Дан 187 од 365

2 Цар 2:1–3:27

2:1 А кад Господ шћаше узети Илију у вихору на небо, пођоше Илија и Јелисије из Галгала.

2:2 И рече Илија Јелисију: остани ти овдје, јер мене Господ шаље до Ветиља. Али Јелисије рече: тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. И дођоше у Ветиљ.

2:3 Тада дођоше к Јелисију синови пророчки који бијаху у Ветиљу, и рекоше му: знаш ли да ће данас Господ узети господара твојега од тебе? А он рече: знам, мучите.

2:4 Опет му рече Илија: Јелисије, остани ти ту, јер ме Господ шаље у Јерихон. А он рече: тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. Тако дођоше у Јерихон.

2:5 А синови пророчки који бијаху у Јерихону приступише к Јелисију, и рекоше му: знаш ли да ће данас узети Господ од тебе господара твојега? А он рече: знам, мучите.

2:6 Опет му рече Илија: остани ти ту, јер ме Господ шаље на Јордан. А он рече: тако жив био Господ и тако била жива твоја душа, нећу те оставити. Тако отидоше обојица.

2:7 И педесет људи између синова пророчких отидоше и стадоше према њима издалека, а они обојица уставише се код Јордана.

2:8 И узе Илија плашт свој, и савив га удари њим по води, а она се раступи тамо и амо, те пријеђоше обојица сухим.

2:9 А кад пријеђоше, рече Илија Јелисију: ишти шта хоћеш да ти учиним, докле се нијесам узео од тебе. А Јелисије рече: да буду два дијела духа твојега у мене.

2:10 А он му рече: заискао си тешку ствар; али ако ме видиш кад се узмем од тебе, биће ти тако; ако ли не видиш, неће бити.

2:11 И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо.

2:12 А Јелисије видећи то викаше: оче мој, оче мој! кола Израиљева и коњици његови! И не видје га више; потом узе хаљине своје и раздрије их на два комада.

2:13 И подиже плашт Илијин, који бјеше спао с њега, и вратив се стаде на бријегу Јорданском.

2:14 И узев плашт Илијин, који бјеше спао с њега, удари по води и рече: гдје је Господ Бог Илијин? А кад и он удари по води, раступи се вода тамо и амо, и пријеђе Јелисије.

2:15 А кад с друге стране видјеше синови пророчки, који бијаху у Јерихону, рекоше: почину дух Илијин на Јелисију. И сретоше га и поклонише му се до земље.

2:16 И рекоше му: ево има у слуга твојих педесет јунака, нека иду и траже твојега господара, да га не буде узео дух Господњи и бацио га на какво брдо или у какав до. А он рече: не шаљите.

2:17 Али они наваљиваху на њ докле му се не досади, те рече: пошљите. И послаше педесет људи који га тражише три дана, али не нађоше.

2:18 И вратише се к њему, а он бијаше у Јерихону, па им рече: нијесам ли вам говорио да не идете?

2:19 Тада грађани рекоше Јелисију: гле, добро је живјети у овом граду, као што господар наш види; али је вода зла и земља неродна.

2:20 А он им рече: донесите ми нов котао, и метните у њ соли. И донесоше му.

2:21 А он изиде на извор и баци у њ со, говорећи: овако вели Господ: исцијелих ову воду, да не буде више од ње смрти ни неродности.

2:22 И вода поста здрава до данашњега дана по ријечи Јелисијевој, коју изрече.

2:23 Потом отиде оданде у Ветиљ; и кад иђаше путем, изидоше мала дјеца из града и ругаху му се говорећи му: ходи, ћело! ходи, ћело!

2:24 А Јелисије обазре се и видећи их прокле их именом Господњим. Тада изидоше двије медвједице из шуме, и растргоше четрдесет и двоје дјеце.

2:25 Оданде отиде на гору Кармилску, а оданде се врати у Самарију.

3:1 А Јорам син Ахавов зацари се над Израиљем у Самарији осамнаесте године царовања Јосафатова над Јудом, и царова дванаест година.

3:2 И чињаше што је зло пред Господом, али не као отац његов и као мати његова, јер обори лик Валов који бјеше начинио отац његов.

3:3 Али оста у гријесима Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља, и не отступи од њих.

3:4 А Миса цар Моавски имаше много стоке, и даваше цару Израиљеву сто тисућа јагањаца и сто тисућа овнова под руном.

3:5 Али кад умрије Ахав, одметну се цар Моавски од цара Израиљева.

3:6 А цар Јорам изиде у то вријеме из Самарије и преброји свега Израиља.

3:7 И отиде, те посла к Јосафату цару Јудину и поручи му: цар Моавски одметну се од мене; хоћеш ли ићи са мном на војску на Моавце? А он рече: хоћу, ја као ти, мој народ као твој народ, моји коњи као твоји коњи.

3:8 Иза тога рече: а којим ћемо путем ићи? А он рече: преко пустиње Едомске.

3:9 И тако изиде цар Израиљев и цар Јудин и цар Едомски, и идоше путем седам дана, и не бијаше воде војсци ни стоци, која иђаше за њима.

3:10 И рече цар Израиљев: јаох! дозва Господ ова три цара да их преда у руке Моавцима.

3:11 А Јосафат рече: има ли ту који пророк Господњи да упитамо Господа преко њега? А један између слуга цара Израиљева одговори и рече: овдје је Јелисије син Сафатов, који је Илији пољевао водом руке.

3:12 Тада рече Јосафату: у њега је ријеч Господња: И отидоше к њему цар Израиљев и Јосафат и цар Едомски.

3:13 А Јелисије рече цару Израиљеву: шта је мени до тебе? иди ка пророцима оца својега и ка пророцима матере своје. А цар Израиљев рече му: не, јер Господ дозва ова три цара да их преда у руке Моавцима.

3:14 А Јелисије рече: тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, да не гледам на Јосафата цара Јудина, не бих марио за те нити бих те погледао.

3:15 Него сада доведите ми гудача. И кад гудач гуђаше, дође рука Господња нада њ;

3:16 И рече: овако вели Господ: начините по овој долини много јама.

3:17 Јер овако вели Господ: нећете осјетити вјетра нити ћете видјети дажда, али ће се долина ова напунити воде, те ћете пити и ви и људи ваши и стока ваша.

3:18 Па и то је мало Господу, него и Моавце ће вам предати у руке.

3:19 И раскопаћете све тврде градове, и све изабране градове, и посјећи ћете сва добра дрвета и заронити све изворе водене, и сваку њиву добру потрћете камењем.

3:20 А ујутру кад се приноси дар, гле, дође вода од Едомске, и напуни се земља воде.

3:21 А сви Моавци чувши да су изишли цареви да ударе на њих, сазваше све који се почињаху пасати и старије и стадоше на међи.

3:22 А ујутру кад усташе и сунце ограну над оном водом, угледаше Моавци према себи воду гдје се црвени као крв.

3:23 И рекоше: крв је; побили су се цареви, и један другога погубили; сада дакле на плијен, Моавци!

3:24 А кад дођоше до окола Израиљева, подигоше се Израиљци и разбише Моавце, те побјегоше испред њих, а они уђоше у земљу Моавску бијући их.

3:25 И градове њихове раскопаше, и на сваку добру њиву бацајући сваки по камен засуше је, и све изворе водене заронише, и сва добра дрвета посјекоше тако да само оставише камење у Кирарасету. И опколивши га праћари стадоше га бити.

3:26 А цар Моавски кад видје да ће га надвладати војска, узе са собом седам стотина људи, који махаху мачем, да продру кроз војску цара Едомскога, али не могоше.

3:27 Тада узе сина својега првенца који шћаше бити цар на његово мјесто, и принесе га на жртву паљеницу на зиду. Тада се подиже велики гњев на Израиља, те отидоше оданде и вратише се у своју земљу.

Дап 13:1–13

1 А у цркви која бјеше у Антиохији бијаху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четверовласником, и Савле.

2 А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух свети: одвојте ми Варнаву и Савла на дјело на које их позвах.

3 Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их.

4 Ови дакле послани од Духа светога сиђоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар.

5 И дошавши у Саламин јавише ријеч Божију у зборницама Јеврејскима; а имаху и Јована слугу.

6 А кад прођоше острво тја до Пафа, нађоше некаквога човјека врачара, и лажна пророка, Јеврејина, коме бјеше име Варисус,

7 Који бјеше с намјесником Срђем Павлом, човјеком разумнијем. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује ријеч Божију.

8 А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намјесника од вјере.

9 А Савле који се зваше и Павле, пун Духа светога погледавши на њ

10 Рече: о напуњени свакога лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! непријатељу сваке правде! зар не престајеш кварити правијех путова Господњијех?

11 И сад ето руке Господње на те, и да будеш слијеп да не видиш сунца за неко вријеме. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођа.

12 Тада намјесник, кад видје шта би, вјерова, дивећи се науци Господњој.

13 А кад се Павле са својијем друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу Памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.

Пс 80:1–19

1 Пастире Израиљев, чуј! који водиш синове Јосифове као овце, који сједиш на херувимима, јави се!

2 Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крјепост своју, и ходи да нам поможеш.

3 Боже! поврати нас, нека засја лице твоје да се спасемо!

4 Господе, Боже над војскама! докле ћеш се гњевити кад те моли народ твој?

5 Храниш их хљебом сузнијем, и појиш их сузама троструком мјером.

6 Учинио си да се око нас свађају сусједи наши, и непријатељи се наши смију међу собом.

7 Боже над војскама! поврати нас, нека засја лице твоје да се спасемо!

8 Из Мисира си пренио чокот, изагнао народе, и посадио га.

9 Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.

10 Горе се покрише његовијем сјеном, и лозе су му као кедри Божији.

11 Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до ријеке.

12 Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?

13 Горски вепар подгриза га, и пољска звијер једе га.

14 Боже над војскама! обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,

15 Сад онај, који је посадила десница твоја, и сина којега си укријепио себи!

16 Попаљен је огњем, исјечен, од страшнога погледа твојега пропаде.

17 Нека буде рука твоја над човјеком деснице твоје, над сином човјечијим којега си утврдио себи!

18 И нећемо отступити од тебе, оживи нас, и име твоје призиваћемо.

19 Господе, Боже над војскама! поврати нас, нека засја лице твоје, да се спасемо!