2. дневникаглава 9

Тумачење главе (на руском)

(Ср. 3 Цар X:1–25; XI:41–43).

1–12. Посещение Соломона царицей Савской. 23–28. Богатства, роскошь и слава Соломона. 29–31. Заключительные замечания о царствовании Соломона.

1А царица Савска чу глас о Соломуну, па дође у Јерусалим да искуша Соломуна загонеткама са силном пратњом и с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгог камења; и дошавши к Соломуну говори с њим о свему што јој бјеше у срцу.

2И Соломун јој одговори на све ријечи њезине; не бјеше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио.

3А кад царица Савска видје мудрост Соломунову и дом који бјеше сазидао,

4И јела на столу његову, и станове слуга његовијех и дворбу дворана његовијех и одијело њихово, и пехарнике његове, и њихово одијело, и њихове жртве паљенице које приношаху у дому Господњем, она дође изван себе,

5Па рече цару: истина је све што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.

6Али не хтјех вјеровати што говораху докле не дођем и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано о великој мудрости твојој; надвисио си глас који сам слушала.

7Благо људима твојим и благо свијем слугама твојим, које једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.

8Да је благословен Господ Бог твој, којему си омилио, те те посади на пријесто свој да царујеш мјесто Господа Бога својега; јер Бог љуби Израиља да би га утврдио довијека, зато им постави тебе царем да судиш и дијелиш правицу.

9Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгога камења; нигда више не би таквих мириса какве даде царица Савска цару Соломуну.

10И слуге Хирамове и слуге Соломунове које донесоше злата из Офира, довезоше дрвета алмугима и драгога камења.

11И начини цар од тога дрвета алмугима пут у дом Господњи и у дом царев, и гусле и псалтире за пјеваче; нигда се прије нијесу видјеле таке ствари у земљи Јудиној.

12А цар Соломун даде царици Савској што год зажеље и заиска осим уздарја за оно што бјеше донијела цару. Потом она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.

Тумачење, ст. 1–12 (на руском)

. Повествование 2 Пар о посещении Соломона царицей Савской почти дословно сходно с параллельным рассказам 3 Цар X:1–13. См. Толков. Библию II. В евр. тексте неодинаково в обеих книгах названо устроенное Соломоном сооружение для храма и для дворца: по 2 Пар (ст. 11) месиллот — лестницы, LXX: αναβάσεις, Vulg.: gradus, сл.: степени, по 3 Цар (ст. 12) — мисад, «перила». Археология ветхозаветного храма решает этот вопрос в пользу терминологии 2 Пар (Олесницкий, с. 248).

13А злата што дохођаше Соломуну сваке године бјеше шест стотина и шездесет и шест таланата,

14Осим онога што доношаху трговци и они који продаваху мирисе; и сви цареви арапски и главари земаљски доношаху Соломуну злато и сребро.

15И начини цар Соломун двјеста штитова од кованога злата, шест стотина сикала кованога злата дајући на један штит.

16И три стотине малијех штитова од кованога злата, дајући триста сикала злата на један штитић. и остави их цар у дому од шуме Ливанске.

17И начини цар велик пријесто од слонове кости, и обложи га чистијем златом.

18А бијаше шест басамака у пријестола, и подножје од злата састављено с пријестолом, и ручице с обје стране сједишта, и два лава стајаху покрај ручица.

19И дванаест лавова стајаше на шест басамака отуд и одовуд. Не би таки начињен ни у којем царству.

20И сви судови из којих пијаше цар Соломун бијаху златни, и сви судови у дому од шуме Ливанске бијаху од чистога злата; од сребра не бјеше ништа; сребро бјеше ништа за времена Соломунова.

Тумачење, ст. 13–20 (на руском)

. Сн. 3 Цар X:14–21. Об устройстве престола или царского трона Соломона по иудейской традиции см. замечания к 3 Цар VII:7 в Толков. Библии II, с. 458.

21Јер цареве лађе хођаху у Тарсис са слугама Хирамовијем: једанпут у три године враћаху се лађе Тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости и мајмуне и пауне.

Тумачење, ст. 21 (на руском)

. Сн. 3 Цар X:22. Во 2 Пар здесь, как и в XX:37–38, представляется, будто флот Соломона совершал плавание в Фарсис; на самом же деле он ходил в Офир, и название «Фарсисский» имеет другой смысл. См. Толков. Библию т. II, с. 467.

22Тако цар Соломун бијаше већи од свијех царева земаљских богатством и мудрошћу.

23И сви цареви земаљски тражаху да виде Соломуна да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце.

24И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе, коње и мазге сваке године,

25Тако да имаше Соломун четири тисуће стаја за коње и кола, и дванаест тисућа коњика, које намјести по градовима гдје му бијаху кола и код себе у Јерусалиму.

26И владаше над свијем царевима од ријеке до земље Филистејске и до међе Мисирске.

27И учини цар, те у Јерусалиму бјеше сребра као камена, а кедровијех дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.

28И довођаху Соломуну коње из Мисира и из свијех земаља.

Тумачење, ст. 25–28 (на руском)

. Здесь только ст. 26 дает новую мысль (ср. 3 Цар IV:21), стихи же 25, 27–28 представляют повторение сказанного в 1 гл. 14–17 ст. 2 Пар. Сн. также 3 Цар X:26–27 и IV:26. Число имевшихся у Соломона стойл или колесниц в разных местах и по разным текстам неодинаково: по данному месту 2 Пар и по 3 Цар IV:26 — 40 000 стойл (по некоторым кодд. LXX и Vulg, также слав. — 40 000 коней); по 2 Пар I:14 и 3 Цар X:26 — 1 400 колесниц. Но для 1 400 колесниц не было нужды в 40 000 конях; вероятно, следует читать: 4 000 коней (проф. Гуляева, с. 514; проф. Олесницкий, с. 646; Толков. Библия II, с. 453).

29А остала дјела Соломунова прва и пошљедња нијесу ли записана у књизи Натана пророка и у пророчанству Ахије Силомљанина и у утвари Ида видиоца о Јеровоаму сину Наватову?

30А царова Соломун у Јерусалиму над свијем Израиљем четрдесет година.

31И почину Соломун код отаца својих, и погребоше га у граду Давида оца његова; а на његово мјесто зацари се Ровоам син његов.

Тумачење, ст. 29–31 (на руском)

. Сн. 3 Цар XI:41–43. Падение Соломона и суд Божий над ним и домом Божиим, о чем рассказывает 3-я книга Царств (XI:1–40), не входят в повествования 2 Паралипоменон: летописный характер книг Паралипоменон и особая цель этих книг, по-видимому, не допускали включения в повествование упомянутого материала (подобно как политические придворные происшествия, рассказанные в I–II главах 3 Цар, не вошли в кн. Паралипоменон) . Летописный и документальный характер книг Паралипоменон отмечается здесь (ст. 29) подробным указанием трудов известных пророков — историографов; Нафана, Ахии, Иеддо, тогда как в параллельном стихе 3 Цар (XI:41) названа лишь вообще «книга дел Соломоновых». «Пророк Нафан принадлежит к числу тех лиц, о которых в кн. Паралипоменон не раз упоминается, но писания которых не дошли до нас. О пророке Нафане упоминается во 2 Цар VII:2 след.; XII:1 сл.; 3 Цар I:8 сл; Пс L:2; 1 Пар XVII:1 сл; XXIX:29; 2 Пар IX:29; XXIX:25. Из этих мест видно, что он имел значительное влияние как на политические, так и на церковные» (проф. Гуляев, с. 514-515). Ахия Силомлянин известен только по предсказаниям: о разделении еврейского царства на два (3 Цар XI:29 сл.) и о гибели дома Иеровоама (3 Цар XIV:4 сл.; 2 Пар X:15); кроме того, по данному месту, составлял летописи; последнее известно и о Иеддо, упоминаемом еще во 2 Пар XII:15; XIII:22.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.