Дан 253 од 365

Јест 9:1–10:3

9:1 И тако дванаестога мјесеца, а то је мјесец Адар, тринаестога дана, кад дође да се изврши ријеч царева и заповијест његова, истога дана кад се непријатељи Јудејски надаху да ће обладати њима, преокрену се, те Јудејци обладаше својим ненавидницима.

9:2 Скупише се Јудејци у својим градовима по свијем земљама цара Асвира да дигну руке на оне који им тражаху зло; и нико не могаше стајати пред њима; јер страх од њих попаде све народе.

9:3 И сви кнезови земаљски, намјесници и управитељи и који оправљаху послове цареве, подупираху Јудејце, јер их попаде страх од Мардохеја.

9:4 Јер велик бијаше Мардохеј у дому цареву, и слава његова пролажаше све земље, јер тај човјек Мардохеј биваше све већи.

9:5 И тако побише Јудејци све непријатеље своје мачем и потрше и истријебише, и учинише што хтјеше од ненавидника својих.

9:6 И у Сусану царском граду убише Јудејци и истријебише пет стотина људи.

9:7 И Фирсандату и Далфона и Аспату,

9:8 И Порату и Адалију и Аридату,

9:9 И Фармасту и Арисаја и Аридаја и Вајезату,

9:10 Десет синова Амана сина Амедатина непријатеља Јудејскога побише, али на плијен не дигоше руке своје,

9:11 У онај дан кад јавише цару број побијених у Сусану царском граду,

9:12 Рече цар Јестири царици: у Сусану царском граду побише и потрше Јудејци пет стотина људи и десет синова Амановијех, а шта су учинили по осталијем земљама царевијем? Шта желиш? даће ти се; и шта још молиш? биће.

9:13 А Јестира рече: ако је угодно цару, да се допусти Јудејцима у Сусану и сјутра да учине по данашњој наредби и десет синова Амановијех да објесе на вјешала.

9:14 И заповједи цар да буде тако. И оглашена би заповијест у Сусану, и објесише десет синова Амановијех.

9:15 И Јудејци који бијаху у Сусану скупивши се и четрнаестога дана мјесеца Адара побише у Сусану три стотине људи, али на плијен не дигоше руке своје.

9:16 А остали Јудејци који бијаху по земљама царевијем скупише се да бране живот свој и да се смире од непријатеља својих; и побише седамдесет и пет тисућа ненавидника својих; али на плијен не дигоше руке своје.

9:17 То би тринаестога дана мјесеца Адара; а четрнаестога починуше, и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се.

9:18 А Јудејци који бијаху у Сусану скупише се тринаестога и четрнаестога дана истога мјесеца, а починуше петнаестога, и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се.

9:19 Зато Јудејци сељани, који живе по мјестима неограђенијем, празнују четрнаести дан мјесеца Адара веселећи се и гостећи се и благујући, и шаљући дијелове један другом.

9:20 Јер Мардохеј написа ово, и разасла књиге свијем Јудејцима који бијаху по свијем земљама цара Асвира, близу и далеко,

9:21 Наређујући им да празнују дан четрнаести мјесеца Адара и петнаести дан истога мјесеца сваке године;

9:22 Према данима у које се смирише Јудејци од непријатеља својих и према мјесецу кад им се претвори жалост у радост и туга у весеље, да те дане празнују гостећи се и веселећи се и шаљући дијелове један другом, и сиромасима дарове.

9:23 И примише сви Јудејци да чине што су почели и што им писа Мардохеј.

9:24 Јер Аман син Амедатин Агагеј непријатељ свијех Јудејаца намисли за Јудејце да их истријеби, и баци Фур, то јест ждријеб, да их потре и истријеби.

9:25 Али кад Јестира изиде пред цара, он заповједи књигом, те се зла мисао његова коју смисли на Јудејце обрати на његову главу, и објесише њега и синове његове на вјешала.

9:26 Зато прозваше те дане Фурим од имена Фур; и ради својих ријечи те књиге и ради онога што видјеше, тако и ради онога што им се догоди,

9:27 Поставише Јудејци и примише на се и на сјеме своје и на све који се удруже с њима да је непромјенито да славе та два дана као што је написано за њих и на вријеме које је за њих одређено, сваке године,

9:28 И да се ти дани спомињу и славе у сваком нараштају, у свакој породици, у свакој земљи и у сваком граду; и ти дани Фурим да не престану међу Јудејцима и спомен њихов да не погине у сјемену њихову.

9:29 И писа царица Јестира кћи Авихаилова и Мардохеј Јудејац сваком тврђом потврђујући књигу за Фурим други пут.

9:30 И разасла књигу свијем Јудејцима у сто и двадесет и седам земаља цара Асвира и ријечима љубазнијем и истинијем,

9:31 Да тврдо држе дане Фурим на вријеме као што им је поставио Мардохеј Јудејац и царица Јестира и као што сами поставише себи и и сјемену својему за спомен посту њихову и викању њихову.

9:32 Тако заповијест Јестирина потврди уредбу за Фурим, и би записано у књигу.

10:1 Потом цар Асвир удари данак на земљу и на острва морска.

10:2 А сва дјела власти његове и силе, и приповијест о величини Мардохејевој како га је цар учинио великим, то је написано у књизи дневника царева Мидских и Персијских.

10:3 Јер Мардохеј Јудејац бјеше други до цара Асвира и велик у Јудејаца и мио мноштву браће своје старајући се за добро својему народу и говорећи за срећу свега сјемена својега.

Рим 14:1–14

1 А слабога у вјери примајте лијепо, да се не смета савјест.

2 Јер један вјерује да смије свашта јести, а који је слаб једе зеље.

3 Који једе нека не укорава онога који не једе; и који не једе нека не осуђује онога који једе; јер га Бог прими.

4 Ко си ти који судиш туђему слузи? Он својему господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.

5 Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде увјерен за своју мисао.

6 Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.

7 Јер ниједан од нас не живи себи, и ниједан не умире себи.

8 Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако дакле живимо, ако умиремо, Господњи смо.

9 Јер зато Христос и умрије и васкрсе и оживље да облада и мртвима и живима.

10 А ти зашто осуђујеш брата својега? Или ти зашто укораваш брата својега? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.

11 Јер је писано: тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако кољено, и сваки језик славиће Бога.

12 Тако ће дакле сваки од нас дати Богу одговор за себе.

13 Зато да не осуђујемо више један другога, него мјесто тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.

14 Знам и увјерен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.

Пс 108:1–13

1 Готово је срце моје, Боже; пјеваћу и хвалићу заједно са славом својом.

2 Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.

3 Славићу тебе, Господе, по народима, појаћу теби по племенима.

4 Јер је сврх небеса милост твоја и до облака истина твоја.

5 Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава твоја!

6 Да би се избавили мили твоји, помози десницом својом, и услиши ме.

7 Бог рече у светињи својој: "веселићу се, раздијелићу Сихем, и долину Сокот размјерићу.

8 Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крјепост главе моје, Јуда скиптар мој.

9 Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом Филистејском попијеваћу."

10 Ко ће ме одвести у тврди град? ко ће ме отпратити до Едома?

11 Зар нећеш ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?

12 Дај нам помоћ у тјескоби, обрана је човјечија узалуд.

13 Богом смо јаки; он гази непријатеље наше.