Дан 252 од 365

Јест 8:1–17

1 Истога дана даде цар Асвир царици Јестири кућу Амана непријатеља Јудејскога. А Мардохеј изиде пред цара, јер Јестира каза шта јој је он;

2 И цар снимив прстен свој, који бјеше узео од Амана, даде га Мардохеју; а Јестира постави Мардохеја над кућом Амановом.

3 Потом Јестира опет говори цару и паднувши пред ноге његове и плачући мољаше га да уклони злоћу Амана Агагеја и мисао његову коју бјеше смислио на Јудејце.

4 Тада цар пружи златну палицу према Јестири, и Јестира уста и стаде пред царем.

5 И рече: ако је угодно цару и ако сам нашла милост пред њим, и ако је право пред царем и ако сам му мила, нека се пише да се пореку књиге у којима је мисао Амана сина Амедатина, Агагеја, које је расписао да се истријебе Јудејци што су по свијем земљама царевијем.

6 Јер како бих могла гледати зло које би задесило мој народ? и како бих могла гледати да се потре род мој?

7 А цар Асвир рече царици Јестири и Мардохеју Јудејцу: ето, дао сам кућу Амнонову Јестири а њега су објесили на вјешала зато што шћаше дигнути руку своју на Јудејце.

8 Ви дакле пишите за Јудејце како вам је драго у име царево и запечатите прстеном царевијем; јер што се пише у име царево и запечати прстеном царевијем не може се порећи.

9 И дозваше писаре цареве у исто вријеме, трећега мјесеца, који је мјесец Сиван, двадесет трећега дана, и писа се све, како заповједи Мардохеј, Јудејцима и намјесницима и кнезовима и управитељима по земљама, од Индије до Етиопије, сто и двадесет и седам земаља, у сваку земљу њезинијем писмом и сваком народу његовијем језиком, и Јудејцима њиховијем писмом и њиховијем језиком.

10 А написа у име цара Асвира и запечати прстеном царевијем, и разасла књиге по гласницима који јахаху на брзијем коњма и на младијем мазгама:

11 Да је цар допустио Јудејцима што су у коме год граду да се скупе и бране живот свој, да потру и побију и истријебе сваку војску којега му драго народа и земље, који би ударили на њих, и дјецу њихову и жене њихове, а имање њихово да разграбе.

12 У исти дан по свијем земљама цара Асвира, тринаестога дана мјесеца дванаестога, које је мјесец Адар.

13 У књигама се говораше да се огласи заповијест по свијем земљама и да се објави свијем народима да Јудејци буду готови за онај дан да се освете својим непријатељима.

14 Гласници који јахаху на брзијем коњма и мазгама отидоше брзо и хитно по заповијести царевој; и заповијест би оглашена у Сусану царском граду.

15 А Мардохеј отиде од цара у царском одијелу љубичастом и бијелом и под златнијем вијенцем великим и у плашту од танкога платна и скерлета, и град Сусан радоваше се и весељаше се.

16 Јудејцима дође свјетлост и весеље и радост и слава.

17 И у свакој земљи и у сваком граду, гдје год дође заповијест царева и наредба његова, бјеше радост и весеље међу Јудејцима, гозба и благи дани, и многи из народа земаљских постајаху Јудејци, јер их попаде страх од Јевреја.

Рим 12:1–13:14

12:1 Молим вас дакле, браћо, милости Божије ради, да дате тјелеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу; то да буде ваше духовно богомољство.

12:2 И не владајте се према овоме вијеку, него се промијените обновљењем ума својега, да бисте могли кушати које је добра и угодна и савршена воља Божија.

12:3 Јер кроз благодат која је мени дата кажем свакоме који је међу вама да не мислите за себе више него што ваља мислити; него да мислите у смјерности као што је коме Бог удијелио мјеру вјере.

12:4 Јер као у једном тијелу што имамо многе уде а уди сви немају један посао,

12:5 Тако смо многи једно тијело у Христу, а по себи смо уди један другоме.

12:6 А имамо различите дарове по благодати која нам је дана: ако пророштво, нека буде по мјери вјере;

12:7 Ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи;

12:8 Ако је тјешитељ, нека тјеши; који даје нека даје просто; који управља нека се брине; који чини милост нека чини с добром вољом.

12:9 Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра.

12:10 Братском љубави будите један к другоме љубазни. Чашћу један другога већег чините.

12:11 Не будите у послу лијени; будите огњени у духу, служите Господу.

12:12 Надањем веселите се, у невољи трпите, у молитви будите једнако.

12:13 Дијелите потребе са светима; примајте радо путнике.

12:14 Благосиљајте оне који вас гоне: благосиљајте, а не куните.

12:15 Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима.

12:16 Будите једне мисли међу собом. Не мислите о високијем стварима, него се држите нискијех. Не мислите за себе да сте мудри.

12:17 А никоме не враћајте зла за зло; промишљајте о том што је добро пред свијем људима.

12:18 Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свијем људима.

12:19 Не освећујте се за себе, љубазни, него подајте мјесто гњеву, јер стоји написано: моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ.

12:20 Ако је дакле гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље огњено скупљаш на главу његову.

12:21 Не дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим.

13:1 Свака душа да се покорава властима које владају; јер нема власти да није од Бога, а што су власти, од Бога су постављене.

13:2 Тако који се супроти власти супроти се наредби Божијој; а који се супроте примиће гријех на себе.

13:3 Јер кнезови нијесу страх добријем дјелима него злијем. Хоћеш ли пак да се не бојиш власти, чини добро, и имаћеш хвалу од ње;

13:4 Јер је слуга Божиј теби за добро. Ако ли зло чиниш, бој се; јер узалуд не носи мача, јер је Божиј слуга, осветник на гњев ономе који зло чини.

13:5 Тако се ваља покоравати не само од страха него и по савјести.

13:6 Јер за то и порезе дајете; јер су слуге Божије које су за то исто постављене.

13:7 Подајте дакле свакоме шта сте дужни: коме дакле порезу, порезу; а коме царину, царину; а коме страх, страх; а коме част, част.

13:8 И не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другога; јер који љуби другога закон испуни.

13:9 Јер ово: не чини прељубе, не убиј, не укради, не свједочи лажно, не зажели, и ако има још каква друга заповјест, у овој се ријечи извршује, то јест: љуби ближњега својега као самога себе.

13:10 Љубав не чини зла ближњему; даклем је љубав извршење закона.

13:11 И знајући ово вријеме да је већ час дошао да устанемо од сна; јер нам је сад ближе спасеније неголи кад вјеровасмо.

13:12 Ноћ прође а дан се приближи: да одбацимо дакле сва дјела тамна, и да се обучемо у оружје видјела.

13:13 Да ходимо поштено као по дану: не у ждерању и пијанству, не у курварству и нечистоти, не у свађању и зависти;

13:14 Него се обуците и Господа Исуса Христа; и тијелу не угађајте по жељама.

Јов 11:13–20

13 Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к њему,

14 Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,

15 Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;

16 Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;

17 Настаће ти вријеме ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;

18 Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.

19 Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.

20 Али очи ће безбожницима ишчиљети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.