божијим да човјек не може докучити оно што се ради под сунцем, око чега се труди човјек тражећи, али не налази, и ако и мудрац рече да зна, ипак не може докучити.