Дан 175 од 365

1 Цар 8:41–9:28

8:41 И странац, који није од твојега народа Израиља, него дође из даљње земље имена твојега ради,

8:42 (Јер ће се чути за име твоје велико и за руку твоју крјепку и мишицу твоју подигнуту) кад дође и помоли се у овом дому,

8:43 Ти чуј с неба, из стана својега, и учини све за што повиче к теби онај странац, да би познали име твоје сви народи на земљи и бојали се тебе као народ твој Израиљ, и да би знали да је име твоје призвано над овијем домом, који сазидах.

8:44 Кад народ твој изиде на војску на непријатеља својега путем којим га пошљеш, и помоле се Господу обративши се ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену твојему,

8:45 Чуј с неба молбу њихову, и подај им правицу.

8:46 Кад ти згријеше, јер нема човјека који не гријеши, и разгњевивши се на њих даш их непријатељима њиховијем, те их заробе и одведу у земљу непријатељску далеко или близу,

8:47 Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се и стану ти се молити у земљи онијех који их заробише, и реку: сагријешисмо и зло учинисмо, скривисмо,

8:48 И тако се обрате к теби свим срцем својим и свом душом својом у земљи непријатеља својих, који их заробе, и помоле ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховијем, ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену твојему,

8:49 Тада чуј с неба, из стана својега, молбу њихову и молитву њихову, и подај им правицу,

8:50 И опрости народу својему што ти буду згријешили, и све пријеступе којима ти буду преступили, и умилостиви им оне који их заробе да се смилују на њих.

8:51 Јер су твој народ и твоје нашљедство, које си извео из Мисира, исред пећи гвоздене.

8:52 Нека буду очи твоје отворене на молбу слуге твојега и на молбу народа твојега Израиља, и чуј их кад те год призову.

8:53 Јер си их ти одвојио себи за нашљедство од свијех народа на земљи, као што си рекао преко Мојсија слуге својега, кад си извео оце наше из Мисира, Господе, Господе!

8:54 А кад Соломун молећи се Господу сврши сву ову молбу и молитву, уста испред олтара Господњега, гдје бјеше клекао и руке своје подигао к небу;

8:55 И стојећи благослови сав збор Израиљев, гласом великим говорећи:

8:56 Благословен да је Господ који је смирио народ свој Израиља, као што је говорио; није изостала ни једна ријеч од свијех добријех ријечи његовијех, које је говорио преко Мојсија слуге својега.

8:57 Да Господ Бог наш буде с нама као што је био с оцима нашим, да нас не остави и не напусти.

8:58 Него нека пригне срце наше к себи да бисмо ходили свијем путовима његовијем и држали заповијести његове и уредбе његове и законе његове, што је заповједио оцима нашим.

8:59 И нека буду ове ријечи моје, којима се молих Господу, близу Господа Бога нашега дан и ноћ да би давао правицу слузи својему и народу својему Израиљу у свако доба;

8:60 Да би познали сви народи на земљи да је Господ сам Бог и да нема другога.

8:61 И нека срце ваше буде цијело према Господу Богу нашем, да ходите по уредбама његовијем и држите заповијести његове као данас.

8:62 Тада цар и сав Израиљ с њим принесоше жртве пред Господом.

8:63 И Соломун принесе на жртву захвалну, коју принесе Господу, двадесет и двије тисуће волова и сто и двадесет тисућа оваца. Тако посветише дом Господњи цар и сви синови Израиљеви.

8:64 У тај дан посвети цар средину тријема који је пред домом Господњим; јер ондје принесе жртве паљенице и даре и претилину од жртава захвалнијех; јер мједени олтар који бијаше пред Господом бијаше мален и не могаху на њ стати жртве паљенице и дари и претилина од жртава захвалнијех.

8:65 И у то вријеме празнова Соломун празник и сав Израиљ с њим, сабор велик од уласка у Емат до потока Мисирскога, пред Господом Богом нашим, седам дана и опет седам дана, то је четрнаест дана.

8:66 А у осми дан отпусти народ; и благословише цара и отидоше к шаторима својим радујући се и веселећи се у срцу за све добро што учини Господ Давиду слузи својему и Израиљу народу својему.

9:1 А кад Соломун сврши дом Господњи и дом царски и све што жељаше Соломун и рад бијаше начинити,

9:2 Јави се Господ Соломуну други пут, као што му се бјеше јавио у Гаваону;

9:3 И рече му Господ: услишио сам молбу твоју и молитву твоју, којом си ми се молио; посветио сам тај дом који си сазидао да ту намјестим име своје довијека; и очи ће моје и срце моје бити ондје вазда.

9:4 А ти ако узидеш преда мном како је ишао Давид отац твој с цијелијем и правијем срцем творећи све што сам ти заповједио и држећи уредбе моје и законе моје,

9:5 Утврдићу пријесто царства твојега над Израиљем навијек, као што сам казао Давиду оцу твојему говорећи: неће ти нестати човјека на пријестолу Израиљеву.

9:6 Али ако се ви и синови ваши одвратите од мене и не уздржите заповијести мојих и уредаба мојих које сам вам дао, и отидете и станете служити другим боговима и клањати им се,

9:7 Тада ћу истријебити Израиља са земље, коју сам вам дао, и овај дом, који сам посветио имену својему, одбацићу од себе, и Израиљ ће постати прича и потсмијех међу свијем народима;

9:8 А дом овај колико је славан, ко год прође мимо њ, зачудиће се и запиштаће, и рећи ће: зашто учини Господ ово од ове земље и од овога дома?

9:9 И одговараће се: јер одусташе Господа Бога својега, који изведе оце њихове из земље Мисирске, и узеше друге богове, и клањаше им се и служише им; зато пусти на њих Господ све ово зло.

9:10 А кад прође двадесет година, у које сазида Соломун ова два дома, дом Господњи и дом царски,

9:11 А Хирам цар Тирски даде Соломуну дрва кедровијех и дрва јеловијех и злата колико му год воља бјеше, тада цар Соломун даде Хираму двадесет градова у земљи Галилејској.

9:12 И дође Хирам из Тира да види градове које му даде Соломун, али не бише му по вољи.

9:13 Па рече: какви су то градови што си ми их дао, брате? И назва их: земља Кавул; и оста им то име до данас.

9:14 А Хирам бјеше послао цару сто и двадесет таланата злата.

9:15 И тако цар Соломун одреди људе, те сазида дом Господњи и дом свој и Милон, и зидове око Јерусалима, и Асор и Мегидон и Гезер.

9:16 Јер Фараон цар Мисирски изиде и узе Гезер, и спали га огњем и поби Хананеје који живљаху у граду, и даде га у прћију кћери својој, жени Соломуновој.

9:17 А Соломун сазида Гезер и Вет-Орон доњи.

9:18 И Валат и Тадмор у пустињи у земљи,

9:19 И све градове у којима Соломун имаше житнице, и градове у којима му бијаху кола, и градове у којима му бијаху коњици, и што год Соломуну би воља зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи царства својега.

9:20 И сав народ који бјеше остао од Амореја, Хетеја, Ферезеја, Јевеја и Јевусеја, који не бијаху од синова Израиљевијех,

9:21 Синове њихове, који бјеху остали иза њих у земљи, којих не могаше синови Израиљеви истријебити, њих Соломун нагна да плаћају данак и робују до данашњега дана.

9:22 А од синова Израиљевијех не учини ни једнога робом, него бијаху војници и слуге његове и кнезови, војводе његове, и заповједници над колима његовијем и над коњицима његовијем.

9:23 И бјеше главнијех настојника над послом Соломуновијем пет стотина и педесет, који управљаху народом који рађаше посао.

9:24 А кћи Фараонова пресели се из града Давидова у дом свој, који јој сазида. Тада сазида и Милон.

9:25 И Соломун приношаше три пута на годину жртве паљенице и жртве захвалне на олтару који начини Господу, и кађаше на олтару који бјеше пред Господом, кад сврши дом.

9:26 И лађе начини цар Соломун у Есион-Гаверу, који је код Елота на бријегу Црвенога Мора у земљи Едомској.

9:27 И посла Хирам на тијем лађама слуге своје, лађаре вјеште мору, са слугама Соломуновијем;

9:28 И дођоше у Офир, и узеше оданде злата четири стотине и двадесет таланата, и донесоше цару Соломуну.

Дап 6:1–15

1 А у ове дане, кад се умножише ученици, подигоше Грци вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се дијељаше храна сваки дан.

2 Онда дванаесторица дозвавши мноштво ученика, рекоше: није прилично нама да оставимо ријеч Божију па да служимо око трпеза.

3 Нађите дакле, браћо, међу собом седам поштенијех људи, пунијех Духа светога и премудрости, које ћемо поставити над овијем послом.

4 А ми ћемо у молитви и у служби ријечи остати.

5 И ова ријеч би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човјека напуњена вјере и Духа светога, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу покрштењака из Антиохије.

6 Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу метнуше руке на њих.

7 И ријеч Божија растијаше, и множаше се врло број ученика у Јерусалиму. И свештеници многи покораваху се вјери.

8 А Стефан пун вјере и силе чињаше знаке и чудеса велика међу људима.

9 Тада усташе неки из зборнице која се зове Ливерћанска и Кириначка и Александријначка и онијех који бијаху из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном.

10 И не могаху противу стати премудрости и Духу којијем говораше.

11 Тада подговорише људе те казаше: чусмо га гдје хули на Мојсија и на Бога.

12 И побунише народ и старјешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше га на сабор.

13 И изведоше лажне свједоке који говораху: овај човјек не престаје хулити на ово свето мјесто и на закон.

14 Јер га чусмо гдје говори: овај Исус Назарећанин развалиће ово мјесто, и измијениће обичаје које нам остави Мојсије.

15 И погледавши на њ сви који сјеђаху на сабору видјеше лице његово као лице анђела.

Пс 75:1–10

1 Хвалимо те, Боже, хвалимо; близу је име твоје. За тебе казују чудеса твоја.

2 "Кад видим да је вријеме, судићу право.

3 Њиха се земља са свијема који живе на њој, ја утврђујем ступове њезине."

4 Кажем хвалишама: не хвалите се, и безаконицима: не дижите рога.

5 Не дижите у вис рога својега, не говорите тврдоглаво.

6 Јер узвишивање не долази ни од истока ни од запада ни од пустиње;

7 Него је Бог судија, једнога понижује а другога узвишује.

8 Јер је чаша у руци Господу, вино ври, наточио је пуну, и раздаје из ње. И талог ће њезин прогутати, испиће сви безбожници на земљи.

9 А ја ћу казивати довијека, пјеваћу Богу Јаковљеву.

10 "Све ћу рогове безбожницима поломити, а рогови праведникови узвисиће се."