Дан 186 од 365

2 Цар 1:1–18

1 А по смрти Ахавовој одметнуше се Моавци од Израиља.

2 А Охозија паде кроз решетку из горње собе своје у Самарији, и разбоље се; па посла посланике и рече им: идите, питајте Велзевула бога Акаронскога хоћу ли оздравити од ове болести.

3 Али анђео Господњи рече Илији Тесвићанину: устани, изиди на сусрет посланицима цара Самаријскога и реци им: еда ли нема Бога у Израиљу, те идете да питате Велзевула бога у Акарону?

4 А зато овако вели Господ: нећеш се дигнути са постеље на коју си легао, него ћеш умријети. Потом отиде Илија.

5 А слуге се вратише к Охозији, и он им рече: што сте се вратили?

6 А они му рекоше: срете нас један човјек, и рече нам: идите, вратите се к цару који вас је послао, и реците му: овако вели Господ: еда ли нема Бога у Израиљу, те шаљеш да питаш Велзевула бога у Акарону? Зато нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умријети.

7 А он им рече: какав бјеше на очи тај човјек који вас срете и то вам рече?

8 А они му одговорише: бјеше сав космат и опасан кожнијем појасом. А он рече: то је Илија Тесвићанин.

9 Тада посла к њему педесетника с његовом педесеторицом; и он отиде к њему; и гле, он сјеђаше наврх горе; и педесетник му рече: човјече Божји, цар је заповједио, сиђи.

10 А Илија одговарајући рече педесетнику: ако сам човјек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ с неба и прождрије њега и његову педесеторицу.

11 Опет посла к њему другог педесетника с његовом педесеторицом, који проговори и рече му: човјече Божји, цар је тако заповједио, сиђи брже.

12 А Илија одговори и рече им: ако сам човјек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ Божји с неба и прождрије њега и његову педесеторицу.

13 Тада опет посла трећега педесетника с његовом педесеторицом. А овај трећи педесетник кад дође, клече на кољена своја пред Илијом, и молећи га рече му: човјече Божји, да ти је драга душа моја и душа ове педесеторице, слуга твојих.

14 Ето, сишао је огањ с неба и прождро прва два педесетника с њиховом педесеторицом; али сада да ти је драга душа моја.

15 А анђео Господњи рече Илији: иди с њим, и не бој га се. И уста Илија и отиде с њим к цару.

16 И рече му: овако вели Господ: зато што си слао посланике да питају Велзевула бога у Акарону као да нема Бога у Израиљу да би га питао, нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умријети.

17 И умрије по ријечи Господњој, коју рече Илија, а на његово се мјесто зацари Јорам друге године царовања Јорама сина Јосафатова над Јудом, јер он нема сина.

18 А остала дјела Охозијина што је чинио, нијесу ли записана у дневнику царева Израиљевих?

Дап 12:1–25

1 У оно пак вријеме подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве.

2 И погуби Јакова брата Јованова мачем.

3 И видјевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а бијаху дани пријеснијех хљебова),

4 Којега и ухвати и баци у тамницу, и предаде га четворици четвртника војничкијех да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ.

5 И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка.

6 А кад шћаше Ирод да га изведе, ону ноћ спаваше Петар међу двојицом војника, окован у двоје вериге, а стражари пред вратима чуваху тамницу.

7 И гле, анђео Господњи приступи, и свјетлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: устани брже. И спадоше му вериге с руку.

8 А анђео му рече: опаши се, и обуј опанке своје. И учини тако. И рече му анђео: обуци хаљину своју, па хајде за мном.

9 И изишавши иђаше за њим, и не знадијаше да је то истина што анђео чињаше, него мишљаше да види утвару.

10 А кад прођоше прву стражу и другу и дођоше к вратима гвозденијем која вођаху у град, она им се сама отворише; и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах отступи од њега.

11 И кад дође Петар к себи рече: сад заиста видим да Бог посла анђела својега те ме избави из руку Иродовијех и од свега чекања народа Јеврејскога.

12 И размисливши дође кући Марије матере Јована који се зваше Марко, гдје бијаху многи сабрани и мољаху се Богу.

13 А кад куцну Петар у врата од двора, приступи дјевојка по имену Рода, да чује.

14 И познавши глас Петров од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима.

15 А они јој рекоше: јеси ли ти луда? А она потврђиваше да је тако. А они говораху: анђео је његов.

16 А Петар једнако куцаше. А кад отворише, видјеше га, и удивише се.

17 А он махнувши на њих руком да ћуте, каза им како га Господ изведе из тамнице; и рече: јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго мјесто.

18 А кад би дан, бјеше не мала буна међу војницима, шта то би од Петра.

19 А кад га Ирод заиска и не нађе, онда испита стражаре, и заповједи да их одведу; и изишавши из Јудеје у Ћесарију онамо живљаше.

20 Јер се Ирод срђаше на Тирце и Сидонце. Али они једнодушно дођоше к њему, и узевши на своју руку Власта, постељника царева, искаху мира, јер се њихове земље храњаху од његова царства.

21 А у одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и сједавши на пријесто говораше им;

22 А народ викаше: ово је глас Божиј, а не човјечиј.

23 Али уједанпут удари га анђео Господњи: јер не даде славе Богу; и будући изједен од црви издахну.

24 А ријеч Божија растијаше и множаше се.

25 А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом Јована који се зваше Марко.

Проп 12:1–14

1 Али опомињи се творца својега у младости својој прије него дођу дани зли и приспију године, за које ћеш рећи: нијесу ми миле;

2 Прије него помркне сунце и видјело и мјесец и звијезде, и опет дођу облаци иза дажда,

3 Кад ће дрхтати стражари кућни и погнути се јунаци, и стати млинарице, што их је мало, и потамњети који гледају кроз прозоре,

4 И кад ће се затворити врата с улице, и слабити звека од мљевења, и кад ће се устајати на птичји глас и престати све пјевачице,

5 И високога мјеста кад ће се бојати и страшити се на путу, кад ће бадем уцвијетати и скакавац отежати и жеља проћи, јер човјек иде у кућу своју вјечну, и покајнице ће ходити по улицама;

6 Прије него се прекине уже сребрно, чаша се златна разбије и распе се виједро на извору и сломи се точак на студенцу,

7 И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао.

8 Таштина над таштинама, вели проповједник, све је таштина.

9 А не само мудар бијаше проповједник, него још и народ учаше мудрости, и мотрећи и истражујући сложи много прича.

10 Стараше се проповједник да нађе угодне ријечи, и написа што је право, ријечи истине.

11 Ријечи су мудријех људи као жалци и као клини ударени; ријечи онијех који их сложише дао је један пастир.

12 И тако, сине мој, чувај се онога што је преко овога, јер нема краја састављању многих књига, и много читање умор је тијелу.

13 Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповијести његове држи, јер то је све човјеку.

14 Јер ће свако дјело Бог изнијети на суд и сваку тајну, била добра или зла.