Дан 184 од 365

1 Цар 20:1–21:29

20:1 А Вен-Адад цар Сирски скупи војску своју, и имаше са собом тридесет и два цара, и коње и кола; и отишавши опколи Самарију и стаде је бити.

20:2 И посла посланике к Ахаву цару Израиљеву у град,

20:3 И поручи му: овако вели Вен-Адад: сребро твоје и злато твоје моје је, тако и жене твоје и твоји лијепи синови моји су.

20:4 А цар Израиљев одговори и рече: као што си рекао, господару мој царе, ја сам твој и све што имам.

20:5 А посланици опет дођоше и рекоше: овако вели Вен-Адад: послао сам к теби и поручио: сребро своје и злато своје и жене своје и синове своје да ми даш.

20:6 Зато ћу сјутра у ово доба послати слуге своје к теби да прегледају кућу твоју и куће слуга твојих, и што ти је год мило, оно ће узети и однијети.

20:7 Тада дозва цар Израиљев све старјешине земаљске и рече: гледајте и видите како овај тражи зло; јер посла к мени по мене и по синове моје и по сребро моје и по злато моје, и ја му не браних.

20:8 А све старјешине и сав народ рекоше му: не слушај га и не пристај.

20:9 И рече посланицима Вен-Ададовијем: кажите цару господару мојему: што си прво поручио слузи својему све ћу учинити; али ово не могу учинити. Тако отидоше посланици и однесоше му тај одговор.

20:10 А Вен-Адад посла к њему и поручи: тако да ми учине богови и тако додаду! неће бити доста праха од Самарије да свему народу који иде за мном допадне по једна грст.

20:11 А цар Израиљев одговори и рече: кажите: нека се хвали онај који се опасује као онај који се распасује.

20:12 А кад он то чу пијући с царевима под шаторима, рече слугама својим: дижите се. И дигоше се на град.

20:13 Тада гле, приступи један пророк к Ахаву цару Израиљеву, и рече: овако вели Господ: видиш ли све ово мноштво? ево, ја ћу ти га дати у руке данас да познаш да сам ја Господ.

20:14 А Ахав рече: преко кога? А он рече: овако вели Господ: преко момака кнезова земаљских. Опет рече: ко ће заметнути бој? А он рече: ти.

20:15 Тада преброји момке кнезова земаљских, и бјеше их двјеста и тридесет и два; послије њих преброја сав народ, све синове Израиљеве, и бјеше их седам тисућа.

20:16 И изидоше у подне; а Вен-Адад пијући опи се у шаторима с тридесет и два цара који му дођоше у помоћ.

20:17 И изидоше прво момци кнезова земаљских; а Вен-Адад посла, и јавише му и рекоше: изидоше људи из Самарије.

20:18 А он рече: ако су изашли мира ради, похватајте их живе; ако су изашли на бој, похватајте их живе.

20:19 И изидоше из града момци кнезова земаљских, и војска за њима.

20:20 И сваки уби с којим се сукоби, те Сирци побјегоше а Израиљци их потјераше. И Вен-Адад цар Сирски побјеже на коњу с коњицима.

20:21 И цар Израиљев изиде и поби коње и кола, и учини велик покољ међу Сирцима.

20:22 Потом дође пророк к цару Израиљеву и рече му: иди, буди храбар; и промисли и види шта ћеш чинити, јер ће до године опет доћи цар Сирски на те.

20:23 А цару Сирском рекоше слуге његове: њихови су богови горски богови, зато нас надјачаше; него да се бијемо с њима у пољу, зацијело ћемо их надјачати.

20:24 Учини дакле овако: уклони те цареве с мјеста њиховијех, и постави војводе мјесто њих.

20:25 Па скупи војску каква је била она која је изгинула, и коње какви су били они коњи, и кола као она кола; па да се побијемо с њима у пољу; зацијело ћемо их надјачати. И послуша их, и учини тако.

20:26 А кад прође година, Вен-Адад преброји Сирце, и пође у Афек да војује на Израиља.

20:27 А синови Израиљеви пребројише се, и понесавши хране изидоше пред њих. И стадоше у око синови Израиљеви према њима, као два мала стада коза, а Сирци бијаху прекрилили земљу.

20:28 Тада дође човјек Божји, и проговори цару Израиљеву, и рече: овако вели Господ: што Сирци рекоше да је Господ горски Бог а није Бог пољски, зато ћу ти дати у руке све ово мноштво велико да знате да сам ја Господ.

20:29 И стајаху у околу једни према другима седам дана; а седмога дана побише се, и синови Израиљеви побише Сираца сто тисућа пјешака у један дан.

20:30 А остали побјегоше у град Афек, и паде зид на двадесет и седам тисућа људи који бјеху остали. И Вен-Адад побјегав у град уђе у најтајнију клијет.

20:31 А слуге му рекоше: ево чули смо да су цареви дома Израиљева милостиви цареви; да вежемо костријет око себе и да метнемо узице себи око вратова, па да изидемо пред цара Израиљева, да ако остави у животу душу твоју.

20:32 И везаше костријет око себе, и метнуше узице себи око вратова, и дођоше к цару Израиљеву и рекоше: слуга твој Вен-Адад вели: остави у животу душу моју. А он рече: је ли још жив? брат ми је.

20:33 А људи узеше то за добар знак, и одмах да би га ухватили за ријеч рекоше: брат је твој Вен-Адад. А он рече: идите, доведите га. Тада Вен-Адад изиде к њему; а он га посади на своја кола.

20:34 Тада му рече Вен-Адад: градове које је узео отац мој твом оцу, вратићу, и начини себи улице у Дамаску као што је отац мој учинио у Самарији. А он одговори: с том вјером отпустићу те. И учини вјеру с њим, и отпусти га.

20:35 Тада један између синова пророчких рече другоме по ријечи Господњој: биј ме. Али га онај не хтје бити.

20:36 А он му рече: што не послуша гласа Господњега, зато, ево кад отидеш од мене, лав ће те заклати. И кад отиде од њега, сукоби га лав и закла га.

20:37 Опет нашав другога рече му: биј ме. а онај га изби и израни га.

20:38 Тада отиде пророк и стаде на пут куда ће цар проћи, и нагрди се пепелом по лицу.

20:39 А кад цар пролажаше, он викну цара и рече: твој слуга бијаше изашао у бој, а један дошавши доведе ми човјека и рече: чувај овога човјека; ако ли га нестане, биће твоја душа за његову душу, или ћеш платити таланат сребра.

20:40 А кад твој слуга имаше посла тамо амо, њега неста. Тада му рече цар Израиљев: то ти је суд, сам си отсудио.

20:41 А он брже убриса пепео с лица, и цар Израиљев позна га да је један од пророка.

20:42 А он му рече: овако вели Господ: што си пустио из руку човјека којега сам ја осудио да се истријеби, душа ће твоја бити за његову душу и народ твој за његов народ.

20:43 И отиде цар Израиљев кући својој зловољан и љутит, и дође у Самарију.

21:1 А послије овијех ствари догоди се: Навутеј Језраељанин имаше виноград у Језраелу до двора Ахава цара Самаријскога.

21:2 И рече Ахав Навутеју говорећи: дај ми свој виноград да начиним од њега врт за зеље, јер је близу двора мојега; а ја ћу ти дати за њ бољи виноград, или ако волиш, даћу ти у новцу шта вриједи.

21:3 А Навутеј рече Ахаву: Сачувај Боже да бих ти дао нашљедство отаца својих.

21:4 Тада Ахав дође кући зловољан и љутит ради ријечи коју му рече Навутеј Језраељанин говорећи: не дам ти нашљедства отаца својих. И леже на постељу своју, и окрену лице своје на страну, и не једе хљеба.

21:5 Тада дође к њему Језавеља жена његова и рече му: зашто је душа твоја зловољна те не једеш хљеба?

21:6 А он јој рече: јер говорих с Навутејем Језраељанином и рекох му: дај ми виноград свој за новце, или ако волиш, даћу ти други виноград за тај. А он рече: не дам ти свога винограда.

21:7 Тада му рече Језавеља жена његова: ти ли си цар над Израиљем? Устани, једи хљеба и буди весео. Ја ћу ти дати виноград Навутеја Језраељанина.

21:8 И написа књигу на име Ахавово, и запечати је печатом његовијем и посла књигу старјешинама и главарима који бијаху у граду његову, који наставаху с Навутејем.

21:9 А у књизи написа ово: огласите пост, и посадите Навутеја међу главаре народне.

21:10 И поставите два неваљала човјека према њему, па нека засвједоче на њ говорећи: хулио си на Бога и на цара. Тада га изведите и заспите камењем, да погине.

21:11 И учинише људи онога града, старјешине и главари, који живљаху у граду његову, како им заповједи Језавеља, како бијаше написано у књизи коју им посла.

21:12 И огласише пост, и посадише Навутеја међу главаре народне.

21:13 И дођоше два неваљала човјека, и стадоше према њему; и свједочише на Навутеја ти неваљали људи пред народом говорећи: Навутеј је хулио на Бога и на цара. И изведоше га иза града, и засуше га камењем, те погибе.

21:14 Потом послаше к Језавељи и поручише јој: засут је камењем Навутеј, и погинуо је.

21:15 А кад Језавеља чу да је Навутеј засут камењем и погинуо, рече Ахаву Језавеља: устани, узми виноград Навутеја Језраељанина, којега ти не хтје дати за новце, јер Навутеј није жив него је умро.

21:16 А кад чу Ахав да је умро Навутеј, уста и пође у виноград Навутеја Језраељанина да га узме.

21:17 Али дође ријеч Господња к Илији Тесвићанину говорећи:

21:18 Устани, изиди на сусрет Ахаву цару Израиљеву, који сједи у Самарији; ено га у винограду Навутејеву, куда је отишао да га узме.

21:19 И реци му и кажи: овако вели Господ: нијеси ли убио и нијеси ли присвојио? Па му кажи и реци: овако вели Господ: како пси лизаше крв Навутејеву, тако ће лизати пси и твоју крв.

21:20 А Ахав рече Илији: нађе ли ме непријатељу мој? А он рече: нађох, јер си се продао да чиниш зло пред Господом.

21:21 Ево, пустићу зло на те, и узећу натражје твоје, и истријебићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћенога и остављенога у Израиљу.

21:22 И учинићу с домом твојим као с домом Јеровоама сина Наватова и као с домом Васе цара Ахијина, што си ме гњевио и што си навео на гријех Израиља.

21:23 Такође и за Језавељу рече Господ говорећи: пси ће изјести Језавељу испод зидова Језраелских.

21:24 Ко Ахавов погине у граду изјешће га пси, а ко погине у пољу изјешће га птице небеске.

21:25 И не би такога као Ахав, који се продаде да чини што је зло пред Господом, јер га подговараше жена његова Језавеља.

21:26 И почини врло грдна дјела идући за гадним боговима сасвијем као што чинише Амореји, које изагна Господ испред синова Израиљевих.

21:27 А кад Ахав чу те ријечи, раздрије хаљине своје, и привеза костријет око тијела својега, и пошћаше, и спаваше у костријети, и хођаше полагано.

21:28 И дође ријеч Господња Илији Тесвићанину говорећи:

21:29 Јеси ли видио како се Ахав понизио преда мном? Зато што се тако понизио преда мном, нећу пустити онога зла за његова живота; него за сина његова пустићу оно зло на дом његов.

Дап 10:33–48

33 Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповјеђено.

34 А Петар отворивши уста рече: заиста видим да Бог не гледа ко је ко;

35 Него у сваком народу који се боји њега и твори правду мио је њему.

36 Ријеч што посла синовима Израиљевијем, јављајући мир по Исусу Христу, она је Господ свима.

37 Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповиједа Јован:

38 Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом светијем и силом, који прође чинећи добро и исцјељујући све које ђаво бјеше надвладао; јер Бог бијаше с њим.

39 И ми смо свједоци свему што учини у земљи Јудејској и Јерусалиму; којега и убише објесивши на дрво.

40 Овога Бог васкрсе трећи дан, и даде му да се покаже,

41 Не свему народу него нама свједоцима напријед избранима од Бога, који с њим једосмо и писмо по васкрсенију његовом из мртвијех.

42 И заповједи нам да проповиједамо народу и да свједочимо да је он наречени од Бога судија живијем и мртвијем.

43 За ово свједоче сви пророци да ће именом његовијем примити опроштење гријеха сви који га вјерују.

44 А док још Петар говораше ове ријечи, сиђе Дух свети на све који слушаху ријеч.

45 И удивише се вјерни из обрезања који бијаху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа светога.

46 Јер их слушаху гдје говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар:

47 Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа светога као и ми?

48 И заповједи им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.

Пс 79:1–13

1 Боже! незнабошци дођоше у достојање твоје; оскврнише свету цркву твоју, Јерусалим претворише у зидине.

2 Трупље слуга твојих дадоше птицама небескијем да их једу, тијела светаца твојих звијерима земаљским.

3 Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не бјеше ко да погребе.

4 Постадосмо потсмијех у сусједа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.

5 Докле ћеш се, Господе, једнако гњевити, јарост твоја горјети као огањ?

6 Излиј гњев свој на народе који те не знају, и на царства која не призивљу твојега имена.

7 Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустише.

8 Не помињи пређашњих безакоња наших, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.

9 Помози нам, Боже, спаситељу наш, ради славе имена својега, избави нас и очисти од гријеха наших ради имена својега.

10 Зашто да говоре незнабошци: гдје је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга твојих!

11 Нека изађу пред лице твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намијењене смрти.

12 Седмином врати у њедра сусједима нашим ружење, којим те ружише, Господе!

13 А ми народ твој и овце паше твоје довијека ћемо тебе славити и од кољена на кољено казивати хвалу твоју.