Дан 224 од 365

2 Дн 19:1–20:37

19:1 А кад се Јосафат цар Јудин враћаше с миром кући својој у Јерусалим,

19:2 Изиде преда њ Јуј син Ананијев, видјелац, и рече Јосафату: безбожнику ли помажеш, и оне који мрзе на Господа љубиш? Зато се подигао на те гњев Господњи.

19:3 Али се нашло добро на теби што си истријебио лугове из земље и што си управио срце своје да тражиш Бога.

19:4 Потом Јосафат сјеђаше у Јерусалиму, и опет прође по народу од Вирсавеје до горе Јефремове, и поврати их ка Господу Богу отаца његовијех.

19:5 И постави судије у земљи по свијем тврдијем градовима Јудинијем, у сваком граду.

19:6 И рече судијама: гледајте шта ћете радити, јер нећете судити за човјека него за Господа, који је с вама кад судите.

19:7 Зато нека буде страх Господњи у вама; пазите и радите, јер у Господа Бога нашега нема неправде, нити гледа ко је ко, нити прима поклона.

19:8 Такођер у Јерусалиму постави Јосафат од Левита и свештеника и главара домова отачких у Израиљу за судове Господње и за распре; јер долажаху опет у Јерусалим.

19:9 И заповједи им говорећи: тако радите у страху Господњем, вјерно и цијела срца.

19:10 И у свакој парници која дође к вама од браће ваше што сједе по градовима својим, да расудите између крви и крви, између закона и заповијести, између уредаба и судова, обавијестите их да не би гријешили Господу, да не би дошао гњев његов на вас и на браћу вашу; тако чините, те нећете згријешити.

19:11 И ево, Амарија поглавар свештенички биће над вама у свијем пословима Господњим, а Завдија син Исмаилов вођ дома Јудина у свијем пословима царским; такођер Левити управитељи биће уз вас. Будите слободни, и радите, и Господ ће бити с добријем.

20:1 А послије тога синови Моавови и синови Амонови и с њима који живе међу синовима Амоновијем, дођоше да војују на Јосафата.

20:2 И дођоше те јавише Јосафату говорећи: иде на те велико мноштво испреко мора, из Сирије; и ено их у Асасон-Тамару, а то је Ен-Гад.

20:3 А Јосафат се уплаши, и обрати лице своје да тражи Господа, и огласи пост по свој земљи Јудиној.

20:4 И скупише се сви синови Јудини да траже Господа, и из свијех градова Јудинијех дођоше да траже Господа.

20:5 Тада стаде Јосафат у збору Јудину и Јерусалимском у дому Господњем пред тријемом новијем,

20:6 И рече: Господе Боже отаца наших! нијеси ли ти Бог на небу и владаш свијем царствима народнијем? Није ли у твојој руци моћ и сила да ти нико не може одољети?

20:7 Нијеси ли ти, Боже наш, одагнао становнике ове земље испред народа својега Израиља, и дао је навијек сјемену Аврама пријатеља својега?

20:8 Те се населише у њој, и саградише ти у њој светињу за име твоје говорећи:

20:9 Кад нас задеси како зло, мач осветни или помор или глад, стаћемо пред овијем домом и пред тобом, јер је име твоје у овом дому, и вапићемо теби у невољи својој, услиши и избави.

20:10 А сад ево, синови Амонови и Моавови и они из горе Сира, кроз које нијеси дао синовима Израиљевијем проћи кад иђаху из земље Мисирске, него их обидоше и не истријебише;

20:11 А ево, они нам враћају дошавши да нас истјерају из нашљедства твојега, које си нам предао.

20:12 Боже наш, зар им нећеш судити? јер у нама нема снаге да се опремо томе мноштву великом, које иде на нас, нити знамо што бисмо чинили, него су очи наше упрте у те.

20:13 А сви синови Јудини стајаху пред Господом и дјеца њихова, жене њихове и синови њихови.

20:14 Тада сиђе дух Господњи усред збора на Јазила сина Захарије сина Венаје сина Јеила сина Матанијина, Левита између синова Асафовијех,

20:15 И рече: слушајте, сви синови Јудини и Јерусалимљани, и ти царе Јосафате, овако вам вели Господ: не бојте се и не плашите се тога мноштва великога, јер није ваш рат него Божји.

20:16 Сјутра изидите на њих; они ће поћи уз брдо Зис, и наћи ћете их накрај потока према пустињи Јеруилу.

20:17 Не треба ви да се бијете у овом боју; поставите се, стојте па гледајте како ће вас избавити Господ, Јудо и Јерусалиме! не бојте се и не плашите се, сјутра изидите пред њих, и Господ ће бити с вама.

20:18 Тада се Јосафат сави лицем к земљи, и сви Јудејци и Јерусалимљани падоше пред Господом, и поклонише се Господу.

20:19 А Левити од синова Катовијех и синова Корејевих усташе, те хвалише Господа Бога Израиљева гласом веома високим.

20:20 А ујутру уставши рано изидоше у пустињу Текујску; а кад излажаху, стаде Јосафат и рече: чујте ме, Јудејци и Јерусалимљани: вјерујте Господу Богу својему и бићете јаки, вјерујте пророцима његовијем и бићете срећни.

20:21 И тако договорив се с народом постави пјеваче Господње да хвале свету красоту идући пред војском и говорећи: хвалите Господа, јер је довијека милост његова.

20:22 А кад почеше пјесму и хвалу, обрати Господ засједу на синове Амонове и синове Моавове и на оне из горе Сира, који изидоше на Јуду, те се разбише.

20:23 Јер синови Амонови и синови Моавови усташе на оне из горе Сира да их побију и потру; и кад побише оне из горе Сира, ударише једни на друге, те се потрше.

20:24 А кад Јуда дође до стражаре према пустињи, и погледа на мноштво, а то мртва тјелеса леже по земљи, и ниједан не бјеше остао жив.

20:25 Зато дође Јосафат са народом својим да покупи плијен; и нађоше код њих много блага и драгоцјенијех накита на мртвацима, и наплијенише да већ не могоше носити; три дана купише плијен, јер га бјеше много.

20:26 А четврти дан скупише се у долини благословној, јер ондје благословише Господа; зато се прозва мјесто Долина Благословна до данас.

20:27 Потом окренуше сви Јудејци и Јерусалимљани и Јосафат пред њима да се врате у Јерусалим с весељем, јер их овесели Господ непријатељима њиховијем.

20:28 И дођоше у Јерусалим са псалтирима и гуслама и трубама у дом Господњи.

20:29 И страх Божји дође на сва царства земаљска кад чуше да је Господ војевао на непријатеље Израиљеве.

20:30 И тако се смири царство Јосафатово, јер му Бог његов даде мир отсвуда.

20:31 И цароваше Јосафат над Јудом; тридесет и пет година бијаше му кад поче царовати; и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Азува, кћи Силејева.

20:32 И хођаше путем оца својега Асе, нити зађе с њега, чинећи што је право пред Господом.

20:33 Али висине не бише оборене, јер још не бјеше народ управио срца својега к Богу отаца својих.

20:34 А остала дјела Јосафатова прва и пошљедња, ено записана су у књизи Јуја сина Ананијева, која је стављена у књигу о царевима Израиљевијем.

20:35 Потом здружи се Јосафат цар Јудин с Охозијом царем Израиљевијем, који чињаше безакоње.

20:36 А здружи се с њим зато да начине лађе да иду у Тарсис; и начинише лађе у Есион-Гаверу.

20:37 Тада пророкова Елијезер син Додавин из Марисе за Јосафата говорећи: што си се здружио с Охозијом, зато Господ разметну дјела твоја. И разбише се лађе и не могоше ићи у Тарсис.

1 Пт 3:1–22

1 А тако и ви жене будите покорне својијем мужевима, да ако који и не вјерују ријечи, женскијем живљењем без ријечи да се добију,

2 Кад виде чисто живљење ваше са страхом;

3 Ваша љепота да не буде споља у плетењу косе, и у ударању злата, и облачењу хаљина;

4 Него у тајноме човјеку срца, у једнакости кроткога и тихога духа, што је пред Богом многоцјено.

5 Јер се тако некад украшаваху и свете жене, које се уздаху у Бога и покораваху се својијем мужевима.

6 Као што Сара слушаше Авраама, и зваше га господаром; које сте ви кћери постале, ако чините добро, и не бојите се никаквога страха.

7 Тако и ви мужеви живите са својијем женама по разуму, и поштујте их као слабији женски суд, и као сунашљеднице благодати живота, да се не смету молитве ваше.

8 А најпослије будите сви сложни, жалостиви, братољубиви, милостиви, понизни;

9 Не враћајте зла за зло, ни псовке за псовку; него насупрот благосиљајте, знајући да сте на то позвани да наслиједите благослов.

10 Јер који је рад да живи и да види дане добре, нека задржи језик свој од зла, и усне своје, да не говоре пријеваре;

11 Нека се уклони од зла, и нека учини добро; нека тражи мира и нека се држи њега.

12 Јер очи Господње гледају на праведнике, и уши његове на молитву њихову; а лице Господње на оне који зло чине да их истријеби са земље.

13 И ко може вама наудити ако узидете за добром?

14 Него ако и страдате правде ради, блажени сте. Али страха њихова не бојте се, нити се плашите;

15 Него Господа Бога светите у срцима својијем. А будите свагда готови на одговор свакоме који вас запита за ваше надање.

16 С кротошћу и страхом имајте добру савјест, да ако вас опадају за што као злочинце да се постиде они што куде ваше добро живљење по Христу.

17 Јер је боље, ако хоће воља Божија, да страдате добро чинећи, неголи зло чинећи.

18 Јер и Христос једанпут за гријехе наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе к Богу, убијен, истина, бивши тијелом, но оживљевши Духом;

19 Којијем сишавши проповиједа и духовима који су у тамници,

20 Који некад не хтјеше да слушају кад их очекиваше Божије трпљење у вријеме Нојево, кад се грађаше ковчег, у коме мало, то јест осам душа, остаде од воде.

21 За спомен тога и нас сад спасава крштење, али не прање тјелесне нечистоте, него обећање добре савјести Богу васкрсенијем Исуса Христа.

22 Који је с десне стране Богу, отишавши на небо, и слушају га анђели и власти и силе.

Јов 3:18–26

18 И сужњи се одмарају и не чују гласа настојникова.

19 Мали и велики ондје је, и роб слободан од свога господара.

20 Зашто се даје видјело невољнику и живот онима који су тужна срца,

21 Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,

22 Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?

23 Човјеку, којему је пут сакривен и којега је Бог затворио отсвуда?

24 Јер прије јела мојега долази уздах мој, и као вода разљева се јаук мој.

25 Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.

26 Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.