Дан 215 од 365

1 Дн 28:1–21

1 И Давид сабра у Јерусалим све поглаваре Израиљеве, поглаваре племенске и поглаваре од редова који служаху цару, и тисућнике и стотинике, и који бијаху над свијем благом и стоком царевом, и синове своје и дворане и јунаке и све људе храбре,

2 И уставши цар Давид на ноге рече: чујте ме, браћо моја и народе мој! ја бих наумио да сазидам дом гдје би почивао ковчег Господњи и да буде подножје ногама Бога нашега, и приправих што треба за зидање.

3 Али ми Бог рече: нећеш сазидати дома имену мојему, јер си ратник и крв си прољевао.

4 Али Господ Бог Израиљев изабра ме из свега дома оца мојега да будем цар над Израиљем довијека; јер Јуду изабра за вођа, и из дома Јудина дом оца мојега; и између синова оца мојега би му воља да мене постави царем над свијем Израиљем.

5 А тако између свијех синова мојих (јер много синова даде ми Господ) изабра Соломуна сина мојега да сједи на пријестолу царства Господњега над Израиљем.

6 И рече ми: Соломун син твој сазидаће мој дом и тријемове моје, јер њега изабрах себи за сина, и ја ћу му бити отац.

7 И утврдићу царство његово довијека, ако буде постојан да извршује заповијести моје и законе моје као данас.

8 Сада дакле пред свијем Израиљем, збором Господњим, и да чује Бог наш, кажем вам: држите и тражите све заповијести Господа Бога својега, да бисте држали ову добру земљу и оставили је у нашљедство синовима својим након себе довијека.

9 А ти, Соломуне сине, знај Бога оца својега, и служи му цијелим срцем и душом драговољном; јер сва срца испитује Господ и сваку помисао зна; ако га устражиш, наћи ћеш га; ако ли га оставиш, одбациће те засвагда.

10 Види сада да те је Господ изабрао да сазидаш дом за светињу; буди храбар и ради.

11 Тада предаде Давид Соломуну сину својему слику од тријема и од кућа његовијех, и од ризница и од соба и од клијети унутрашњих, и од мјеста за заклопац очишћења,

12 И слику од свега што бјеше смислио за тријемове дома Господњега и за све клијети унаоколо и за ризницу дома Божијега и за ризницу од светијех ствари,

13 И за редове свештеничке и Левитске и за сваки посао у служби у дому Господњем и за све посуђе у дому Господњем;

14 Злато под мјеру за судове златне за сваку службу, и сребро за све судове сребрне под мјеру, за све судове за сваку службу;

15 Под мјеру за свијетњаке златне и жишке златне, по тежини свакога свијетњака и жижака његовијех, и за свијетњаке сребрне по тежини свакога свијетњака и жижака његовијех, према потреби свакога свијетњака;

16 И злата под мјеру за столове на којима ће стајати хљебови постављени, за сваки сто; и сребра за столове сребрне;

17 И за виљушке и за котлиће и за здјеле злата чистога, и за златне чаше под мјеру, за сваку чашу, и за сребрне чаше сребра под мјеру за сваку;

18 И за олтар кадиони чистога злата под мјеру; и слику од кола златнијех херувима, који ће раширивши крила заклањати ковчег завјета Господњега.

19 То ми је све дошло писано руком Господњом да бих знао све како што треба урадити.

20 И тако рече Давид Соломуну сину својему: буди слободан и храбар, и ради, не бој се и не плаши се, јер ће Господ Бог, Бог мој, бити с тобом, неће те оставити нити ће отступити од тебе, докле не свршиш сав посао за службу у дому Господњем.

21 А ево редови свештенички и Левитски за сваку службу у дому Божијем; и имаш уза се за сваки посао људи драговољнијех и вјештијех сваком послу, и поглаваре и сав народ за сваку заповијест своју.

Дап 28:1–31

1 И кад изиђоше срећно из лађе, тада разумјеше да се острво зове Мелит.

2 А дивљаци чињаху нам не малу љубав, јер наложише огањ и примише нас све због дажда који иђаше, и због зиме.

3 А Павле зграбивши гомилу грања наложи на огањ, и изишавши змија од врућине скочи му на руку.

4 И кад видјеше дивљаци змију гдје виси о руци његовој, говораху један другоме: јамачно је овај човјек крвник, којега избављена од мора суд Божиј не остави да живи.

5 А он отресавши змију у огањ не би му ништа зло.

6 А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав. А кад задуго чекаше, и видјеше да му ништа зло не би, промијенише се, и говораху да је он Бог.

7 А наоколо око онога мјеста бијаху села поглавара од острва по имену Поплија, који нас прими и угости љубазно три дана.

8 А догоди се да отац Поплијев лежаше од грознице и од срдобоље, којему ушавши Павле помоли се Богу и метну руке своје на њ и исцијели га.

9 А кад то би, долажаху и други који бијаху болесни на острву ономе, и исцјељиваху се.

10 И поштоваху нас великијем частима; и кад пођосмо, спремише нам што је од потребе.

11 А послије три мјесеца одвезосмо се на лађи Александријској, која је била презимила на острву, и бијаху на њој написани Диоскури.

12 И допловивши у Сиракузу остасмо ондје три дана.

13 А онанде отпловивши дођосмо у Ригију; и послије једнога дана кад дуну југ, дођосмо други дан у Потиоле.

14 Ондје нађемо браћу, и они нас замоле те останемо код њих седам дана; и тако пођосмо у Рим.

15 И оданде чувши браћа за нас изиђоше нам на сусрет тја до Апијева пазара и три крчме. И кад их видје Павле, даде хвалу Богу, и ослободи се.

16 А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али се Павлу допусти да живи гдје хоће с војником која га чуваше.

17 А послије три дана Павле сазва старјешине Јеврејске. И кад се они скупише, говораше им: људи браћо! ја ништа не учиних противно народу или обичајима отачкијем; и Јерусалимљани предаше ме као сужња у руке Римљанима,

18 Који извидјевши за мене шћаху да ме пусте, јер се не нађе на мени ниједна смртна кривица.

19 Али кад Јудејци говораху насупрот, натјера ме невоља да се иштем пред ћесара, не као да бих свој народ имао што тужити.

20 Тога ради узрока замолих вас да се видимо и да се разговоримо; јер нада ради Израиљева окован сам у ово гвожђе.

21 А они му рекоше: ми нити примисмо писма за те из Јудеје; нити дође ко од браће да јави или да говори што зло за тебе.

22 Него молимо да чујемо од тебе шта мислиш; јер нам је познато за ову јерес да јој се свуда насупрот говори.

23 И одредивши му дан дођоше к њему у гостионицу многи; којима казиваше свједочећи царство Божије и увјеравајући их за Исуса из закона Мојсијева и из пророка од јутра до самога мрака.

24 И једни вјероваху ономе што говораше а једни не вјероваху.

25 А будући несложни међу собом, одлажаху кад рече Павле једну ријеч: добро каза Дух свети преко пророка Исаије оцевима нашијем

26 Говорећи: иди к народу овоме и кажи: ушима ћете чути и нећете разумјети; и очима ћете гледати и нећете видјети.

27 Јер одрвени срце овога народа, и ушима тешки чују, и очима својијем зажмурише да како не виде очима, и ушима не чују, и да се не обрате да их исцијелим.

28 Да вам је дакле на знање да се незнабошцима посла спасеније Божије, они ће и чути.

29 И кад он ово рече, отидоше Јевреји препирући се међу собом.

30 А Павле остаде пуне двије године о своме трошку, и дочекиваше све који му долажаху,

31 Проповиједајући царство Божије, и учећи о Господу нашему Исусу Христу слободно, и нико му не брањаше.

Пс 92:1–15

1 Лијепо је хвалити Господа, и пјевати имену твојему, вишњи,

2 Јављати јутром милост твоју, и истину твоју ноћу,

3 Уз десет жица и уз псалтир, и уз јасне гусле!

4 Јер си ме развеселио, Господе, дјелима својим, с дјела руку твојих радујем се.

5 Како су велика дјела твоја, Господе! Веома су дубоке помисли твоје.

6 Безумник не зна, и незналица не разумије тога.

7 Кад безбожници ничу као трава и цвјетају сви који чине безакоње, то бива зато да би се истријебили довијека.

8 А ти си, Господе, висок увијек.

9 Јер ево непријатељи твоји, Господе, јер ево непријатељи твоји гину, и расипају се сви који чине безакоње;

10 А мој рог ти узвишујеш као рог у једнорога, ја сам помазан новијем уљем.

11 И око моје види непријатеље моје, и о безаконицима, који устају на мене, слушају уши моје.

12 Праведник се зелени као финик, као кедар на Ливану узвишује се.

13 Који су засађени у дому Господњем, зелене се у дворовима Бога нашега;

14 Родни су и у старости, једри и зелени,

15 Јављајући да је праведник Господ, бранич мој, и да нема у њему неправде.