2. дневникаглава 8

Тумачење главе (на руском)

(Ср. 3 Цар IX:10–27)

Государственная деятельность Соломона.

1–6. Устроение и постройка городов. 7–9. Государственные подати и повинности. 10–11. Главные приставники Соломона; поселение дочери фараоновой в особом дворце. 12–16. Организация богослужебного персонала. 17–16. Флот Соломона и плавание в Офир.

1А кад прође двадесет година, у које сазида Соломун дом Господњи и дом свој,

2Погради Соломун градове, које му даде Хирам, и насели онуда синове Израиљеве.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. «Тогда как по 3 Цар IX:11 Соломон отдал Xираму 20 городов в северной Палестине или земле Галилейской, — в уплату за работы и материал по постройке храма, 2 Пар здесь говорит, наоборот, что Xирам дал Соломону 20 городов. В объяснение этого некоторые толкователи (напр., Calmet, Philippson), полагали, что здесь идет речь, собственно, о возвращении Xирамом городов, уступленных ему Соломоном, но не понравившихся ему («Кавул» — 3 Цар IX:10–12). Но текст библейский говорит о даре, отдаче городов, а не о возвращении, поэтому естественнее видеть здесь (2 Пар) совершенно другое событие. Xотя и можно заметить, что в книге Паралипоменон вообще все показания представляются к пользе и славе иудеев, но едва ли справедливо здесь предполагать какое-либо намеренно неверное показание. Нельзя ли два разноречивые показания книг Царств и Паралипоменон принять за две части одного целого?.. Не была ли выдача известных городов взаимным обменом с той и другой стороны, как новый залог дружбы» (Проф. Гуляев, Историч. кн. с. 509).

3Потом отиде Соломун на Емат Совски, и освоји га.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. В этом стихе 2 Пар сообщает неизвестный из 3 Цар факт похода Соломона против Емафа-Сувы, евр.: Xамат-Цова, Vulg.: Emath Suba, LXX Alex: Αίμιάθ Σωβά, слав.: Эмаф-Сува . Только здесь Эмаф-Сува отожествляется с известным сирийским городом Эмафом (ср. Чис XIII:22; 3 Цар VIII:65. Onomast. 52, 424, 425, 425. См. Толков. Библия II, 464), позже у греков известным под именем Епифании. Вообще же Сова, Сува, Цоба (1 Цар XIV:47; 2 Цар VIII:3 и др.) предположительно считается государством в Сирии между Оронтом и Ефратом (Onomast. 889. Толков. Библия II, с. 404 и 425). Упоминанием о покорении Эмафа, окончательно завоеванного лишь Иеровоамом II-м (4 Цар XIV:25), свящ. писатель 2 Пар имел в виду обозначить северную границу владений Соломона (ср. 3 Цap IV:21, 24).

4И сазида Тадмор у пустињи и све градове за житнице сазида у Емату.

5Сазида и Вет-Орон горњи и Вет-Орон доњи, тврде градове, са зидовима, вратима и пријеворницама,

6И Валат и све градове у којима Соломун имаше житнице, и градове у којима му бијаху кола, и градове у којима бијаху коњици, и што год Соломуну би воља зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи царства својега.

Тумачење, ст. 4–6 (на руском)

. Об упоминаемых здесь городах см 3 Цар IX:17, 19 и Толков. Библия II с. 465–466.

7И сав народ што бјеше остао од Хетеја и од Амореја и од Ферезеја и од Јевеја и од Јевусеја, који не бијаху од Израиља,

8Од синова њиховијех који бјеху остали иза њих у земљи, којих не потрше синови Израиљеви, њих нагна Соломун да плаћају данак до данашњега дана.

9А од синова Израиљевијех, којих не учини Соломун робовима за свој посао, него бијаху војници и поглавари над војводама његовијем, и заповједници над колима и коњицима његовијем,

Тумачење, ст. 7–9 (на руском)

. Сн. 3 Цар VIII:20–22.

10Од њих бијаше главнијех настојника, које имаше цар Соломун, двјеста и педесет, који управљаху народом.

Тумачење, ст. 10 (на руском)

. Сн. 3 Цар VIII:23 и см. замеч. к 2 Пар II:1–2.

11И кћер фараонову пресели Соломун из града Давидова у дом који јој сазида, јер рече: неће сједјети жена моја у дому Давида цара Израиљева, јер је свет што је дошао у њ ковчег Господњи.

Тумачење, ст. 11 (на руском)

. Сн. 3 Цap VIII:24. Во 2 Пар факт поселения дочери Фараона передается, в отличие от 3 Цар, с указанием религиозных мотивов Соломона, вызвавших в нем это решение. Ср. у Олесницкого, Ветхоз. храм, с. 646–647.

12Тада приношаше Соломун жртве паљенице Господу на олтару Господњем који начини пред тријемом,

13Што требаше од дана на дан приносити по заповијести Мојсијевој, у суботе и на младине и на празнике, три пута у години, на празник пријеснијех хљебова и на празник седмица и на празник сјеница.

14И постави по наредби Давида оца својега редове свештеничке према служби њиховој, и Левитске према дужности њиховој, да хвале Бога и служе пред свештеницима како треба сваки дан, и вратаре по редовима њиховијем како треба над сваким вратима; јер така бијаше заповијест Давида човјека Божијега.

15И не отступише од заповијести цареве за свештенике и Левите ни у чем, ни за ризнице.

16Тако се сврши све дјело Соломуново од онога дана кад би основан дом Господњи па докле га не доврши, и готов би дом Господњи.

Тумачење, ст. 12–16 (на руском)

. Краткое сообщение 3 Цар VIII:25 здесь значительно расширено и вместе восполнено новыми чертами: вместо общего указания 3 Цар о трех годичных жертвоприношениях Соломона здесь определенно называются 3 великих годовых праздника: Опресноков (Пасха), Седьмиц (Пятидесятница) и Кущей и, кроме того, упоминаются еще субботы и новомесячия (ср. Лев XXIII и Чис XXVIII–XXIX), причем отмечается строгое соответствие здесь жертвенной практики закону Моисееву (ст. 13); с другой стороны выставляется такое же точное выполнение Соломоном богослужебного устава Давида относительно службы священников и левитов (ст. 14, сн. 1 Пар XXIV:1; XXVII:1).

17Тада отиде Соломун у Есион-Гавер и у Елот на бријегу морском у земљи Едомској.

18А Хирам посла му по својим слугама лађе и слуге вјеште мору, и отидоше са слугама Соломуновијем у Офир и узеше оданде четири стотине и педесет таланата злата и донесоше цару Соломуну.

Тумачење, ст. 17–18 (на руском)

. Сн. 3 Цар IX:26–28. См. Толков. Библию II.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.