Дан 257 од 365

Ис 9:1–10:34

9:1 Али неће се онако замрачити притијешњена земља као прије кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или као послије кад досађиваше на путу к мору с оне стране Јордана Галилеји незнабожачкој.

9:2 Народ који ходи у тами видјеће видјело велико, и онима који сједе у земљи гдје је смртни сјен засвијетлиће видјело.

9:3 Умножио си народ, а нијеси му увеличао радости; али ће се радовати пред тобом као што се радују о жетви, као што се веселе кад дијеле плијен.

9:4 Јер си сломио јарам у ком вуцијаше, и штап којим га бијаху по плећима и палицу насилника његова као у дан Мадијански.

9:5 Јер ће обућа свакога ратника који се бије у граји и одијело у крв уваљано изгорјети и бити храна огњу.

9:6 Јер нам се роди дијете, син нам се даде, којему је власт на рамену, и име ће му бити: дивни, савјетник, Бог силни, отац вјечни, кнез мирни.

9:7 Без краја ће расти власт и мир на пријестолу Давидову и у царству његову да се уреди и утврди судом и правдом отсада довијека. То ће учинити ревност Господа над војскама.

9:8 Господ посла ријеч Јакову, и она паде у Израиљу.

9:9 И знаће сав народ, Јефрем и становници Самаријски, који охоло и поносита срца говоре:

9:10 Падоше опеке, али ћемо ми зидати од тесна камена; дудови су посјечени, али ћемо ми замијенити кедрима.

9:11 Али ће Господ подигнути противнике Ресинове на њ, и скупиће непријатеље његове,

9:12 Сирце с истока и Филистеје са запада, те ће ждријети Израиља на сва уста. Код свега тога неће се одвратити гњев његов, него ће рука његова још бити подигнута.

9:13 Јер се народ неће обратити к оному ко га бије, и неће тражити Господа над војскама.

9:14 Зато ће одсјећи Господ Израиљу главу и реп, грану и ситу у један дан.

9:15 Старјешина и угледан човјек то је глава, а пророк који учи лаж то је реп.

9:16 Јер који воде тај народ, они га заводе, а које воде, они су пропали.

9:17 Зато се Господ неће радовати младићима његовијем, и на сироте његове и на удовице његове неће се смиловати, јер су свиколики лицемјери и зликовци, и свака уста говоре неваљалство. Код свега тога неће се одвратити гњев његов, него ће рука његова још бити подигнута.

9:18 Јер ће се разгорјети безбожност као огањ, који сажеже чкаљ и трње, па упали густу шуму, те отиде у дим високо.

9:19 Од гњева Господа над војскама замрачиће се земља и народ ће бити као храна огњу, нико неће пожалити брата својега.

9:20 И зграбиће с десне стране, па ће опет бити гладан, и јешће с лијеве стране, па се опет неће наситити; сваки ће јести месо од мишице своје, Манасија Јефрема, и Јефрем Манасију, а обојица ће се сложити на Јуду. Код свега тога неће се одвратити гњев његов, него ће рука његова још бити подигнута.

10:1 Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду,

10:2 Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мојега, да би им плијен биле удовице и сироте грабеж.

10:3 А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи из далека? коме ћете прибјећи за помоћ? гдје ли ћете оставити славу своју?

10:4 Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гњев његов, него ће рука његова још бити подигнута.

10:5 Тешко Асиру, шиби гњева мојега, ако и јест палица у руци његовој моја јарост.

10:6 На народ лицемјерни послаћу га, и заповједићу му за народ на који се гњевим, да плијени и отима, и да га изгази као блато на улицама.

10:7 Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истријеби многе народе.

10:8 Јер ће рећи: кнезови моји нијесу ли сви цареви?

10:9 Није ли Халан као Хархемис? није ли Емат као Арфад? није ли Самарија као Дамаск?

10:10 Како је рука моја нашла царства лажнијех богова, којих ликови бијаху јачи од Јерусалимских и Самаријских,

10:11 Нећу ли учинити Јерусалиму и његовијем лажнијем боговима онако како сам учинио Самарији и њезинијем лажнијем боговима?

10:12 Али кад сврши Господ све дјело своје на гори Сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолога срца цара Асирскога и славу поноситијех очију његовијех.

10:13 Јер рече: крјепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и премјестих међе народима и благо њихово заплијених и као јунак оборих становнике.

10:14 И рука моја нађе као гнијездо богатство у народа, и како се купе јајца остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне.

10:15 Хоће ли се сјекира величати над онијем који њом сијече? хоће ли се пила разметати над онијем који њом ради? као да би прут махао онијем који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета.

10:16 Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ.

10:17 Јер ће видјело Израиљево бити огањ, и светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан.

10:18 И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тијела, уништиће, и биће као бјегунац кад изнемогне.

10:19 И што остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дијете могло пописати.

10:20 И у то вријеме остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљеву неће се више ослањати на онога ко их бије, него ће се ослањати на Господа свеца Израиљева истином.

10:21 Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силноме.

10:22 Јер ако буде народа твојега, Израиљу, као пијеска морскога, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда.

10:23 Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи.

10:24 Зато овако вели Господ, Господ над војскама: не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру.

10:25 Јер још мало, и гњев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао.

10:26 Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап Мадијански код камена Орива и као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру.

10:27 И тада ће се скинути бреме његово с рамена твојега и јарам његов с врата твојега, и изломиће се јарам од помазања.

10:28 Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој.

10:29 Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побјеже.

10:30 Вичи иза гласа, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!

10:31 Мадмина побјеже, становници Гевимски утекоше.

10:32 Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери Сионске, на хум Јерусалимски.

10:33 Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; што је високо посјећи ће, и што је уздигнуто снизиће.

10:34 И густу ће шуму исјећи сјекиром, и Ливан ће пасти од силнога.

1 Кор 1:1–31

1 Од Павла вољом Божијом позванога апостола Исуса Христа, и од Состена брата,

2 Цркви Божијој која је у Коринту, освећенима у Христу Исусу, позванима светима, са свима који призивљу име Господа нашега Исуса Христа на свакоме мјесту и њиховоме и нашему:

3 Благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.

4 Захваљујем свагда Богу својему за вас што вам је дана благодат Божија у Христу Исусу,

5 Те се у свему обогатисте кроза њ, у свакој ријечи и сваком разуму,

6 Као што се свједочанство Христово утврди међу вама;

7 Тако да немате недостатка ни у једноме дару, ви који чекате откривења Господа нашега Исуса Христа,

8 Који ће вас и утврдити до самога краја да будете прави на дан Господа нашега Исуса Христа.

9 Вјеран је Бог који вас позва у заједницу сина својега Исуса Христа Господа нашега.

10 Молим вас пак, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа да сви једно говорите, и да не буду међу вама распре, него да будете утврђени у једном разуму и у једној мисли.

11 Јер сам чуо за вас, браћо моја, од Хлојинијех домашњијех да су свађе међу вама,

12 А то кажем да један од вас говори: ја сам Павлов; а други: ја сам Аполов; а трећи: ја сам Кифин; а четврти: ја сам Христов.

13 Еда ли се Христос раздјели? Еда ли се Павле разапе за вас? или се у име Павлово крстисте?

14 Хвала Богу што ја ниједнога од вас не крстих осим Криспа и Гаја;

15 Да не рече ко да у своје име крстих.

16 А крстих и Стефанин дом: даље не знам јесам ли кога другог крстио.

17 Јер Христос не посла мене да крстим, него да проповиједам јеванђеље, не премудријем ријечима, да не изгуби силу крст Христов.

18 Јер је ријеч крстова лудост онима који гину; а нама је који се спасавамо сила Божија.

19 Јер је писано: погубићу премудрост премудријех, и разум разумнијех одбацићу.

20 Гдје је премудри? Гдје је књижевник? Гдје је препирач овога вијека? Не претвори ли Бог мудрост овога свијета у лудост?

21 Јер будући да у премудрости Божијој не позна свијет премудрошћу Бога, била је Божија воља да лудошћу поучења спасе оне који вјерују.

22 Јер и Јевреји знаке ишту, и Грци премудрости траже.

23 А ми проповиједамо Христа разапета, Јеврејима дакле саблазан а Грцима безумље;

24 Онима пак који су позвани, и Јеврејима и Грцима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.

25 Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи.

26 Јер погледајте знање своје, браћо, да нема ни много премудријех по тијелу, ни много силнијех ни много племенитијех;

27 Него што је лудо пред свијетом оно изабра Бог да посрами премудре; и што је слабо пред свијетом оно изабра Бог да посрами јако;

28 И што је неплеменито пред свијетом и уништено изабра Бог, и што није, да уништи оно што јест,

29 Да се не похвали ниједно тијело пред Богом.

30 Из којега сте ви у Христу Исусу, који нам поста премудрост од Бога и правда и освећење и избављење.

31 Да (као што се пише) ко се хвали, Господом да се хвали.

Јов 13:8–19

8 Треба ли да му гледате ко је? треба ли да се препирете за Бога?

9 Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? хоћете ли га преварити као што се вара човјек?

10 Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.

11 Величанство његово неће ли вас уплашити? и страх његов неће ли вас спопасти?

12 Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.

13 Мучите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.

14 Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?

15 Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у њ, али ћу бранити путове своје пред њим.

16 И он ће ми бити спасење, јер лицемјер неће изаћи преда њ.

17 Слушајте добро бесједу моју, и нека вам уђе у уши што ћу исказати.

18 Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.

19 Ко ће се прети са мном? да сад умукнем, издахнуо бих.