Дан 220 од 365

2 Дн 9:1–10:19

9:1 А царица Савска чу глас о Соломуну, па дође у Јерусалим да искуша Соломуна загонеткама са силном пратњом и с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгог камења; и дошавши к Соломуну говори с њим о свему што јој бјеше у срцу.

9:2 И Соломун јој одговори на све ријечи њезине; не бјеше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио.

9:3 А кад царица Савска видје мудрост Соломунову и дом који бјеше сазидао,

9:4 И јела на столу његову, и станове слуга његовијех и дворбу дворана његовијех и одијело њихово, и пехарнике његове, и њихово одијело, и њихове жртве паљенице које приношаху у дому Господњем, она дође изван себе,

9:5 Па рече цару: истина је све што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.

9:6 Али не хтјех вјеровати што говораху докле не дођем и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано о великој мудрости твојој; надвисио си глас који сам слушала.

9:7 Благо људима твојим и благо свијем слугама твојим, које једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.

9:8 Да је благословен Господ Бог твој, којему си омилио, те те посади на пријесто свој да царујеш мјесто Господа Бога својега; јер Бог љуби Израиља да би га утврдио довијека, зато им постави тебе царем да судиш и дијелиш правицу.

9:9 Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгога камења; нигда више не би таквих мириса какве даде царица Савска цару Соломуну.

9:10 И слуге Хирамове и слуге Соломунове које донесоше злата из Офира, довезоше дрвета алмугима и драгога камења.

9:11 И начини цар од тога дрвета алмугима пут у дом Господњи и у дом царев, и гусле и псалтире за пјеваче; нигда се прије нијесу видјеле таке ствари у земљи Јудиној.

9:12 А цар Соломун даде царици Савској што год зажеље и заиска осим уздарја за оно што бјеше донијела цару. Потом она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.

9:13 А злата што дохођаше Соломуну сваке године бјеше шест стотина и шездесет и шест таланата,

9:14 Осим онога што доношаху трговци и они који продаваху мирисе; и сви цареви арапски и главари земаљски доношаху Соломуну злато и сребро.

9:15 И начини цар Соломун двјеста штитова од кованога злата, шест стотина сикала кованога злата дајући на један штит.

9:16 И три стотине малијех штитова од кованога злата, дајући триста сикала злата на један штитић. и остави их цар у дому од шуме Ливанске.

9:17 И начини цар велик пријесто од слонове кости, и обложи га чистијем златом.

9:18 А бијаше шест басамака у пријестола, и подножје од злата састављено с пријестолом, и ручице с обје стране сједишта, и два лава стајаху покрај ручица.

9:19 И дванаест лавова стајаше на шест басамака отуд и одовуд. Не би таки начињен ни у којем царству.

9:20 И сви судови из којих пијаше цар Соломун бијаху златни, и сви судови у дому од шуме Ливанске бијаху од чистога злата; од сребра не бјеше ништа; сребро бјеше ништа за времена Соломунова.

9:21 Јер цареве лађе хођаху у Тарсис са слугама Хирамовијем: једанпут у три године враћаху се лађе Тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости и мајмуне и пауне.

9:22 Тако цар Соломун бијаше већи од свијех царева земаљских богатством и мудрошћу.

9:23 И сви цареви земаљски тражаху да виде Соломуна да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце.

9:24 И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе, коње и мазге сваке године,

9:25 Тако да имаше Соломун четири тисуће стаја за коње и кола, и дванаест тисућа коњика, које намјести по градовима гдје му бијаху кола и код себе у Јерусалиму.

9:26 И владаше над свијем царевима од ријеке до земље Филистејске и до међе Мисирске.

9:27 И учини цар, те у Јерусалиму бјеше сребра као камена, а кедровијех дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.

9:28 И довођаху Соломуну коње из Мисира и из свијех земаља.

9:29 А остала дјела Соломунова прва и пошљедња нијесу ли записана у књизи Натана пророка и у пророчанству Ахије Силомљанина и у утвари Ида видиоца о Јеровоаму сину Наватову?

9:30 А царова Соломун у Јерусалиму над свијем Израиљем четрдесет година.

9:31 И почину Соломун код отаца својих, и погребоше га у граду Давида оца његова; а на његово мјесто зацари се Ровоам син његов.

10:1 Тада отиде Ровоам у Сихем, јер се ондје скупи сав Израиљ да га зацаре.

10:2 А кад чу Јеровоам син Наватов, који бијаше у Мисиру побјегав онамо од цара Соломуна, врати се Јеровоам из Мисира.

10:3 Јер послаше, те га дозваше; и дође Јеровоам и сав Израиљ и рекоше Ровоаму говорећи:

10:4 Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца својега и тешки јарам који је метнуо на нас па ћемо ти служити.

10:5 А он им рече: до три дана дођите опет к мени. и народ отиде.

10:6 Тада цар Ровоам учини вијеће са старцима који стајаше пред Соломуном оцем његовијем док бијаше жив, и рече: како свјетујете да одговорим народу?

10:7 А они му рекоше говорећи: ако се удобриш народу и угодиш им и одговориш им лијепим ријечима, они ће ти бити слуге свагда.

10:8 Али он остави свјет што га свјетоваше старци, и учини вијеће с младићима који одрастоше с њим и који стајаху пред њим;

10:9 И рече им: шта ви свјетујете да одговоримо народу који ми рекоше говорећи: олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац.

10:10 Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: овако кажи народу што ти рече: отац је твој метнуо на нас тежак јарам, него ти нам олакшај; овако им реци: мој мали прст дебљи је од бедара оца мојега.

10:11 Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима.

10:12 А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму како им бјеше казао цар рекав: дођите опет к мени до три дана.

10:13 И цар им одговори оштро, јер остави цар Ровоам свјет старачки,

10:14 И одговори им како га свјетоваше младићи, говорећи: мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на њ; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу бодљивијем бичевима.

10:15 И цар се оглуши народа, јер Бог бјеше тако уредио да би потврдио Господ ријеч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму сину Наватову.

10:16 А кад видје сав Израиљ да их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: какав дио ми имамо с Давидом? немамо нашљедства са сином Јесејевим. Свак у свој шатор, Израиљу! А ти, Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде сав Израиљ у шаторе своје.

10:17 Само над синовима Израиљевијем који живљаху по градовима Јудинијем зацари се Ровоам.

10:18 И цар Ровоам посла Адорама који бијаше над данком, али га синови Израиљеви засуше камењем, те погибе. Тада цар Ровоам брже сједе на кола, те побјеже у Јерусалим.

10:19 Тако отпаде Израиљ од дома Давидова до данашњега дана.

Јак 5:1–20

1 Ходите ви сад, богати, плачите и ридајте за своје љуте невоље које иду на вас.

2 Богатство ваше иструхну, и хаљине ваше поједоше мољци;

3 Злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће свједочанство на вас: изјешће тијело ваше као огањ. Стекосте богатство у пошљедње дане.

4 Гле, виче плата вашијех посленика који су радили њиве ваше и ви сте им откинули; и вика жетелаца дође до ушију Господа Саваота.

5 Веселисте се на земљи, и насладисте се; ухранисте срца своја, као на дан заклања.

6 Осудисте, убисте праведника, и не брани вам се.

7 Трпите дакле, браћо моја, до доласка Господњега. Гле, тежак чека племенитога рода из земље, и радо трпи док не прими дажд рани и позни.

8 Трпите дакле и ви, и утврдите срца своја, јер се долазак Господњи приближи.

9 Не уздишите један на другога, браћо, да не будете осуђени: гле, судија стоји пред вратима.

10 Узмите, браћо моја, за углед страдања пророке који говорише у име Господа.

11 Гле, блажене називамо оне који претрпљеше. Трпљење Јовљево чусте, и пошљедак Господњи видјесте: јер је Господ милостив и смилује се.

12 А прије свега, браћо моја, не куните се ни небом ни земљом, ни другом каквом клетвом; него нека буде што јест да, и што није не, да не паднете под суд.

13 Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу; је ли ко весео нека хвали Бога.

14 Болује ли ко међу вама, нека дозове старјешине црквене, те нека читају молитву над њим, и нека га помажу уљем у име Господње.

15 И молитва вјере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ; и ако је гријехе учинио, опростиће му се.

16 Исповиједајте дакле један другоме гријехе, и молите се Богу један за другога, да оздрављате; јер непрестана молитва праведнога много може помоћи.

17 Илија бјеше човјек смртан као и ми, и помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљи за три године и шест мјесеци.

18 И опет се помоли и небо даде дажд, и земља изнесе род свој.

19 Браћо! ако ко од вас зађе с пута истине, и обрати га ко,

20 Нека зна да ће онај који обрати грјешника с кривога пута његова спасти душу од смрти, и покрити мноштво гријеха.

Пс 94:1–23

1 Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!

2 Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.

3 Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?

4 Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.

5 Газе народ твој, Господе, и достојање твоје муче.

6 Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.

7 И говоре: неће видјети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.

8 Оразумите се, прелуди људи! будале! кад ћете бити паметни?

9 Који је створио ухо, зар не чује? и који је око начинио, зар не види?

10 Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човјека да зна?

11 Господ зна мисли људима како су ништаве.

12 Благо човјеку кога ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;

13 Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.

14 Јер неће одбацити Господ народа својега, и достојања својега неће оставити.

15 Јер ће се суд вратити на правду, и њега ће наћи сви права срца.

16 Ко ће устати за мене супрот злима? ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?

17 Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо гдје се мучи.

18 Кад речем: дркће ми нога, милост твоја, Господе, прихвата ме.

19 Кад се умноже бриге у срцу мом, утјехе твоје разговарају душу моју.

20 Еда ли ће се близу тебе стати пријесто крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?

21 Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.

22 Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.

23 Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истријебиће их, истријебиће их Господ, Бог наш.