Дан 256 од 365

Ис 6:1–8:22

6:1 Године које умрије цар Озија видјех Господа гдје сједи на пријестолу високу и издигнуту, и скут му испуњаваше цркву.

6:2 Серафими стајаху више њега, сваки их имаше шест крила: двјема заклањаше лице своје и двјема заклањаше ноге своје, а двјема лећаше.

6:3 И викаху један другоме говорећи: свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе његове.

6:4 И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима.

6:5 И рекох: јаох мени! погибох, јер сам човјек нечистијех усана, и живим усред народа нечистијех усана, јер цара Господа над војскама видјех својим очима.

6:6 А један од серафима долетје к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клијештима,

6:7 И дотаче се уста мојих, и рече: ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и гријех твој очисти се.

6:8 Потом чух глас Господњи гдје рече: кога ћу послати? и ко ће нам ићи? А ја рекох: ево мене, пошљи мене.

6:9 А он рече: иди, и реци томе народу: слушајте али нећете разумјети, гледајте али нећете познати.

6:10 Учини да одебља срце томе народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумију и не обрате се и не исцијеле.

6:11 А ја рекох: докле Господе? А он рече: докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи, и земља докле сасвијем не опусти,

6:12 И докле Господ оправи далеко људе и буде сама пустош у земљи.

6:13 Али ће још бити у њој десетина, па ће се и она затрти; али као храст или бријест којима и кад збаце лишће остаје стабло, тако ће свето сјеме бити њезино стабло.

7:1 У вријеме Ахаза сина Јотама сина Озије цара Јудина дође Ресин цар Сирски и Факеј син Ремалијин цар Израиљев на Јерусалим да га бију, али га не могоше узети.

7:2 И дође глас дому Давидову и рекоше: Сирија се сложи с Јефремом. А срце Ахазово и срце народа његова устрепта као дрвеће у шуми од вјетра.

7:3 Тада рече Господ Исаији: изиди на сусрет Ахазу, ти и Сеар-јасув син твој, накрај јаза горњега језера, на пут код поља бјељарева.

7:4 И реци му: чувај се и буди миран, не бој се и срце твоје нека се не плаши од два краја овијех главања што се пуше, од распаљенога гњева Ресинова и Сирскога и сина Ремалијина.

7:5 Што се Сирци и Јефрем и син Ремалијин договорише на твоје зло говорећи:

7:6 Хајдемо на Јудејску да јој досадимо и да је освојимо и да поставимо у њој царем сина Тавеилова;

7:7 Зато овако вели Господ Бог: неће се то учинити, неће бити.

7:8 Јер је глава Сирији Дамаск, а Дамаску је глава Ресин; и до шездесет и пет година сатрће се Јефрем тако да више неће бити народ.

7:9 И глава је Јефрему Самарија, а Самарији је глава син Ремалијин. Ако не вјерујете, нећете се одржати.

7:10 И још рече Господ Ахазу говорећи:

7:11 Ишти знак од Господа Бога својега, ишти оздо из дубине или озго с висине.

7:12 А Ахаз рече: нећу искати, нити ћу кушати Господа.

7:13 Тада рече Исаија: слушајте сада, доме Давидов; мало ли вам је што досађујете људима, него досађујете и Богу мојему?

7:14 Зато ће вам сам Господ дати знак; ето дјевојка ће затрудњети и родиће сина, и надјенуће му име Емануило.

7:15 Масло и мед јешће, докле не научи одбацити зло а изабрати добро.

7:16 Јер прије него научи дијете одбацити зло а изабрати добро, оставиће земљу, на коју се гадиш, два цара њезина.

7:17 Господ ће пустити на те и на народ твој и на дом оца твојега дане, каких није било од кад се Јефрем одвоји од Јуде, преко цара Асирскога.

7:18 И тада ће Господ зазвиждати мухама које су накрај ријека Мисирских, и пчелама које су у земљи Асирској;

7:19 И доћи ће и попадаће све у пусте долине и у камене расјелине и на све честе и на свако дрвце.

7:20 Тада ће Господ обријати бритвом закупљеном испреко ријеке, царем Асирским, главу и длаке по ногама, и браду сву.

7:21 И тада ко сачува кравицу и двије овце,

7:22 Од мноштва млијека што ће давати јешће масло; јер масло и мед јешће ко год остане у земљи.

7:23 И тада ће свако мјесто гдје има тисућа чокота за тисућу сребрника зарасти у чкаљ и трње.

7:24 Са стријелама и с луком ићи ће се онамо, јер ће сва земља бити чкаљ и трње.

7:25 А на све горе које су се копале мотиком, на њих неће доћи страх од чкаља и трња, него ће бити испуст воловима и газиће их овце.

8:1 И рече ми Господ: узми књигу велику и напиши у њој писмом човјечијим: брз на плијен, хитар на грабеж.

8:2 И узех вјерне свједоке, Урију свештеника и Захарију сина Јеверехијина.

8:3 Потом приступих к пророчици, и она затрудње и роди сина. А Господ ми рече: надјени му име: брз на плијен, хитар на грабеж.

8:4 Јер прије него дијете научи викати: оче мој и мајко моја, однијеће се благо Дамаштанско и плијен Самаријски пред царем Асирским.

8:5 И још ми рече Господ говорећи:

8:6 Што овај народ не мари за воду Силоамску која тече тихо, и радује се Ресину и сину Ремалијину,

8:7 Зато, ево, Господ ће навести на њих воду из ријеке силну и велику, цара Асирскога и сву славу његову, те ће изаћи из свијех потока својих, и тећи ће поврх свијех брегова својих,

8:8 И навалиће преко Јуде, плавиће и разливаће се и доћи до грла, и крила ће јој се раширити преко свеколике земље твоје, Емануило!

8:9 Здружујте се, народи, али ћете се потрти; чујте сви који сте у даљној земљи: оружајте се, али ћете се потрти; оружајте се, али ћете се потрти.

8:10 Договарајте се, договор ће вам се разбити: реците ријеч, неће бити од ње ништа, јер је с нама Бог.

8:11 Јер ми овако рече Господ ухвативши ме за руку и опоменувши ме да не идем путем овога народа, говорећи:

8:12 Не говорите буна, кад год овај народ каже буна, и не бојте се чега се он боји, и не плашите се.

8:13 Господа над војскама светите; и он нека вам је страх и бојазан.

8:14 И биће вам светиња, а камен за спотицање и стијена за саблазан објема домовима Израиљевијем, замка и мрежа становницима Јерусалимским.

8:15 И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се.

8:16 Свежи свједочанство, запечати закон мојим ученицима.

8:17 Чекаћу дакле Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљева, и уздаћу се у њ.

8:18 Ево ја и дјеца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, који настава на гори Сиону.

8:19 И ако вам реку: питајте враче и гатаре, који шапћу и мрмљају; реците: не треба ли народ да пита Бога својега? или ће питати мртве мјесто живијех?

8:20 Закон и свједочанство тражите. Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре.

8:21 И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара својега и Бога својега горе.

8:22 А кад погледа на земљу, а то невоља и мрак и тешка мука, и он загнан у таму.

Рим 16:1–24

1 Препоручујем вам пак Фиву сестру нашу, која је слушкиња код цркве у Кенхреји,

2 Да је примите у Господу као што приликује светима, и да јој будете у помоћи у свакој ствари коју од вас затреба; јер је она многима помогла, и самоме мени.

3 Поздравите Прискилу и Акилу, помоћнике моје у Христу Исусу,

4 Који за душу моју своје вратове положише, којима не ја један захваљујем, него и све цркве незнабожачке, и домашњу цркву њихову.

5 Поздравите Епенета, мени љубазнога, који је новина из Ахаје у Христа.

6 Поздравите Марију, која се много трудила за нас.

7 Поздравите Андроника и Јунију, родбину моју, и моје другаре у сужањству који су знаменити међу апостолима, који и прије мене вјероваше Христа.

8 Поздравите Амплија, мени љубазнога у Господу.

9 Поздравите Урбана, помоћника нашега у Христу, и Стахија, мени љубазнога.

10 Поздравите Апелија, окушанога у Христу. Поздравите домаће Аристовулове.

11 Поздравите Иродијона, рођака мојега. Поздравите домаће Наркисове, који су у Господу.

12 Поздравите Трифену и Трифосу, које се труде у Господу. Поздравите Персиду љубазну, која се много трудила у Господу.

13 Поздравите Руфа избранога у Господу, и матер његову и моју.

14 Поздравите Асинкрита, Флегонта, Ерма, Патрова, Ермија, и браћу која су с њима.

15 Поздравите Филолога и Јулију, Ниреја и сестру његову, и Олимпана, и све свете који су с њима.

16 Поздравите један другога цјеливом светијем. Поздрављају вас све цркве Христове.

17 Молим вас пак, браћо, чувајте се од онијех који чине распре и раздоре на штету науке коју ви научисте, и уклоните се од њих;

18 Јер такови не служе Господу нашему Исусу Христу него својему трбуху, и благијем ријечима и благословима прелашћују срца безазленијех.

19 Јер ваше слушање разгласи се свуда. И радујем се за вас; али хоћу да сте ви мудри на добро а прости на зло.

20 А Бог мира да сатре сотону под ноге ваше скоро. Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама. Амин.

21 Поздравља вас Тимотије, помоћник мој, и Лукије и Јасон и Сосипатар, рођаци моји.

22 Поздрављам вас и ја Тертије, који написах ову посланицу у Господу.

23 Поздравља вас Гај, домаћин мој и цијеле цркве. Поздравља вас Ераст, хазнадар градски, и брат Кварт.

24 Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.

Пс 109:1–31

1 Боже, славо моја, немој мучати,

2 Јер се уста безбожника и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивијем.

3 Ријечима злобнијем са свијех страна гоне ме, и оружају се на ме ни за што.

4 За љубав моју устају на мене, а ја се молим.

5 Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.

6 Постави над њим старјешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.

7 Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде гријех.

8 Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.

9 Дјеца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.

10 Дјеца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хљеба изван својих пустолина.

11 Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.

12 Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.

13 Натражје његово нек се затре, у другом кољену нека погине име њихово.

14 Безакоње старијех његовијех нек се спомене у Господа, и гријех матере његове нек се не избрише.

15 Нека буду свагда пред Господом, и он нека истријеби спомен њихов на земљи;

16 Зато што се није сјећао чинити милост, него је гонио човјека ништега и убогога, и тужноме у срцу тражио смрт.

17 Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.

18 Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.

19 Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.

20 Така плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.

21 А мени, Господе, Господе, учини што приличи имену твојему. Ти си добар, милошћу својом избави ме.

22 Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.

23 Нестаје ме као сјена, кад се одмиче; тјерају ме као скакавце.

24 Кољена моја изнемогоше од поста, и тијело моје омрша.

25 Постадох потсмијех њима; видећи ме машу главом својом.

26 Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.

27 Нека познаду да је ово твоја рука, и ти, Господе, да си ово учинио.

28 Они куну, а ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се твој обрадује.

29 Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.

30 Хвалићу Господа веома устима својима, и усред многих славићу га,

31 Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од онијех који осуђују душу његову.