Дан 221 од 365

2 Дн 11:1–12:16

11:1 А кад дође Ровоам у Јерусалим, сазва дом Јудин и Венијаминов, сто и осамдесет тисућа одабранијех војника, да завојште на Израиља да поврате царство Ровоаму.

11:2 Али дође ријеч Господња Семаји човјеку Божијему говорећи:

11:3 Кажи Ровоаму сину Соломунову цару Јудину и свијем синовима Израиљевијем од Јуде и Венијамина, и реци:

11:4 Овако вели Господ: не идите и не бијте се с браћом својом, вратите се свак к својој кући, јер сам ја наредио да тако буде. И они послушаше ријеч Господњу и вратише се и не идоше на Јеровоама.

11:5 И Ровоам сједе у Јерусалиму, и сазида тврде градове у земљи Јудиној;

11:6 Сазида Витлејем и Итам и Текују,

11:7 И Вет-Сур и Сохот и Одолам,

11:8 И Гат и Марису и Зиф,

11:9 И Адораим и Ахис и Азику,

11:10 И Сарају и Ејалон и Хеврон који је у земљи Јудиној и Венијаминовој тврди градови.

11:11 А кад утврди те градове, намјести у њима заповједнике, и стаје за жито и за уље и за вино,

11:12 И у сваком граду штитова и копаља, и утврди их јако. Тако његов бијаше Јуда и Венијамин.

11:13 И свештеници и Левити, који бијаху по свему Израиљу, сабраше се к њему из свијех крајева својих.

11:14 Јер оставише Левити подграђа своја и достојања своја, и отидоше у Јудејску и у Јерусалим, јер их отјера Јеровоам и синови његови да не врше службе свештеничке Господу.

11:15 И постави себи свештенике за висине и за ђаволе и за теоце, које начини.

11:16 А за њима из свијех племена Израиљевијех који управише срце своје да траже Господа Бога Израиљева, дођоше и Јерусалим да принесу жртву Господу Богу отаца својих.

11:17 И тако утврдише царство Јудино, и укријепише Ровоама сина Соломунова за три године, јер за те три године хођаху путем Давидовијем и Соломуновијем.

11:18 А Ровоам се ожени Маелетом кћерју Јеримота сина Давидова и Авихаилом кћерју Есијава сина Јесејева,

11:19 Која му роди синове: Јеуса и Самарију и Зама.

11:20 А послије ње ожени се Махом кћерју Авесаломовом, која му роди Авију и Атаја и Зиву и Селомита.

11:21 А љубљаше Ровоам Маху кћер Авесаломову већма од свијех жена својих и иноча својих; јер имаше осамнаест жена и шездесет иноча, и роди двадесет и осам синова и шездесет кћери.

11:22 И Ровоам постави Авију сина Машина поглаваром и кнезом над браћом његовом, јер га шћаше поставити царем.

11:23 И мудро радећи растури све синове своје по свијем крајевима Јудинијем и Венијаминовијем, по свијем тврдијем градовима, и даде им хране изобила, и доведе им много жена.

12:1 А кад Ровоам утврди царство и кад осили, остави закон Господњи и сав Израиљ с њим.

12:2 А пете године царовања Ровоамова дође Сисак цар Мисирски на Јерусалим, јер згријешише Господу,

12:3 С тисућу и двије стотине кола и са шездесет тисућа коњика, и не бјеше броја народу који дође с њим из Мисира, Лувејима, Сухејима и Хусејима.

12:4 И узе тврде градове Јудине и дође до Јерусалима.

12:5 Тада дође Семаја пророк к Ровоаму и кнезовима Јудинијем, који се бијаху скупили у Јерусалим од Сисака, и рече им: овако вели Господ: ви остависте мене, зато и ја остављам вас у руке Сисаку.

12:6 Тада се понизише кнезови Израиљеви и цар и рекоше: праведан је Господ.

12:7 А кад их видје Господ гдје се понизише, дође ријеч Господња Семаји говорећи: понизише се, нећу их потрти, него ћу им сада дати избављење, и неће се излити јарост моја на Јерусалим преко Сисака.

12:8 Него ће му бити слуге да познаду шта је мени служити, шта ли служити царствима земаљским.

12:9 И тако дође Сисак цар Мисирски у Јерусалим и узе благо дома Господњега и благо дома царева, све то узе; узе и штитове златне, које бјеше начинио Соломун;

12:10 И на њихово мјесто начини цар Ровоам штитове од мједи, и предаде их старјешинама над стражарима који чувају врата домова царева.

12:11 И кад иђаше цар у дом Господњи долажаху стражари и ношаху их, а послије их опет остављаху у ризницу стражарску.

12:12 Што се дакле понизи, одврати се од њега гњев Господњи, и не затр га сасвијем; јер још у Јуди бјеше добра.

12:13 И утврди се цар Ровоам у Јерусалиму, и царова; јер бијаше Ровоаму четрдесет и једна година кад се зацари, и седамдесет година царова у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свијех племена Израиљевијех да ондје намјести име своје. А матери његовој бјеше име Нама, Амонка.

12:14 Али он чињаше зло, јер не управи срца својега да тражи Господа.

12:15 Али дјела Ровоамова прва и пошљедња нијесу ли записана у књизи пророка Семаје и видиоца Ида, гдје се казују кољена а и ратови који бијаху једнако међу Ровоамом и Јеровоамом?

12:16 И почину Ровоам код отаца својих, и би погребен у граду Давидову; а на његово се мјесто зацари Авија син његов.

1 Пт 1:1–13

1 Од Петра, апостола Исуса Христа, избранијем дошљацима, расијанијем по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витинији;

2 По привиђењу Бога оца, светињом Духа доведенијем у послушање и кропљење крви Исуса Христа: да вам се умножи благодат и мир.

3 Благословен Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, који нас по великој милости својој прероди за жив над васкрсенијем Исуса Христа из мртвијех,

4 За нашљедство непропадљиво, које неће иструхнути ни увенути, сачувано на небесима за вас,

5 Које је сила Божија вјером сачувала за спасеније, приправљено да се јави у пошљедње вријеме;

6 Којему радујте се, премда сте сад мало (гдје је потребно) жалосни у различнијем напастима,

7 Да се кушање ваше вјере много вредније од злата пропадљивога које се куша огњем нађе на хвалу и част и славу, кад се покаже Исус Христос;

8 Којега не видјевши љубите и којега сад не гледајући но вјерујући га радујете се радошћу неисказаном и прослављеном.

9 Примајући крај своје вјере, спасеније душама.

10 Које спасеније тражише и испитиваше за њ пророци, који за вашу благодат прорекоше;

11 Испитујући у каково или у које вријеме јављаше Дух Христов у њима, напријед свједочећи за Христове муке и за славе по томе;

12 Којима се откри да не самијем себи него нама служаху овијем што вам се сад јави по онима који вам проповједише јеванђеље посланијем с неба Духом светијем, у које анђели желе завирити.

13 Зато, љубазни, запрегнувши бедра својега ума будите тријезни, и зацијело се надајте благодати која ће вам се принијети кад дође Исус Христос.

Јов 2:11–3:6

2:11 А три пријатеља Јовова чуше за све зло које га задеси, и дођоше сваки из својега мјеста, Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, договорише се да дођу да га пожале и потјеше.

2:12 И подигавши очи своје издалека не познаше га; тада подигоше глас свој и стадоше плакати и раздријеше сваки свој плашт и посуше се прахом по глави бацајући га у небо.

2:13 И сјеђаху код њега на земљи седам дана и седам ноћи, и ни један му не проговори ријечи, јер виђаху да је бол врло велик.

3:1 Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.

3:2 И проговорив Јов рече:

3:3 Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић!

3:4 Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га свјетлост!

3:5 Мрак га запрзнио и сјен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!

3:6 Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројила се у мјесеце!