Дан 176 од 365

1 Цар 10:1–29

1 А царица Савска чу глас о Соломуну и о имену Господњем, и дође да га искуша загонеткама.

2 И дође у Јерусалим са силном пратњом, с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгога камења; и дошавши к Соломуну говори с њим о свему што јој беше у срцу.

3 И Соломун јој одговори на све ријечи њезине; не бјеше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио.

4 А кад царица Савска видје сву мудрост Соломунову и дом који бјеше сазидао,

5 И јела на столу његову и станове слуга његовијех и дворбу дворана његовијех и одијело њихово, и пехарнике његове и жртве његове паљенице које приношаше у дому Господњем, она дође изван себе;

6 Па рече цару: истина је што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.

7 Али не хтјех вјеровати што се говораше докле не дође и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано; твоја мудрост и доброта надвишује глас који сам слушала.

8 Благо људима твојим, благо слугама твојим, који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.

9 Да је благословен Господ Бог твој којему си омилио, те те посади на пријесто Израиљев; јер Господ љуби Израиља увијек, и постави те царем да судиш и дијелиш правицу.

10 Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгога камења: нигда више не дође толико таких мириса колико даде царица Савска цару Соломуну.

11 И лађе Хирамове, које доношаху злато из Офира, донесоше из Офира врло много дрвета алмугима и драгога камења.

12 И начини цар од тога дрвета алмугима заграду у дому Господњем и у дому царском и харфе и псалтире за пјеваче; нигдје се више није довезло такога дрвета алмугима нити се видјело до данашњега дана.

13 А цар Соломун даде царици Савској што год зажеље и заиска осим онога што јој даде сам по могућству цара Соломуна. Потом она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.

14 А злата што дохођаше Соломуну сваке године, бјеше шест стотина и шездесет и шест таланата,

15 Осим онога што дохођаше од трговаца и онијех који продаваху мирисе и од свијех царева Арапских и управитеља земаљских.

16 И цар Соломун начини двјеста штитова од кованога злата, шест стотина сикала злата дајући на један штит:

17 И три стотине малијех штитова од кованога злата, по три мине злата дајући на сваки штитић; и остави их цар у дому од шуме Ливанске.

18 И начини цар велик пријесто од слонове кости, и обложи га чистијем златом.

19 Шест басамака бјеше у пријестола, и врх округао бјеше озад на пријестолу, и ручице бјеху с обје стране сједишта, и два лава стајаху покрај тијех ручица.

20 И дванаест лавова стајаху на шест басамака отуд и одовуд. Не би таки начињен ни у којем царству.

21 И сви судови из којих пијаше цар Соломун бијаху златни, и сви судови у дому од шуме Ливанске бијаху од чистога злата; од сребра не бјеше ништа; сребро бјеше ништа за времена Соломунова.

22 Јер цар имаше лађе Тарсиске на мору с лађама Хирамовијем: једанпут у три године враћаху се лађе Тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости, мајмуне и пауне.

23 Тако цар Соломун бијаше већи од свијех царева земаљских богатсвом и мудрошћу.

24 И из цијеле земље тражаху да виде Соломуна, да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце.

25 И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе и коње и мазге, сваке године.

26 Тако накупи Соломун кола и коњика, и имаше тисућу и четири стотине кола и дванаест тисућа коњика, које разреди по градовима, гдје му бијаху кола, и код себе у Јерусалиму.

27 И учини цар, те у Јерусалиму бијаше сребра као камења, и кедровијех дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.

28 И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаки трг, јер трговци цареви узимаху трг различан за цијену.

29 И долажаху кола из Мисира по шест стотина сикала сребра, а коњ по сто и педесет. И тако сви цареви Хетејски и цареви Сирски добијаху коње преко њих.

Дап 7:1–27

1 А поглавар свештенички рече: је ли дакле тако?

2 А он рече: људи браћо и оци! послушајте. Бог славе јави се оцу нашему Аврааму кад бјеше у Месопотамији, прије него се досели у Харан,

3 И рече му: изиђи из земље своје и од рода својега и из дома оца својега, и дођи у земљу коју ћу ти ја показати.

4 Тада изиђе из земље Халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца његова, пресели га у ову земљу у којој ви сад живите.

5 И не даде му нашљедства у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и сјемену његову послије њега, док он још немаше дјетета.

6 Али Бог рече овако: сјеме твоје биће дошљаци у земљи туђој, и натјераће га да служи, и мучиће га четири стотине година.

7 И народу коме ће служити ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће мени на овоме мјесту.

8 И даде му завјет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан; и Исак Јакова, и Јаков дванаест старјешина.

9 И старјешине завиђаху Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог бјеше с њим.

10 И избави га од свију његовијех невоља, и даде му милост и премудрост пред Фараоном царем Мисирскијем, и постави га поглаваром над Мисиром и над свијем домом својијем.

11 А дође глад на сву земљу Мисирску и Хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.

12 А Јаков чувши да има пшенице у Мисиру посла најприје оце наше.

13 И кад дођоше други пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону.

14 А Јосиф посла и дозва оца својега Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.

15 И Јаков сиђе у Мисир, и умрије, он и оцеви наши.

16 И пренесоше их у Сихем, и метнуше у гроб који купи Авраам за новце од синова Еморовијех у Сихему.

17 И кад се приближи вријеме обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи у Мисиру,

18 Док наста други цар у Мисиру, који не знаше Јосифа.

19 Овај намисли зло за наш род, измучи оце наше да своју дјецу бацаху да не живе.

20 У то се вријеме роди Мојсије, и бјеше Богу угодан, и би три мјесеца храњен у кући оца својега.

21 А кад га избацише, узе га кћи Фараонова, и одгаји га себи за сина.

22 И научи се Мојсије свој премудрости Мисирској, и бјеше силан у ријечима и у дјелима.

23 А кад му се навршиваше четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.

24 И видјевши једноме гдје се чини неправда, поможе, и покаја онога што му се чињаше неправда, и уби Мисирца.

25 Мишљаше пак да браћа његова разумију да Бог његовом руком њима спасеније даде: али они не разумјеше.

26 А сјутрадан дође међу такове који се бијаху свадили, и мираше их говорећи: људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другоме?

27 А онај што чињаше неправду ближњему отури га говорећи: ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама?

Проп 9:4–10

4 Јер ко ће бити изабран? У живијех свијех има надања; и псу живу боље је него мртву лаву.

5 Јер живи знају да ће умријети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио.

6 И љубави њихове и мржње њихове и зависти њихове нестало је, и више немају дијела нигда ни у чему што бива под сунцем.

7 Хајде, једи хљеб свој с радошћу, и весела срца пиј вино своје, јер су мила Богу дјела твоја.

8 Свагда нека су ти хаљине бијеле, и уља на глави твојој да се не премиче.

9 Уживај живот са женом коју љубиш свега вијека својега таштега, који ти је дат под сунцем за све вријеме таштине твоје, јер ти је то дио у животу и од труда твојега којим се трудиш под сунцем.

10 Све што ти дође на руку да чиниш, чини по могућности својој, јер нема рада ни мишљења ни знања ни мудрости у гробу у који идеш.