Дан 183 од 365

1 Цар 19:1–21

1 А Ахав приповједи Језавељи све што је учинио Илија и како је све пророке исјекао мачем.

2 Тада Језавеља посла гласнике к Илији и поручи му: тако да учине богови и тако да додаду, ако сјутра у ово доба не учиним од тебе што је од којега од тијех.

3 А он видећи то уста и отиде душе своје ради, и дође у Вирсавеју Јудину, и ондје остави момка својега.

4 А сам отиде у пустињу дан хода; и дошав сједе под смреку, и зажеље да умре, и рече: доста је већ, Господе, прими душу моју, јер нијесам бољи од отаца својих.

5 Потом леже и заспа под смреком. А гле, анђео такну га и рече му: устани, једи.

6 А он погледа, и гле, чело главе му хљеб на угљену печен и крчаг воде. И једе и напи се, па леже опет.

7 А анђео Господњи дође опет другом, и такну га говорећи: устани, једи, јер ти је пут далек.

8 А он уставши једе и напи се; потом окријепив се онијем јелом иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на гору Божију Хорив.

9 А ондје уђе у једну пећину и заноћи у њој; и гле, ријеч Господња дође му говорећи: шта ћеш ти ту, Илија?

10 А он рече: ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завјет твој, твоје олтаре развалише, и пророке твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.

11 А он рече: изиди и стани на гори пред Господом. И гле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак вјетар, који брда разваљиваше и стијене разламаше; али Господ не бјеше у вјетру; а иза вјетра дође трус; али Господ не бјеше у трусу;

12 А иза труса дође огањ; али Господ не бјеше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак.

13 А кад то чу Илија, заклони лице своје плаштем и изашав стаде на вратима од пећине. И гле, дође му глас говорећи: шта ћеш ти ту Илија?

14 А он рече: ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завјет твој, твоје олтаре развалише, и пророке твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.

15 Тада му рече Господ: иди, врати се својим путем у пустињу Дамаштанску, и кад дођеш помажи Азаила за цара над Сиријом.

16 А Јуја сина Нимсијина помажи за цара над Израиљем, а Јелисија сина Сафатова из Авел-Меоле помажи за пророка мјесто себе.

17 Јер ко утече од мача Азаилова њега ће погубити Јуј; а ко утече од мача Јујева њега ће погубити Јелисије.

18 Али сам оставио у Израиљу седам тисућа, који ниједан не савише кољена пред Валом, нити га устима својим цјеливаше.

19 И отиде од њега, и нађе Јелисија сина Сафатова гдје оре, а дванаест јармова пред њим, а сам бијаше код дванаестога; и идући мимо њ Илија баци на њ плашт свој.

20 А он остави волове, и отрча за Илијом и рече: да цјелујем оца својега и матер своју; па ћу ићи за тобом. А он му рече: иди, врати се, јер шта сам ти учинио?

21 И он се врати од њега, и узе јарам волова и закла их, и на дрвима од плуга скуха месо и даде га народу, те једоше; потом уставши отиде за Илијом и служаше му.

Дап 10:13–32

13 И постаде глас к њему: устани, Петре! покољи и поједи.

14 А Петар рече: нипошто, Господе! јер никад не једох што погано или нечисто.

15 И гле, глас опет к њему другом: што је Бог очистио ти не погани.

16 И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.

17 А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју видје, и гле, људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима,

18 И зовнувши питаху: стоји ли овдје Симон прозвани Петар?

19 А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: ево три човјека траже те;

20 Него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах.

21 А Петар сишавши к људима посланијем к себи од Корнилија рече: ево ја сам кога тражите; што сте дошли?

22 А они рекоше: Корнилије капетан, човјек праведан и богобојазан, познат код свега народа Јеврејскога, примио је заповијест од анђела светога да дозове тебе у свој дом и да чује ријечи од тебе.

23 Онда их дозва унутра и угости. А сјутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која бјеше у Јопи пођоше с њим.

24 И сјутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.

25 А кад Петар шћаше да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се.

26 И Петар га подиже говорећи: устани, и ја сам човјек.

27 И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се бијаху сабрали.

28 И рече им: ви знате како је неприлично човјеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједнога човјека не зовем погана или нечиста;

29 Зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене?

30 И Корнилије рече: од четвртога дана до овога часа ја постих, и у девети сахат мољах се Богу у својој кући; и гле, човјек стаде преда мном у хаљини сјајној,

31 И рече: Корнилије! услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом.

32 Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти.

Проп 11:1–6

1 Баци хљеб свој поврх воде; јер ћеш га наћи послије много времена.

2 Раздијели седморици и осморици; јер не знаш како ће зло бити на земљи.

3 Кад се напуне облаци, просипају дажд на земљу, и ако падне дрво на југ или на сјевер, гдје падне дрво ондје ће остати.

4 Ко пази на вјетар, неће сијати, и ко гледа на облаке, неће жети.

5 Како не знаш који је пут вјетру ни како постају кости у утроби трудне жене, тако не знаш дјела Божијега и како твори све.

6 Изјутра сиј сјеме своје и увече немој да ти почивају руке, јер не знаш шта ће бити боље, ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.