Дан 219 од 365

2 Дн 7:1–8:18

7:1 А кад сврши Соломун молитву, сиђе огањ с неба и спали жртву паљеницу и друге жртве, и славе Господње напуни се дом,

7:2 Те не могаху свештеници ући у дом Господњи, јер се славе Господње напуни дом Господњи.

7:3 А сви синови Израиљеви видећи гдје сиђе огањ и слава Господња на дом савише се лицем к земљи до пода и поклонише се и хвалише Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова.

7:4 И цар и сав народ принесоше жртве пред Господом.

7:5 И принесе цар Соломун на жртву двадесет и двије тисуће волова и сто и двадесет тисућа оваца, и тако посветише дом Божји цар и сав народ.

7:6 А свештеници стајаху на служби својој, и Левити са справама за пјесме Господње што их бјеше начинио цар Давид да хвале Господа, јер је довијека милост његова, пјесмом Давидовом коју им даде; а други свештеници трубљаху у трубе према њима, а сви синови Израиљеви стајаху.

7:7 И посвети Соломун средину тријема који је пред домом Господњим, јер ондје принесе жртве паљенице и претилину од жртава захвалнијех, јер на мједеном олтару који начини Соломун, не могоше стати жртве паљенице и дари и претилина њихова.

7:8 У то вријеме светкова Соломун светковину седам дана и сав Израиљ с њим, сабор веома велик од Емата до потока Мисирскога.

7:9 И у осми дан празноваше празник, јер посвећивање олтара светковаше седам дана, и светковину седам дана.

7:10 А двадесет трећега дана седмога мјесеца отпусти народ к шаторима њиховијем, и бијаху радосни и весели ради добра што учини Господ Давиду и Соломуну и Израиљу народу својему.

7:11 И сврши Соломун дом Господњи и дом царски, и би срећан у свему што бјеше наумио да начини у дому Господњем и у дому свом.

7:12 Потом јави се Господ Соломуну ноћу и рече му: услишио сам молбу твоју и изабрао сам то мјесто да ми буде дом за жртве.

7:13 Ако затворим небо да не буде дажда, или ако заповједим скакавцима да попасу земљу, или ако пустим помор на народ свој,

7:14 И понизи се народ мој, на који је призвано име моје, и помоле се, и потраже лице моје, и поврати се од злијех путова својих, и ја ћу тада услишити с неба и опростићу им гријех њихов, и исцијелићу земљу њихову.

7:15 И очи ће моје бити отворене и уши моје пригнуте к молитви с тога мјеста.

7:16 Јер сада изабрах и посветих дом тај да буде име моје ту довијека; и биће ту очи моје и срце моје вазда.

7:17 А ти ако узидеш преда мном како је ишао Давид отац твој, творећи све што сам ти заповједио и држећи уредбе моје и законе моје,

7:18 Утврдићу пријесто царства твојега како сам обећао Давиду оцу твојему говорећи: неће ти нестати човјека који би владао у Израиљу.

7:19 Али ако се одвратите, и оставите уредбе моје и заповјести моје, које сам вам дао, и отидете и станете служити другим боговима и клањати им се,

7:20 Тада ћу их истријебити из земље своје коју сам им дао, и овај дом који сам посветио имену својему одбацићу од себе, и учинићу од њега причу и потсмијех међу свијем народима.

7:21 И дом овај колико је славан, ко год прође мимо њ, зачудиће му се и рећи ће: зашто учини ово Господ од ове земље и од овога дома?

7:22 И одговориће се: јер оставише Господа Бога отаца својих, који их изведе из земље Мисирске, и узеше друге богове и клањаше им се и служише им, зато пусти на њих све ово зло.

8:1 А кад прође двадесет година, у које сазида Соломун дом Господњи и дом свој,

8:2 Погради Соломун градове, које му даде Хирам, и насели онуда синове Израиљеве.

8:3 Потом отиде Соломун на Емат Совски, и освоји га.

8:4 И сазида Тадмор у пустињи и све градове за житнице сазида у Емату.

8:5 Сазида и Вет-Орон горњи и Вет-Орон доњи, тврде градове, са зидовима, вратима и пријеворницама,

8:6 И Валат и све градове у којима Соломун имаше житнице, и градове у којима му бијаху кола, и градове у којима бијаху коњици, и што год Соломуну би воља зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи царства својега.

8:7 И сав народ што бјеше остао од Хетеја и од Амореја и од Ферезеја и од Јевеја и од Јевусеја, који не бијаху од Израиља,

8:8 Од синова њиховијех који бјеху остали иза њих у земљи, којих не потрше синови Израиљеви, њих нагна Соломун да плаћају данак до данашњега дана.

8:9 А од синова Израиљевијех, којих не учини Соломун робовима за свој посао, него бијаху војници и поглавари над војводама његовијем, и заповједници над колима и коњицима његовијем,

8:10 Од њих бијаше главнијех настојника, које имаше цар Соломун, двјеста и педесет, који управљаху народом.

8:11 И кћер фараонову пресели Соломун из града Давидова у дом који јој сазида, јер рече: неће сједјети жена моја у дому Давида цара Израиљева, јер је свет што је дошао у њ ковчег Господњи.

8:12 Тада приношаше Соломун жртве паљенице Господу на олтару Господњем који начини пред тријемом,

8:13 Што требаше од дана на дан приносити по заповијести Мојсијевој, у суботе и на младине и на празнике, три пута у години, на празник пријеснијех хљебова и на празник седмица и на празник сјеница.

8:14 И постави по наредби Давида оца својега редове свештеничке према служби њиховој, и Левитске према дужности њиховој, да хвале Бога и служе пред свештеницима како треба сваки дан, и вратаре по редовима њиховијем како треба над сваким вратима; јер така бијаше заповијест Давида човјека Божијега.

8:15 И не отступише од заповијести цареве за свештенике и Левите ни у чем, ни за ризнице.

8:16 Тако се сврши све дјело Соломуново од онога дана кад би основан дом Господњи па докле га не доврши, и готов би дом Господњи.

8:17 Тада отиде Соломун у Есион-Гавер и у Елот на бријегу морском у земљи Едомској.

8:18 А Хирам посла му по својим слугама лађе и слуге вјеште мору, и отидоше са слугама Соломуновијем у Офир и узеше оданде четири стотине и педесет таланата злата и донесоше цару Соломуну.

Јак 3:1–4:17

3:1 Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,

3:2 Јер сви погрешујемо много пута. Али ко у ријечи не погрјешује, онај је савршен човјек, може зауздати и све тијело.

3:3 Јер гле, и коњма мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тијело њихово окрећемо.

3:4 Гле и лађе, ако су и велике и силни их вјетрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.

3:5 А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.

3:6 И језик је ватра, свијет пут неправде. Тако и језик живи међу нашијем удима, поганећи све тијело, и палећи вријеме живота нашега, и запаљујући се од пакла.

3:7 Јер сав рог звјериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човјечијему;

3:8 А језика нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно иједа смртоноснога.

3:9 Њим благосиљамо Бога и оца, и њим кунемо људе, који су створени по обличју Божијему.

3:10 Из једнијех уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.

3:11 Еда ли може извор из једне главе точити слатко и грко?

3:12 Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.

3:13 Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од добра живљења дјела своја у кротости и премудрости.

3:14 Ако ли имате грку завист и свађу у срцима својијем, не хвалите се, ни лажите на истину.

3:15 Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.

3:16 Јер гдје је завист и свађа ондје је неслога и свака зла ствар.

3:17 А која је премудрост одозго она је најприје чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добријех плодова, без хатера, и нелицемјерна.

3:18 А плод правде у миру сије се онима који мир чине.

4:1 Откуда ратови и распре међу нама? Не отуда ли, од сласти вашијех, које се боре у вашијем удима?

4:2 Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.

4:3 Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својијем трошите.

4:4 Прељубочинци и прељубочинице! не знате ли да је пријатељство овога свијета непријатељство Богу? Јер који хоће свијету пријатељ да буде, непријатељ Божиј постаје.

4:5 Или мислите да писмо узалуд говори: дух који у нама живи мрзи на завист?

4:6 А он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат.

4:7 Покорите се дакле Богу, а противите се ђаволу и побјећи ће од вас.

4:8 Приближите се к Богу, и он ће се приближити к вама. Очистите руке, грјешници, поправите срца своја, непостојани.

4:9 Будите жалосни и плачите и јаучите: смијех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

4:10 Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.

4:11 Не опадајте један другога, браћо; јер ко опада брата или осуђује брата својега опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, нијеси творац закона, него судија.

4:12 Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другога осуђујеш?

4:13 Слушајте сад ви који говорите: данас или сјутра поћи ћемо у овај или онај град, и сједећемо ондје једну годину, и трговаћемо и добијаћемо.

4:14 ВИ који не знате шта ће бити сјутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.

4:15 Мјесто да говорите: ако Господ хтједбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно.

4:16 А сад се хвалите својијем поносом. Свака је хвала такова зла.

4:17 Јер који зна добро чинити и не чини, гријех му је.

Јов 2:1–10

1 Опет један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а дође и Сотона међу њих да стане пред Господом.

2 И Господ рече Сотони: откуда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: проходих земљу и обилазих.

3 И рече Господ Сотони: јеси ли видио слугу мојега Јова? нема онакога човјека на земљи, добра и праведна, који се боји Бога и уклања се ода зла, и још се држи доброте своје, премда си ме наговорио, те га упропастих ни за што.

4 А Сотона одговори Господу и рече: кожа за кожу, и све што човјек има даће за душу своју.

5 Него пружи руку своју и дотакни се костију његовијех и меса његова, псоваће те у очи.

6 А Господ рече Сотони: ево ти га у руке; али му душу чувај.

7 И Сотона отиде од Господа, и удари Јова злијем приштем од пете до тјемена,

8 Те он узе цријеп па се стругаше, и сјеђаше у пепелу.

9 И рече му жена: хоћеш ли се још држати доброте своје? Благослови Бога, па умри.

10 А он јој рече: говориш као луда жена; добро смо примали од Бога, а зла зар нећемо примати? Уза све то не сагријеши Јов уснама својим.