Дан 222 од 365

2 Дн 13:1–15:19

13:1 Године осамнаесте царовања Јеровоамова зацари се Авија над Јудом.

13:2 Три године царова у Јерусалиму. Матери му бјеше име Махаја, кћи Урилова из Гаваје. А бијаше рат између Авије и Јеровоама.

13:3 И Авија изиде на бој с храбром војском, четири стотине тисућа изабранијех војника; а Јеровоам уврста према њему војску, осам стотина тисућа изабранијех храбријех војника.

13:4 И стаде Авија наврх брда Семарајима у гори Јефремовој, и рече: чујте ме, Јеровоаме и сав Израиљу!

13:5 Не требаше ли вам знати да је Господ Бог Израиљев предао Давиду царство над Израиљем довијека, њему и синовима његовијем завјетом осољенијем?

13:6 Али уста Јеровоам син Наватов, слуга Соломуна сина Давидова, и одврже се од господара својега.

13:7 И скупише се к њему људи празнови и неваљалци, и одапријеше се Ровоаму сину Соломунову, који бијаше дијете и страшљива срца, те им се не одаприје.

13:8 Па ви сад велите да се опрете царству Господњему, које је у руку синова Давидовијех, јер вас је много и имате код себе златне теоце, које вам је начинио Јеровоам да су вам богови.

13:9 Нијесте ли отјерали свештенике Господње синове Аронове и Левите? и начинили себи свештенике као народи по другим земљама? ко год дође да му се посвете руке с телетом и са седам овнова, постаје свештеник онима који нијесу богови.

13:10 Али с нама је Господ Бог, нити смо га оставили, а свештеници који служе Господу јесу синови Аронови, и Левити раде свој посао;

13:11 И пале Господу жртве паљенице свако јутро и свако вече, и каде мирисима, и хљебови постављени стоје на чистом столу, и пале се свако вече жишци на златном свијетњаку; јер држимо што је Господ Бог наш наредио, а ви га остависте,

13:12 Зато ево с нама је напријед Бог и свештеници његови и трубе гласне да трубе противу вас. Синови Израиљеви, не војујте на Господа Бога отаца својих, јер нећете бити срећни.

13:13 Али Јеровоам заведе засједу да им зађу за леђа, и тако Јудејцима бијаху спријед једни а с леђа засједа.

13:14 И кад се обазреше Јудејци, а то бој и спријед и састраг, те повикаше ка Господу а свештеници затрубише у трубе.

13:15 И народ Јудин опет повика, и кад викаше народ Јудин, разби Бог Јеровоама и свега Израиља пред Авијом и Јудом.

13:16 И побјегоше синови Израиљеви од Јуде, и даде их Бог њима у руке.

13:17 И поби их љуто Авија и народ његов, и паде од Израиља побијенијех пет стотина тисућа одабранијех људи.

13:18 Тако бише покорени синови Израиљеви у то вријеме, а синови Јудини осилише, јер се поуздаше у Господа Бога отаца својих.

13:19 И Авија потјера Јеровоама, и узе му градове Ветиљ и села његова, и Јесану и села њезина, и Ефрон и села његова.

13:20 И Јеровоам се више не опорави за живота Авијина; и удари га Господ те умрије.

13:21 А Авија утврди се, и узе четрнаест жена, и роди двадесет два сина и шеснаест кћери.

13:22 А остала дјела Авијина и путови његови и бесједе његове записане су у књизи пророка Ида.

14:1 А кад почину Авија код отаца својих и погребоше га у граду Давидову, зацари се на његово мјесто Аса син његов. За његова времена почину земља десет година.

14:2 И чињаше Аса што је добро и право пред Господом Богом његовијем.

14:3 Јер обори олтаре туђе и висине, и изломи ликове њихове и исјече лугове њихове.

14:4 И заповједи синовима Јудинијем да траже Господа Бога отаца својих и да извршују закон и заповијест његову.

14:5 Обори по свијем градовима Јудинијем висине и сунчане ликове, и почину царство за његова времена.

14:6 И сазида тврде градове у земљи Јудиној, јер земља бијаше у миру, нити бјеше рата с њим онијех година, јер му Господ даде мир.

14:7 И рече Јуди: да сазидамо ове градове и да их опашемо зидом и кулама и вратима и пријеворницама, док је земља наша; јер тражимо Господа Бога својега, тражисмо га и даде нам мир отсвуда. И тако зидаше, и бише срећни.

14:8 И имаше Аса војске триста тисућа од Јуде са штитовима и копљима, и од Венијамина двјеста и осамдесет тисућа са штитовима и луковима. Сви бијаху храбри војници.

14:9 И изиде из њих Зара Етиопљанин с тисућу тисућа војске и с триста кола, и дође до Марисе.

14:10 И Аса изиде преда њ; и уврстише се војске у долини Сефати код Марисе.

14:11 И завапи Аса ка Господу Богу својему говорећи: Господе, теби је ништа помоћи множини или нејакому; помози нам, Господе Боже наш, јер се у те уздамо, и у твоје име дођосмо на ово мноштво. Господе, ти си Бог наш, не дај да може што на те човјек.

14:12 И разби Господ Етиопљане пред Асом и пред Јудом, и побјегоше Етиопљани.

14:13 И тјера их Аса и народ који бијаше с њим дори до Герара. и попадаше Етиопљани да их ни један не оста жив, јер се сатрше пред Господом и пред војском његовом; и они однесоше плијен велик веома.

14:14 И побише све градове око Герара, јер дође на њих страх Господњи, и оплијенише све оне градове, јер бијаше у њима много плијена.

14:15 Побише и по становима пастирским људе, и одведоше много оваца и камила; и вратише се у Јерусалим.

15:1 Тада дух Божји дође на Азарију сина Одидова;

15:2 Те отиде пред Асу и рече му: чујте ме, Асо и све племе Јудино и Венијаминово; Господ је с вама, јер сте ви с њим; и ако га устражите, наћи ћете га; ако ли га оставите, и он ће вас оставити.

15:3 Дуго је Израиљ без правога Бога и без свештеника учитеља, и без закона.

15:4 А да су се у невољи својој обратили ка Господу Богу Израиљеву и тражили га, нашли би га.

15:5 Али у ово вријеме не може се на миру одлазити ни долазити; јер је немир велик међу свијем становницима земаљским;

15:6 И потиру народ један други, и градови један други, јер их Бог смете свакојаким невољама.

15:7 Зато ви будите храбри и немојте да вам клону руке, јер има плата за ваш труд.

15:8 А кад чу Аса те ријечи и пророштво пророка Одида, охрабри се, и истријеби гадне богове из све земље Јудине и Венијаминове и из градова које бјеше узео у гори Јефремовој, и понови олтар Господњи који бијаше пред тријемом Господњим.

15:9 Потом сазва све племе Јудино и Венијаминово и дошљаке који бијаху код њих од Јефрема и Манасије и Симеуна, јер их много пребјеже к њему из народа Израиљева кад видјеше да је Господ Бог његов с њим.

15:10 И искупише се у Јерусалим трећега мјесеца петнаесте године царовања Асина.

15:11 И у онај дан принесоше Господу жртве од плијена који догнаше, седам стотина волова и седам тисућа оваца.

15:12 И ухватише вјеру да траже Господа Бога отаца својих свијем срцем својим и свом душом својом;

15:13 А ко год не би тражио Господа Бога Израиљева, да се погуби, био мали или велики, човјек или жена.

15:14 И заклеше се Господу гласом великим и уз кликовање и уз трубе и рогове.

15:15 И радоваше се сав народ Јудин ради те заклетве, јер из свега срца својега заклеше се, и од све воље своје тражише га и нађоше га; и Господ им даде мир отсвуда.

15:16 Јоште и Маху матер своју сврже Аса с власти, јер бјеше начинила у лугу идола; и Аса обали идола њезина и изломи га и сажеже на потоку Кедрону.

15:17 Али висине не бише оборене у Израиљу, али срце Асино бјеше право свега вијека његова.

15:18 И унесе у дом Божји што бјеше посветио отац његов и што бјеше сам посветио, сребро и злато и судове.

15:19 И не би рата од тридесет пете године царовања Асина.

1 Пт 1:14–2:10

1:14 Као послушна дјеца, не владајући се по првијем жељама у својему незнању,

1:15 Него по свецу који вас је позвао, и ви будите свети у свему живљењу.

1:16 Јер је писано: будите свети, јер сам ја свет.

1:17 И ако зовете оцем онога, који не гледајући ко је ко, суди свакоме по дјелу, проводите вријеме својега живљења са страхом,

1:18 Знајући да се пропадљивијем сребром или златом не искуписте из сујетнога својег живљења, које сте видјели од отаца;

1:19 Него скупоцјеном крвљу Христа, као безазлена и пречиста јагњета;

1:20 Који је одређен још прије постања свијета, а јавио се у пошљедња времена вас ради,

1:21 Који кроз њега вјерујете Бога који га подиже из мртвијех, и даде му славу, да би ваша вјера и надање било у Бога.

1:22 Душе своје очистивши у послушању истине Духом за братољубље недволично, од чиста срца љубите добро један другога,

1:23 Као прерођени не од сјемена које трухне, него од оног које не трухне, ријечју живога Бога, која остаје довијека.

1:24 Јер је свако тијело као трава, и свака слава човјечија као цвијет травни: осуши се трава, и цвијет њезин отпаде;

1:25 Али ријеч Господња остаје довијека. А ово је ријеч што је објављена међу вама.

2:1 Одбаците дакле сваку пакост и сваку пријевару и лицемјерје и завист и сва опадања,

2:2 И будите жељни разумнога и правога млијека, као новорођена дјеца, да о њему узрастете за спасеније;

2:3 Јер окусисте да је благ Господ.

2:4 А кад дођете к њему, као камену живу, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:

2:5 И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.

2:6 Јер у писму стоји написано: ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцјени; и ко њега вјерује неће се постидјети.

2:7 Вама дакле који вјерујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стијена саблазни:

2:8 На који се и спотичу који се противе ријечи, на што су и одређени.

2:9 А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродјетељи онога који вас дозва из таме к чудноме видјелу своме;

2:10 Који некад не бијасте народ, а сад сте народ Божиј; који не бијасте помиловани, а сад сте помиловани.

Пс 95:1–11

1 Ходите, запјевајмо Господу, покликнимо Богу, граду спасења својега!

2 Изађимо пред лице његово с хвалом, у пјесмама покликнимо му!

3 Јер је Господ велик Бог и велик цар над свијем боговима.

4 У његовој су руци дубине земаљске, и висине горске његове су.

5 Његово је море и он га је створио, и сухоту руке су његове начиниле.

6 Ходите, поклонимо се, припаднимо, клекнимо пред Господом творцем својим.

7 Јер је он Бог наш, и ми народ паше његове и овце руке његове. Сад кад бисте послушали глас његов:

8 "Немојте да вам одрвени срце ваше као Мериви, као у дан кушања у пустињи,

9 Гдје ме кушаше оци ваши, испиташе и видјеше дјело моје.

10 Четрдесет година срдих се на род онај, и рекох: ови људи тумарају срцем, и не знају путова мојих;

11 И зато се заклех у гњеву свом да неће ући у мир мој."