Дан 258 од 365

Ис 11:1–13:22

11:1 Али ће изаћи шибљика из стабла Јесејева, и изданак из коријена његова изникнуће.

11:2 И на њему ће почивати дух Господњи, дух мудрости и разума, дух савјета и силе, дух знања и страха Господњега.

11:3 И мирисање ће му бити у страху Господњем, а неће судити по виђењу својих очију, нити ће по чувењу својих ушију карати.

11:4 Него ће по правди судити сиромасима и по правици карати кротке у земљи, и удариће земљу прутом уста својих, и духом усана својих убиће безбожника.

11:5 И правда ће му бити појас по бедрима, и истина појас по боцима.

11:6 И вук ће боравити с јагњетом, и рис ће лежати с јаретом, теле и лавић и угојено живинче биће заједно, и мало дијете водиће их.

11:7 И крава и медвједица заједно ће пасти, млад њихова лежаће заједно, и лав ће јести сламу као во.

11:8 И дијете које сиса играће се над рупом аспидином, и дијете одбијено од сисе завлачиће руку своју у рупу змије василинске.

11:9 Неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, јер ће земља бити пуна познања Господњега као море воде што је пуно.

11:10 И у то ће вријеме за коријен Јесејев, који ће бити застава народима, распитивати народи, и почивалиште његово биће славно.

11:11 И тада ће Господ опет подигнути руку своју да задобије остатак народа својега, што остане од Асирске и од Мисира и од Патроса и од Етиопске и од Елама и од Сенара и од Емата и од острва морских.

11:12 И подигнуће заставу народима и прогнане Израиљеве и расијане Јудине сабраће с четири краја земаљска,

11:13 И нестаће зависти Јефремове, и непријатељи Јудини истријебиће се; Јефрем неће завидјети Јуди, а Јуда неће злобити Јефрему.

11:14 Него ће сложно летјети на плећа Филистејима к западу; заједно ће плијенити народе источне; на Едомце и Моавце дигнуће руке своје, и синови Амонови биће им покорни.

11:15 И Господ ће пресушити залив мора Мисирскога, и махнуће руком својом сврх ријеке са силнијем вјетром својим, и удариће је по седам кракова да се може прелазити у обући.

11:16 И биће пут остатку народа његова, што остане од Асирске, као што је био Израиљу кад изиде из земље Мисирске.

12:1 И рећи ћеш у оно вријеме: хвалим те, Господе, јер си се био разгњевио на ме, па се одвратио гњев твој, и утјешио си ме.

12:2 Гле, Бог је спасење моје, уздаћу се и нећу се бојати, јер ми је сила и пјесма Господ Бог, он ми би спаситељ.

12:3 С радошћу ћете црпсти воду из извора овога спасења.

12:4 И тада ћете рећи: хвалите Господа, гласите име његово, јављајте по народима дјела његова, напомињите да је високо име његово.

12:5 Појте Господу, јер учини велике ствари, нека се зна по свој земљи.

12:6 Кликуј и пјевај, која сједиш у Сиону, јер је светац Израиљев велик посред вас.

13:1 Бреме Вавилону, које видје Исаија син Амосов.

13:2 На гори високој подигните заставу, вичите им иза гласа, машите руком, нека уђу на врата кнежевска.

13:3 Ја сам заповједио изабранима својим и дозвао сам јунаке своје да изврше гњев мој који се радују с величине моје.

13:4 Вика стоји људства на горама као да је велик народ, вика и врева царства скупљенијех народа; Господ над војскама прегледа војску убојиту.

13:5 Долазе из даљне земље, с краја небеса, Господ и оруђа срдње његове, да затре сву земљу.

13:6 Ридајте, јер је близу дан Господњи; доћи ће као пустош од свемогућега.

13:7 Зато ће свака рука клонути, и свако срце човјечије растопити се.

13:8 И они ће се смести, муке и болови спопашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од другога, лица ће им бити као пламен.

13:9 Ево, иде дан Господњи љути с гњевом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и грјешнике да истријеби из ње.

13:10 Јер звијезде небеске и прилике небеске неће пустити свјетлости своје, сунце ће помрчати о рођају свом, и мјесец неће пустити свјетлости своје.

13:11 И походићу васиљену за злоћу, и безбожнике за безакоње; и укинућу разметање охолијех, и понос силнијех оборићу.

13:12 Учинићу да ће човјек више вриједити него злато чисто, више него злато Офирско.

13:13 Зато ћу затрести небо, и земља ће се покренути са свога мјеста од јарости Господа над војскама и у дан кад се распали гњев његов.

13:14 И биће као срна поплашена и као стадо којега нико не сабира; свак ће гледати за својим народом, и свак ће бјежати у своју земљу.

13:15 Ко се год нађе, биће прободен, и који се год скупе, погинуће од мача.

13:16 И дјецу ћу им размрскати на њихове очи, куће ћу им оплијенити и жене ћу им срамотити.

13:17 Ево, ја ћу подигнути на њих Миде, који неће марити за сребро, нити ће злата искати.

13:18 Него ће из лукова дјецу убијати, ни на плод у утроби неће се смиловати, нити ће дјеце жалити око њихово.

13:19 И Вавилон, урес царствима и дика слави Халдејској, биће као Содом и Гомор кад их Бог затр.

13:20 Неће се у њему живјети нити ће се ко населити од кољена до кољена, нити ће Арапин разапети у њему шатора, нити ће пастири почивати онуда.

13:21 Него ће почивати ондје дивље звијери, и куће ће њихове бити пуне великих змија, и ондје ће наставати сове, и авети ће скакати онуда.

13:22 И довикиваће се буљине у пустијем кућама и змајеви у дворовима веселијем. А доћи ће његово вријеме, и близу је, и дани његови његови неће се протегнути.

1 Кор 2:1–16

1 И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом ријечи или премудрости да вам јављам свједочанство Божије.

2 Јер нијесам мислио да знам што међу вама осим Исуса Христа, и тога распета.

3 И ја бијах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрктању.

4 И ријеч моја, и поучење моје не бијаше у надговорљивијем ријечима људске премудрости, него у доказивању Духа и силе.

5 Да вјера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој.

6 Али премудрост говоримо која је у савршенима, а не премудрост вијека овога ни кнезова вијека овога који пролазе.

7 Него говоримо премудрост Божију у тајности сакривену, коју одреди Бог прије свијета за славу нашу;

8 Које ниједан од кнезова вијека овога не позна; јер да су је познали, не би Господа славе разапели.

9 Него као што је писано: што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно уготови Бог онима, који га љубе.

10 А нама је Бог открио Духом својијем; јер Дух све испитује, и дубина Божије.

11 Јер ко од људи зна шта је у човјеку осим духа човјечијега који живи у њему? Тако и у Богу што је нико не зна осим Духа Божијега.

12 А ми не примисмо духа овога свијета, него Духа који је из Бога, да знамо што нам је даровано од Бога;

13 Које и говоримо не ријечима што је научила човјечија премудрост, него што учи Дух свети; и духовне ствари духовно радимо.

14 А тјелесни човјек не разумије што је од Духа Божијега; јер му се чини лудост и не може да разумије, јер треба духовно да се разгледа.

15 Духовни пак све разгледа, а њега сама нико не разгледа.

16 Јер ко позна ум Господњи да га поучи? А ми ум Христов имамо.

Пс 110:1–7

1 Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојима.

2 Скиптар силе даје ти Господ са Сиона: владај сред непријатеља својих.

3 У дан рата твојега народ је твој готов у светој красоти. Као роса зори из утробе, така је у тебе младост твоја.

4 Господ се заклео, и неће се покајати: ти си свештеник довијека по реду Мелхиседекову.

5 Господ је теби с десне стране. Побиће у дан гњева својега цареве;

6 Судиће народима, напуниће земљу трупова; сатрће главу на земљи широкој.

7 Из потока ће на путу пити, и зато ће подигнути главу.