Дан 254 од 365

Ис 1:1–3:25

1:1 Утвара Исаије сина Амосова, коју видје за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудинијех.

1:2 Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: синове одгојих и подигох, а они се одвргоше мене.

1:3 Во познаје господара својега и магарац јасле господара својега, а Израиљ не познаје, народ мој не разумије.

1:4 Да грјешна народа! народа огрезла у безакоњу! сјемена зликовачкога, синова покваренијех! оставише Господа, презреше свеца Израиљева, отступише натраг.

1:5 Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло.

1:6 Од пете до главе нема ништа здрава, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцијеђене ни завијене ни уљем заблажене.

1:7 Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини.

1:8 И оста кћи Сионска као колиба у винограду, као сјеница у градини од краставаца, као град опкољен.

1:9 Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором.

1:10 Чујте ријеч Господњу, кнезови Содомски, послушајте закон Бога нашега, народе Гоморски!

1:11 Што ће ми мноштво жртава ваших? вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу.

1:12 Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом тријему?

1:13 Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.

1:14 На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.

1:15 Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.

1:16 Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дјела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.

1:17 Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченога, дајите правицу сироти, браните удовицу.

1:18 Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако гријеси ваши буду као скерлет, постаће бијели као снијег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.

1:19 Ако хоћете слушати, добра земаљска јешћете.

1:20 Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.

1:21 Како поста курва вјерни град? Пун бијаше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници.

1:22 Сребро твоје поста троска, вино твоје помијеша се с водом.

1:23 Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сироти не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих.

1:24 Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: аха! издовољићу се на противницима својим, и осветићу се непријатељима својим.

1:25 И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје.

1:26 И поставићу ти опет судије као прије, и савјетнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град вјерни.

1:27 Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате.

1:28 А одметници и грјешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће.

1:29 Јер ћете се посрамити од гајева које жељесте, и застидјети се од вртова које изабрасте.

1:30 Јер ћете бити као храст којему опада лишће и као врт у ком нема воде.

1:31 И биће јунак као кучине и дјело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси.

2:1 Ријеч која дође у утвари Исаији сину Амосову за Јуду и за Јерусалим.

2:2 Биће у потоња времена гора дома Господњега утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стјецаће се к њој сви народи.

2:3 И ићи ће многи народи говорећи: ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљева, и учиће нас својим путовима, и ходићемо стазама његовијем; јер ће из Сиона изаћи закон, и ријеч Господња из Јерусалима.

2:4 И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.

2:5 Доме Јаковљев, ходи да идемо по свјетлости Господњој.

2:6 Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источнијех и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински.

2:7 И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њихову нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховијем нема краја.

2:8 Пуна је земља њихова и идола; дјелу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.

2:9 И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити.

2:10 Уђи у стијену, и сакриј се у прах од страха Господњега и од славе величанства његова.

2:11 Поносите очи човјечије понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.

2:12 Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на свакога који се подиже, те ће бити понижени,

2:13 И на све кедре Ливанске велике и високе и на све храстове Васанске,

2:14 И на све горе високе и на све хумове издигнуте,

2:15 И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди,

2:16 И на све лађе Тарсиске и на све ликове миле.

2:17 Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.

2:18 И идола ће нестати сасвијем.

2:19 И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњега и од славе величанства његова, кад устане да потре земљу.

2:20 Тада ће бацити човјек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слијепијем мишима,

2:21 Улазећи у расјелине камене и у пећине камене од страха Господњега и од славе величанства његова, кад устане да потре земљу.

2:22 Прођите се човјека, којему је дах у носу; јер шта вриједи?

3:1 Јер гле, Господ, Господ над војскама узеће Јерусалиму и Јуди потпору и помоћ, сваку потпору у хљебу и сваку потпору у води,

3:2 Јунака и војника, судију и пророка и мудраца и старца,

3:3 Педесетника и угледна човјека, и савјетника и вјешта умјетника и човјека рјечита.

3:4 И даћу им кнезове младиће, и дјеца ће им бити господари.

3:5 И чиниће силу у народу један другоме и сваки ближњему својему; дијете ће устајати на старца и непоштен човјек на поштена.

3:6 И човјек ће ухватити брата својега из куће оца својега говорећи: имаш хаљину, буди нам кнез, овај расап нека је под твојом руком.

3:7 А он ће се заклети у онај дан говорећи: нећу бити љекар, нити имам код куће хљеба ни хаљине, не постављајте ме кнезом народу.

3:8 Јер се обори Јерусалим и Јуда паде, јер се језик њихов и дјела њихова противе Господу да драже очи славе његове.

3:9 Што се види на лицу њихову свједочи на њих, разглашују гријех свој као Содом, не таје; тешко души њиховој! јер сами себи чине зло.

3:10 Реците праведнику да ће му добро бити, јер ће јести плод од дјела својих.

3:11 Тешко безбожнику! зло ће му бити, јер ће му се наплатити руке његове.

3:12 Народу мојему чине силу дјеца, и жене су им господари. Народе мој! који те воде, заводе те, и кваре пут хода твојега.

3:13 Устаје Господ на парбу, стоји да суди народима.

3:14 Господ ће доћи на суд са старјешинама народа својега и с кнезовима његовијем, јер ви потрсте виноград, грабеж од сиромаха у вашим је кућама.

3:15 Зашто газите народ мој и лице сиромасима сатирете? говори Господ, Господ над војскама.

3:16 Још говори Господ: што се понијеше кћери Сионске и иду опружена врата и намигујући очима, ситно корачају и звекећу ногама,

3:17 Зато ће Господ учинити да оћелави тјеме кћерима Сионским, и откриће Господ голотињу њихову.

3:18 Тада ће Господ скинути накит с обуће и везове и мјесечиће,

3:19 Низове и ланчиће и трепетљике,

3:20–22 Укоснике и подвезе и појасе и стакалца мирисна и обоце, Прстене и почеонике, Свечане хаљине и огртаче и пријевјесе и тобоце,

3:23 И огледала и кошуљице и оглавља и покривала.

3:24 И мјесто мириса биће смрад, и мјесто појаса распојасина, мјесто плетеница ћела, мјесто широких скута припасана врећа, и мјесто љепоте огорјелина.

3:25 Твоји ће људи пасти од мача и јунаци твоји у рату.

3:26 И тужиће и плакаће врата његова, а он ће пуст лежати на земљи.

Рим 14:15–15:11

14:15 А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својијем онога за којега Христос умрије.

14:16 Гледајте дакле да се не хули на ваше добро.

14:17 Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу светоме.

14:18 Јер који овијем служи Христу угодан је Богу и мио људима.

14:19 Тако дакле да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другога.

14:20 Не раскопавај дјела Божијега јела ради; јер је све чисто; него је погано за човјека који једе са спотицањем.

14:21 Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на што се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.

14:22 Ти имаш вјеру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.

14:23 А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вјери: а шта год није по вјери гријех је.

15:1 Дужни смо дакле ми јаки слабости слабијех носити, и не себи угађати.

15:2 И сваки од вас да угађа ближњему на добро за добар углед.

15:3 Јер и Христос не угоди себи, него као што је писано: ружења онијех који тебе руже падоше на ме.

15:4 Јер што се напријед написа, за нашу се науку написа, да трпљењем и утјехом писма над имамо.

15:5 А Бог трпљења и утјехе да вам да да сложно мислите међу собом по Христу Исусу,

15:6 Да једнодушно једнијем устима славите Бога и оца Господа нашега Исуса Христа.

15:7 Зато примајте један другога као што и Христос прими вас на славу Божију.

15:8 Али кажем да је Исус Христос био слуга обрезања истине ради Божије, да утврди обећање оцевима,

15:9 А незнабошци по милости да прославе Бога, као што стоји написано: зато ћу те хвалити међу незнабошцима, Господе, и пјеваћу име твоје.

15:10 И опет говори: веселите се незнабошци, с народом његовијем.

15:11 И опет: хвалите Господа сви незнабошци, и славите га сви народи.

16:25 А ономе који вас може утврдити по јеванђељу мојему и проповиједању Исуса Христа, по откривењу тајне која је била сакривена од постања свијета,

16:26 А сад се јавила и обзнанила кроз писма пророчка, по заповијести вјечнога Бога, за послушање вјере међу свима незнабошцима,

16:27 Јединоме премудроме Богу, кроз Исуса Христа, слава вавијек. Амин.

Јов 12:1–17

1 А Јов одговори и рече:

2 Да, ви сте људи, и с вама ће умријети мудрост.

3 И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?

4 На потсмијех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на потсмијех је праведни и добри.

5 Бачен је луч по мишљењу срећнога онај који хоће да попузне.

6 Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гњеве Бога, њима Бог даје све у руке.

7 Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.

8 Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповједити.

9 Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?

10 Којему је у руци душа свега живога и дух свакога тијела човјечијега.

11 Не распознаје ли ухо ријечи као што грло куша јело?

12 У старца је мудрост, и у дугом вијеку разум.

13 У њега је мудрост и сила, у њега је савјет и разум.

14 Гле, он разгради, и не може се опет саградити; затвори човјека, и не може се отворити.

15 Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.

16 У њега је јачина и мудрост, његов је који је преварен и који вара.

17 Он доводи савјетнике у лудило, и судије обезумљује.