Дан 21 од 365

1 Мој 40:1–41:57

40:1 Послије тога догоди се, те пехарник цара Мисирскога и хљебар скривише господару својему, цару Мисирском.

40:2 И Фараон се разгњеви на та два дворанина, на старјешину над пехарницима и на старјешину над хљебарима;

40:3 И баци их у тамницу у кући заповједника стражарскога, гдје Јосиф бјеше сужањ.

40:4 А заповједник стражарски одреди им Јосифа да их служи; и бијаху дуго у тамници.

40:5 И уснише сан обојица у једну ноћ, сваки по значењу својега сна за себе, и пехарник и хљебар цара Мисирскога, који бијаху сужњи у тамници.

40:6 И сјутрадан кад дође Јосиф к њима, погледа их, а они бјеху врло невесели.

40:7 Па запита дворане Фараонове, који бијаху сужњи с њим у кући господара његова, и рече: што сте данас лица невесела?

40:8 А они му рекоше: сан уснисмо обојица, а нема ко да нам каже шта значе. А Јосиф им рече: шта значе, није ли у Бога? али приповједите ми.

40:9 И старјешина над пехарницима приповједи сан свој Јосифу говорећи: сних, а преда мном чокот;

40:10 И на чокоту бјеху три лозе, и напупи и процвате, и грожђе на њему узре;

40:11 А у руци ми бјеше чаша Фараонова, те побрах зрело грожђе и исциједих га у чашу Фараонову, и додадох чашу Фараону.

40:12 А Јосиф му рече: ово значи: три су лозе три дана.

40:13 Још три дана, и Фараон бројећи своје дворане узеће и тебе, и опет те поставити у пређашњу службу, и опет ћеш му додавати чашу као и пређе док си му био пехарник.

40:14 Али немој заборавити мене кад будеш у добру, учини милост и помени за ме Фараону, и изведи ме из ове куће.

40:15 Јер су ме украли из земље Јеврејске, а овдје нијесам ништа учинио да ме баце у ову јаму.

40:16 А кад видје старјешина над хљебарима како лијепо каза сан, рече Јосифу: и ја сних, а мени на глави три котарице бијеле;

40:17 И у најгорњој котарици бијаше свакојаких колача за Фараона, и птице јеђаху из котарице на мојој глави.

40:18 А Јосиф одговори и рече: ово значи: три котарице три су дана.

40:19 Још три дана, и Фараон бројећи дворане своје избациће те и објесиће те на вјешала, и птице ће јести с тебе месо.

40:20 И кад дође трећи дан, то бјеше дан у који се родио Фараон, и учини Фараон гозбу свима слугама својим, и наиђе међу слугама својим на старјешину над пехарницима и на старјешину над хљебарима;

40:21 И поврати старјешину над пехарницима у службу да додаје чашу Фараону;

40:22 А старјешину над хљебарима објеси, као што каза Јосиф.

40:23 И старјешина над пехарницима не опомену се Јосифа, него га заборави.

41:1 А послије двије године дана усни Фараон, а он стоји на једној ријеци.

41:2 И гле, из ријеке изађе седам крава лијепијех и дебелијех, и стадоше пасти по обали.

41:3 И гле, иза њих изађе из ријеке седам других крава, ружнијех и мршавијех, и стадоше поред онијех крава на обали.

41:4 И ове краве ружне и мршаве поједоше онијех седам крава лијепијех и дебелијех. У том се пробуди Фараон.

41:5 Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једнога стабла једријех и лијепијех;

41:6 А иза њих исклија седам класова малијех и штуријех;

41:7 Па ови класови мали поједоше онијех седам великијех и једријех. У том се пробуди Фараон и видје да је сан.

41:8 И кад би ујутру, он се забрину у духу, и послав сазва све гатаре Мисирске и све мудраце, и приповједи им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.

41:9 Тада проговори старјешина над пехарницима Фараону и рече: данас се опоменух гријеха својега.

41:10 Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповједника стражарскога мене и старјешину над хљебарима,

41:11 Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна својега уснисмо.

41:12 А ондје бијаше с нама момче Јеврејче, слуга заповједника стражарскога, и ми му приповједисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.

41:13 И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а онога објеси.

41:14 Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.

41:15 А Фараон рече Јосифу: усних сан, па ми нико не умије да каже шта значи; а за тебе чујем да умијеш казивати сне.

41:16 А Јосиф одговори Фараону и рече: то није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.

41:17 И рече Фараон Јосифу: усних, а ја стојим крај ријеке на обали.

41:18 И гле, из ријеке изађе седам крава дебелијех и лијепијех, те стадоше пасти по обали.

41:19 И гле, иза њих изађе седам других крава рђавијех, и врло ружнијех и мршавијех, каквијех нијесам видио у цијелој земљи Мисирској.

41:20 И ове краве мршаве и ружне поједоше онијех седам дебелијех,

41:21 И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет бјеху онако ружне као прије. У том се пробудих.

41:22 Па опет усних, а то седам класова израсте из једнога стабла једријех и лијепијех;

41:23 А иза њих исклија седам малијех, танкијех и штуријех.

41:24 И ови танки класови прождријеше онијех седам лијепијех. И ово приповједих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи.

41:25 А Јосиф рече Фараону: оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.

41:26 Седам лијепијех крава јесу седам година, и седам лијепијех класова јесу седам година; оба су сна једнака.

41:27 А седам крава мршавијех и ружнијех, што изађоше иза онијех, јесу седам година; и седам класова ситнијех и штуријех биће седам година гладнијех.

41:28 То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.

41:29 Ево доћи ће седам година врло роднијех свој земљи Мисирској.

41:30 А иза њих настаће седам гладнијех година, гдје ће се заборавити све обиље у земљи Мисирској, јер ће глад сатрти земљу,

41:31 Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.

41:32 А што је два пута засопце Фараон снио, то је зато што је зацијело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог.

41:33 Него сада нека потражи Фараон човјека мудра и разумна, па нека га постави над земљом Мисирском.

41:34 И нека гледа Фараон да постави старјешине по земљи, и покупи петину по земљи Мисирској за седам роднијех година;

41:35 Нека скупљају од свакога жита за роднијех година које иду, и нека снесу под руку Фараонову свакога жита у све градове, и нека чувају,

41:36 Да се нађе хране земљи за седам година гладнијех, кад настану, да не пропадне земља од глади.

41:37 И ово се учини добро Фараону и свијем слугама његовијем.

41:38 И рече Фараон слугама својим: можемо ли наћи човјека какав је овај, у којем би дух био Божји?

41:39 Па рече Фараон Јосифу: кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудра и разумна као што си ти.

41:40 Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овијем пријестолом бити већи од тебе.

41:41 И још рече Фараон Јосифу: ево, постављам те над свом земљом Мисирском.

41:42 И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танкога платна, и објеси му златну верижицу о врату,

41:43 И посади га на кола која бијаху друга за његовијем, и заповједи да пред њим вичу: клањајте се! и да га је поставио над свом земљом Мисирском.

41:44 И још рече Фараон Јосифу: ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи Мисирској.

41:45 И надје Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника Онскога. И пође Јосиф по земљи Мисирској.

41:46 А бијаше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара Мисирскога. И отишав од Фараона обиђе сву земљу Мисирску.

41:47 И за седам роднијех година роди земља свашта изобила.

41:48 И стаде Јосиф купити за тијех седам година свакога жита што бјеше по земљи Мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које бјеху око њега.

41:49 Тако накупи Јосиф жита врло много колико је пијеска морскога, тако да га преста мјерити, јер му не бјеше броја.

41:50 И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника Онскога.

41:51 И првенцу надједе Јосиф име Манасија, говорећи: јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца својега.

41:52 А другоме надједе име Јефрем, говорећи: јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.

41:53 Али прође седам година роднијех у земљи Мисирској;

41:54 И наста седам година гладнијех, као што је Јосиф напријед казао. И бјеше глад по свијем земљама, а по свој земљи Мисирској бјеше хљеба.

41:55 Али најпослије наста глад и по свој земљи Мисирској, и народ повика к Фараону за хљеб; а Фараон рече свима Мисирцима: идите к Јосифу, па што вам он каже оно чините.

41:56 И кад глад бјеше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи Мисирској.

41:57 И из свијех земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.

Мт 14:1–15

1 У то вријеме дође глас до Ирода четворовласника о Исусу;

2 И рече слугама својијем: то је Јован крститељ; он устаде из мртвијех, и зато чини чудеса.

3 Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата својега.

4 Јер му говораше Јован: не можеш ти ње имати.

5 И шћаше да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка.

6 А кад бијаше дан рођења Иродова, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду.

7 Зато и с клетвом обрече јој дати што год заиште.

8 А она научена од матере своје: дај ми, рече, овдје на кругу главу Јована крститеља.

9 И забрину се цар; али клетве ради и онијех који се гошћаху с њим, заповједи јој дати.

10 И посла те посјекоше Јована у тамници.

11 И донесоше главу његову на кругу, и дадоше дјевојци, и однесе је матери својој.

12 И дошавши ученици његови, узеше тијело његово и укопаше га; и дођоше Исусу те јавише.

13 И чувши Исус, отиде оданде у лађи у пусто мјесто насамо. А кад то чуше људи, идоше за њим пјешице из градова.

14 И изашавши Исус видје многи народ, и сажали му се за њих, и исцијели болеснике њихове.

15 А пред вече приступише к њему ученици његови говорећи: овдје је пусто мјесто, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.

Приче 5:15–23

15 Пиј воду из својега студенца и што тече из твојега извора.

16 Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.

17 Имај их сам за се, а не туђин с тобом.

18 Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;

19 Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њезине нека те опијају у свако доба, у љубави њезиној посрћи једнако.

20 А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио њедра туђој,

21 Кад су пред очима Господу путови свачији, и мјери све стазе његове?

22 Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа гријеха својих заплешће се;

23 Умријеће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.