Дан 216 од 365

1 Дн 29:1–30

1 Потом рече Давид свему збору: једнога Соломуна сина мојега изабрао је Господ, младо дијете, а ово је велик посао; јер неће бити човјеку тај дом него Господу Богу.

2 Ја колико могох приправих за дом Бога својега злата за ствари златне, сребра за сребрне, мједи за мједене, гвожђа за гвоздене, и дрва за дрвене, камења онихова, и камења за укивање, и камења за накит и за вез, и свакојакога драгога камења, и камена мрамора изобила.

3 И још из љубави к дому Бога својега, што имам свога злата и сребра, осим свега што сам приправио за дом свети, дајем и то на дом Бога својега:

4 Три тисуће таланата злата Офирскога, и седам тисућа таланата чистога сребра, да се обложе зидови домовима.

5 Злато за златне ствари, а сребро за сребрне и за свако дјело руку умјетничких. А би ли јоште ко хтио драговољно што данас приложити Господу?

6 Тада драговољно приложише кнезови домова отачких и кнезови племена Израиљевијех и тисућници и стотиници и кнезови над пословима царским.

7 И дадоше за службу у дому Божијем злата пет тисућа таланата и десет тисућа златица, и сребра десет тисућа таланата, и мједи осамнаест тисућа таланата, и гвожђа сто тисућа таланата.

8 И камења у кога год бијаше сви дадоше у ризницу дома Господњега у руке Јехила од синова Гирсоновијех.

9 И радоваше се народ што драговољно прилагаху, јер прилагаху цијелијем срцем Господу; и цар се Давид радоваше веома.

10 Потом Давид благослови Господа пред свијем збором, и рече Давид: благословен си Господе Боже Израиља оца нашега од вијека до вијека.

11 Твоје је, Господе, величанство и сила и слава и вјечност и част, и све што је на небу и на земљи; твоје је, Господе, царство, и ти си узвишен сврх свега поглавар;

12 Богатство и слава од тебе је, и ти владаш свијем, и у твојој је руци моћ и сила, и у твојој је руци узвисити и укријепити све.

13 Сада дакле, Боже наш, хвалимо те и славимо име твоје славно.

14 Јер ко сам ја и шта је мој народ да би смо могли оволико принијети теби драговољно? јер је од тебе све, и из твојих руку примивши дасмо ти.

15 Јер смо дошљаци пред тобом и гости као сви оци наши; дани су наши на земљи као сјен и нема стајања.

16 Господе Боже наш, све ово благо што ти приправисмо за грађење дома имену твојему светоме, из твоје је руке, и све је твоје.

17 Али знам, Боже мој, да ти испитујеш срца и што је право хоћеш; ја правијем срцем драговољно принесох све ово, и с радошћу видјех народ твој који је овдје како ти драговољно приноси.

18 Господе Боже Аврама, Исака и Израиља, отаца наших, сачувај довијека ову вољу и помисао срдачну народа својега, и управљај срце њихово к себи.

19 И Соломуну сину мојему подај срце право да би држао заповијести твоје, свједочанства твоја и уредбе твоје, и да би отворио све и да би сазидао двор овај за који сам приправио.

20 Потом рече Давид свему збору: благословите сада Господа Бога својега. И сав збор благослови Господа Бога отаца својих, и савивши се поклонише се Господу и цару.

21 И принесоше Господу жртве, и принесоше Господу жртве паљенице сјутрадан: тисућу волова, тисућу овнова, тисућу јагањаца с наљевима њиховијем, и других жртава много за сав народ.

22 И једоше и пише пред Господом онај дан веселећи се веома. И поставише другом Соломуна сина Давидова царем, и помазаше га Господу за вођа а Садока за свештеника.

23 И тако сједе Соломун на пријесто Господњи да царује мјесто Давида оца својега, и бијаше срећан, и слушаше га сав Израиљ.

24 И сви кнезови и јунаци и сви синови цара Давида дадоше руке да ће бити покорни цару Соломуну.

25 И Господ узвиси веома Соломуна пред свијем Израиљем и даде му славу царску какве ниједан цар прије њега није имао у Израиљу.

26 Тако Давид син Јесејев царова над свијем Израиљем.

27 А времена за које царова над Израиљем бијаше четрдесет година: а у Хеврону царова седам година, а у Јерусалиму царова тридесет и три године.

28 И умрије у доброј старости, сит живота, богатства и славе; и зацари се Соломун син његов на његово мјесто.

29 А дјела цара Давида прва и пошљедња ено су записана у књизи Самуила видиоца и у књизи Натана пророка и у књизи Гада видиоца,

30 Са свијем царовањем његовијем и силом његовом и с временима која прођоше преко њега и Израиља и свијех царевина земаљских.

2 Дн 1:1–2:18

1:1 И Соломун син Давидов утврди се у царству свом, и Господ Бог његов бјеше с њим, и узвиси га веома.

1:2 И Соломун рече свему Израиљу, тисућницима и стотиницима и судијама и свијем кнезовима свега Израиља, главарима домова отачких,

1:3 Те отидоше, Соломун и сав збор с њим, на висину која бијаше у Гаваону; јер ондје бијаше шатор од састанка Божијега, који начини Мојсије слуга Господњи у пустињи.

1:4 А ковчег Божији бјеше пренио Давид из Киријат-Јарима на мјесто које му спреми Давид; јер му разапе шатор у Јерусалиму.

1:5 И олтар мједени који начини Веселеило, син Урија сина Орова, бијаше ондје пред шатором Господњим. И потражи га Соломун и сав збор.

1:6 И принесе Соломун ондје пред Господом на олтару мједеном, који бијаше пред шатором од састанка, принесе на њему тисућу жртава паљеница.

1:7 Ону ноћ јави се Бог Соломуну и рече му: ишти шта хоћеш да ти дам.

1:8 А Соломун рече Богу: ти си учинио велику милост Давиду оцу мојему и поставио си мене царем на његово мјесто.

1:9 Нека дакле, Господе Боже, буде тврда ријеч твоја, коју си рекао Давиду оцу мојему, јер си ме поставио царем над народом којега има много као праха на земљи.

1:10 Зато дај ми мудрост и знање да полазим пред народом овијем и долазим, јер ко може судити народу твојему тако великому?

1:11 Тада рече Бог Соломуну: што ти је то у срцу, а не иштеш богатства, блага ни славе, ни душа ненавидника својих, нити иштеш дуга живота, него иштеш мудрости и знања да можеш судити народу мојему, над којим те поставих царем,

1:12 Мудрост и знање даје ти се; а даћу ти и богатства и славе, какове нијесу имали цареви прије тебе нити ће послије тебе имати.

1:13 И врати се Соломун с висине која бијаше у Гаваону испред шатора од састанка у Јерусалим, и цароваше над Израиљем.

1:14 И накупи Соломун кола и коњика, и имаше тисућу и четири стотине кола и дванаест тисућа коњика, које намјести по градовима гдје му бијаху кола и код себе у Јерусалиму.

1:15 И учини цар те бијаше у Јерусалиму сребра и злата као камена, а кедровијех дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.

1:16 И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаки трг, јер трговци цареви узимаху свакојаки трг за цијену.

1:17 И одлажаху, те догоњаху из Мисира кола по шест стотина сикала сребра, а коње по сто педесет; и тако сви цареви Хетејски и цареви Сирски преко њих добиваху.

2:1 И науми Соломун да зида дом имену Господњему и дом царски себи.

2:2 И одброји Соломун седамдесет тисућа носилаца и осамдесет тисућа који ће тесати у гори, и три тисуће и шест стотина настојника над њима.

2:3 И посла Соломун ка Хираму цару Тирском и поручи му: како је чинио Давиду оцу мојему и слао му дрва кедровијех да зида себи кућу гдје ће сједети, учини тако и мени.

2:4 Ево рад сам зидати дом имену Господа Бога својега да му га посветим да се кади пред њим кадом мириснијем и да се постављају хљебови вазда и да се приносе жртве паљенице јутром и вечером, и у суботе и на младине и на празнике Господа Бога нашега, што треба да бива у Израиљу довијека.

2:5 А дом који ћу зидати биће велик, јер је Бог наш већи од свијех богова.

2:6 А ко би могао њему сазидати дом кад га небо и небеса над небесима не могу обухватити? и ко сам ја да му сазидам дом? него само да се кади пред њим.

2:7 Тако сада пошљи ми човјека вјешта, који умије радити од злата и од сребра и од мједи и од гвожђа и од скерлета и од црвца и од порфире, и који зна резати, да ради с умјетницима које имам код себе у Јудеји и у Јерусалиму, које је добавио Давид отац мој.

2:8 И пошљи ми дрва кедровијех и јеловијех и алмугима с Ливана, јер знам да слуге твоје умију сјећи дрва Ливанска; а ево слуге ће моје бити с твојим слугама,

2:9 Да ми приправе много дрва, јер дом што ћу зидати биће велик и диван.

2:10 А ево, посленицима који ће сјећи дрво, слугама твојим, даћу пшенице овршене двадесет тисућа кора, и двадесет тисућа кора јечма, и вина двадесет тисућа вата, и уља двадесет тисућа вата.

2:11 И одговори Хирам цар Тирски у књизи коју посла Соломуну: што Господ љуби свој народ зато те постави царем над њим.

2:12 И говораше Хирам: благословен да је Господ Бог Израиљев, који је створио небо и земљу, што је дао цару Давиду сина мудра, паметна и разумна, који ће сазидати дом Господу и царски дом себи.

2:13 Шаљем ти дакле човјека вјешта и разумна, Хирама Авива,

2:14 Сина једне жене између кћери Дановијех, којему је отац био Тирац; он умије радити од злата и од сребра, од мједи, од гвожђа, од камена и од дрвета, од скерлета, и од порфире, и од танкога платна и од црвца, и резати свашта, и измислити свашта вјешто што му се да, нека ради с твојим умјетницима и с умјетницима господара мојега Давида оца твојега.

2:15 Нека дакле пшеницу и јечам, уље и вино, што је рекао господар мој, пошље слугама својим.

2:16 А ми ћемо насјећи дрва на Ливану колико ти год треба, и спустићемо их у сплавовима морем у Јопу, а ти их оданде вози у Јерусалим.

2:17 Тада Соломун изброји све иностранце који бијаху у земљи Израиљевој послије бројања кад их изброји Давид отац његов, и нађе их се сто и педесет и три тисуће и шест стотина;

2:18 И одреди од њих седамдесет тисућа који ће носити, и осамдесет тисућа који ће тесати у планини, а три тисуће и шест стотина настојника да настоје да ради народ.

Јак 1:1–17

1 Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест кољена расијанијем по свијету поздравље.

2 Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,

3 Знајући да кушање ваше вјере гради трпљење;

4 А трпљење нека дјело довршује, да будете савршени и цијели без икаке мане.

5 Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;

6 Али нека иште с вјером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које вјетрови подижу и размећу.

7 Јер такови човјек нека не мисли да ће примити што од Бога.

8 Који двоуми непостојан је у свима путовима својијем.

9 А понижени брат нека се хвали висином својом;

10 А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвијет травни.

11 Јер сунце огрија с врућином, и осуши траву, и цвијет њезин отпаде, и красота лица њезина погибе; тако ће и богати у хођењу својему увенути.

12 Благо човјеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће вијенац живота, који Бог обрече онима који га љубе.

13 Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и он не куша никога;

14 Него свакога куша његова сласт, која га вуче и мами.

15 Тада затрудњевши сласт рађа гријех; а гријех учињен рађа смрт.

16 Не варајте се, љубазна браћо моја!

17 Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од оца свјетлости, у којега нема промијењивања ни мијењања видјела и мрака;

Јов 1:12–17

12 А Господ рече Сотони: ево, све што има нека је у твојој руци; само на њега не дижи руке своје. И отиде Сотона од Господа.

13 А један дан кад синови његови и кћери његове јеђаху и пијаху вино у кући брата својега најстаријега,

14 Дође гласник Јову и рече: волови ораху и магарице пасијаху покрај њих,

15 А Савеји ударише и отеше их, и побише момке оштријем мачем; и само ја један утекох да ти јавим.

16 Док овај још говораше, дође други и рече: огањ Божји спаде с неба и спали овце и момке, и прождрије их; и само ја један утекох да ти јавим.

17 Докле овај још говораше, дође други и рече: Халдејци у три чете ударише на камиле и отеше их, и побише момке оштријем мачем; и само ја један утекох да ти јавим.