Дан 223 од 365

2 Дн 16:1–18:34

16:1 Године тридесет шесте царовања Асина изиде Васа цар Израиљев на Јуду, и стаде зидати Раму да не да никому отићи к Аси цару Јудину ни од њега доћи.

16:2 Тада узе Аса сребро и злато из ризница дома Господњега и дома царева, и посла Вен-Ададу цару Сирскому, који живљаше у Дамаску, и поручи:

16:3 Вјера је између мене и тебе, између оца мојега и оца твојега, ево шаљем ти сребра и злата, хајде поквари вјеру коју имаш са Васом царем Израиљевијем, еда би отишао од мене.

16:4 И послуша Вен-Адад цара Асу, и посла војводе своје на градове Израиљеве, и освојише Ијон и Дан и Авел-Мајим и све градове Нефталимове у којима бијаху житнице.

16:5 А кад Васа то чу, преста зидати Раму и остави дјело своје.

16:6 Тада цар Аса узе сав народ Јудин, те однесоше камење из Раме и дрво, чим зидаше Васа, и од њега сазида Гавају и Миспу.

16:7 А у то вријеме дође Ананије видјелац к Аси цару Јудину и рече му: што си се поуздао у цара Сирскога а нијеси се поуздао у Господа Бога својега, зато се војска цара Сирскога измаче из твојих руку.

16:8 Нијесу ли Етиопљани и Лувеји имали велике војске с врло много кола и коњика? па кад си се поуздао у Господа, даде ти их у руке.

16:9 Јер очи Господње гледају по свој земљи да би показивао силу своју према онима којима је срце цијело према њему. Лудо си у том радио; зато ће отселе бити ратови на те.

16:10 Тада се Аса разгњеви на пророка, и врже га у тамницу, јер се расрди на њ за то; и потлачи Аса неке из народа у то вријеме.

16:11 Али гле дјела Асина, прва и пошљедња, ено записана су у књизи о царевима Јудинијем и Израиљевијем.

16:12 И разбоље се Аса тридесет девете године царовања својега од ногу, и болест његова би врло тешка, али ни у болести својој не тражи Господа него љекаре.

16:13 И тако почину Аса код отаца својих, и умрије четрдесет прве године царовања својега.

16:14 И погребоше га у гробу његову, који ископа себи у граду Давидову, и метнуше га на постељу коју бјеше напунио мирисавијех ствари и масти зготовљенијех вјештином апотекарском, и спалише му их врло много.

17:1 Тада се зацари Јосафат син његов на његово мјесто, и укријепи се на Израиља.

17:2 И понамјешта војску по свијем тврдијем градовима Јудинијем, и понамјешта страже по земљи Јудиној и по градовима Јефремовијем, које задоби Аса отац његов.

17:3 И бијаше Господ с Јосафатом, јер хођаше првијем путовима Давида оца својега и не тражаше Вала.

17:4 Него Бога оца својега тражаше и по заповијестима његовијем хођаше, и не чињаше као синови Израиљеви.

17:5 Зато утврди Господ царство у руци његовој, и сав народ Јудин даваше даре Јосафату, те имаше велико благо и славу.

17:6 И срце се његово ослободи на путовима Господњим, те још обори висине и лугове у Јудеји.

17:7 И треће године свога царовања посла кнезове своје Вен Аила и Овадију и Захарију и Натанаила и Михеју да уче по градовима Јудинијем;

17:8 И с њима Левите: Семају и Натанију и Зевадију и Асаила и Семирамота и Јонатана и Адонију и Товију и Тов-Адонију, Левите, и с њима Елисаму и Јорама свештенике.

17:9 И учаху по Јудеји имајући при себи књигу закона Господњега, и прохођаху све градове Јудине учећи народ.

17:10 И дође страх Господњи на сва царства по земљама око Јуде, те не војеваше на Јосафата.

17:11 И сами Филистеји доношаху Јосафату даре и данак у новцу; и Арапи догоњаху му стоку, по седам тисућа и седам стотина овнова и по седам тисућа и седам стотина јараца.

17:12 Тако напредоваше Јосафат и подиже се веома; и сазида у Јудеји куле и градове за житнице.

17:13 И имаше много добра по градовима Јудинијем, и војника, храбријех јунака у Јерусалиму.

17:14 А ово је број њихов по домовима отаца њиховијех; од Јуде тисућници: Адна војвода, с којим бијаше три стотине тисућа храбријех јунака.

17:15 А за њим Јоанам војвода, с којим бијаше двјеста осамдесет тисућа;

17:16 А за њим Амасија син Зихријев, који се драговољно даде Господу, и с ким бијаше двјеста тисућа храбријех јунака.

17:17 А од Венијамина: храбри јунак Елијада, с којим бијаше двјеста тисућа наоружанијех луком и штитом;

17:18 А за њим Јозавад, с којим бијаше сто и осамдесет тисућа наоружанијех за бој.

17:19 Ови служаху цару осим онијех које понамјешта цар по тврдијем градовима у свој земљи Јудиној.

18:1 И Јосафат имајући велико благо и славу опријатељи се с Ахавом.

18:2 И послије неколико година отиде к Ахаву у Самарију; и накла му Ахав много оваца и волова и народу који бијаше с њим, и наговараше га да пође на Рамот Галадски.

18:3 И рече Ахав цар Израиљев Јосафату цару Јудину: хоћеш ли ићи са мном на Рамот Галадски? А он рече: ја као ти, народ мој као твој народ; хоћемо с тобом на војску.

18:4 Још рече Јосафат цару Израиљеву: питај данас шта ће Господ рећи.

18:5 Тада сазва цар Израиљев пророке своје, четири стотине људи, и рече им: хоћемо ли ићи на војску на Рамот Галадски, или ћу се оканити? А они рекоше: иди, јер ће га Господ дати у руке цару.

18:6 А Јосафат рече: има ли ту још који пророк Господњи да га питамо?

18:7 А цар рече Јосафату: има још један човјек преко којег бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него свагда зло; то је Михеја син Јемлин. А Јосафат рече: нека цар не говори тако.

18:8 Тада цар Израиљев дозва једнога дворанина, и рече му: брже доведи Михеју сина Јемлина.

18:9 А цар Израиљев и Јосафат цар Јудин сјеђаху сваки на свом пријестолу обучени у царске хаљине, сјеђаху на пољани код врата Самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима.

18:10 И Седекија син Хананин начини себи гвоздене рогове, и рече: овако вели Господ: овијем ћеш бити Сирце докле их не истријебиш.

18:11 Тако и сви пророци пророковаху говорећи: иди на Рамот Галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ предати цару у руке.

18:12 А посланик који отиде да дозове Михеју рече му говорећи: ево пророци проричу сви једнијем гласом добро цару; нека и твоја ријеч буде као њихова, и говори добро.

18:13 А Михеја рече: тако да је жив Господ, говорићу оно што рече Бог мој.

18:14 И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! хоћемо ли ићи на војску на Рамот Галадски, или ћу се оканити? А он рече: идите, бићете срећни, и даће вам се у руке.

18:15 А цар му рече: колико ћу те пута заклањати да ми не говориш него истину у име Господње?

18:16 Тада рече: видио сам сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира, јер рече Господ: ови немају господара, нека се врате свак својој кући с миром.

18:17 Тада рече цар Израиљев Јосафату: нијесам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло?

18:18 А Михеја рече: зато чујте ријеч Господњу: видјех Господа гдје сједи на пријестолу свом, а сва војска небеска стајаше му с десне и с лијеве стране;

18:19 И Господ рече: ко ће преварити Ахава цара Израиљева да отиде и падне код Рамота Галадскога? Још рече: један рече ово а други оно.

18:20 Тада изиде један дух, и ставши пред Господа рече: ја ћу га преварити. А Господ му рече: како?

18:21 Одговори: изићи ћу и бићу лажљив дух у устима свијех пророка његовијех. А Господ му рече: преварићеш га и надвладаћеш, иди учини тако.

18:22 Зато сада ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста тијем пророцима твојим; а Господ је изрекао зло по те.

18:23 Тада приступи Седекија син Хананин, и удари Михеју по образу говорећи: којим је путем отишао дух Господњи од мене да говори с тобом?

18:24 А Михеја му рече: ето, видјећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клијет да се сакријеш.

18:25 Тада цар Израиљев рече: ухватите Михеју, и одведите га к Амону заповједнику градском и к Јоасу сину цареву.

18:26 И реците им: овако вели цар: метните овога у тамницу, а дајите му по мало хљеба и по мало воде докле се не вратим у миру.

18:27 А Михеја рече: ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: чујте сви народи.

18:28 И отиде цар Израиљев с Јосафатом царем Јудинијем на Рамот Галадски.

18:29 И рече цар Израиљев Јосафату: ја ћу се преобући кад пођем у бој, а ти обуци своје одијело. И преобуче се цар Израиљев, и отидоше у бој.

18:30 А цар Сирски заповједи војводама од кола својих говорећи: не ударајте ни на малога ни на великога, него на сама цара Израиљева.

18:31 А кад војводе од кола видјеше Јосафата, рекоше: то је цар Израиљев. И окренуше се на њ да га ударе. Али Јосафат повика, и Господ му поможе, и одврати их Бог од њега.

18:32 Јер видјевши војводе од кола да није цар Израиљев, отступише од њега.

18:33 А један застријели из лука нагоном и устријели цара Израиљева гдје спуча оклоп. А он рече својему возачу: савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен.

18:34 И бој би жесток онога дана, а цар Израиљев заоста на колима својим према Сирцима до вечера, и умрије о сунчаном заходу.

1 Пт 2:11–25

11 Љубазни! молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од тјелеснијех жеља, које војују на душу.

12 А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за што вас опадају као злочинце, видјевши ваша добра дјела, хвалили Бога у дан похођења.

13 Будите дакле покорни свакој власти човјечијој, Господа ради: ако цару, као господару;

14 Ако ли кнезовима, као његовијем посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.

15 Јер је тако воља Божија да добријем дјелима задржавате незнање безумнијех људи.

16 Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.

17 Поштујте свакога: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.

18 Слуге! будите покорни са свакијем страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.

19 Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.

20 Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.

21 Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо његовијем трагом:

22 Који гријеха не учини, нити се нађе пријевара у устима његовијем;

23 Који не псова кад га псоваше; не пријети кад страда; него се ослањаше на онога који право суди;

24 Који гријехе наше сам изнесе на тијелу својему на дрво, да за гријехе умремо, и за правду живимо; којега се раном исцијелисте.

25 Јер бијасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својијех.

Јов 3:7–17

7 Гле, ноћ она била пуста, пјевања не било у њој!

8 Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!

9 Потамњеле звијезде у сумрачје њезино, чекала видјело и не дочекала га, и не видјела зори трепавица;

10 Што ме није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.

11 Зашто не умријех у утроби? не издахнух излазећи из утробе?

12 Зашто ме прихватише кољена? зашто сисе, да сем?

13 Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,

14 С царевима и савјетницима земаљским, који зидаше себи пустолине,

15 Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.

16 Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дијете које не угледа видјела?

17 Ондје безбожници престају досађивати, и ондје почивају изнемогли,