Дан 26 од 365

1 Мој 48:1–49:33

48:1 Послије јавише Јосифу: ено, отац ти је болестан. А он поведе са собом два сина своја, Манасију и Јефрема.

48:2 И јавише Јакову и рекоше: ево син твој Јосиф иде к теби. А Израиљ се окријепи, те сједе на постељи својој.

48:3 И рече Јаков Јосифу: Бог свемогући јави се мени у Лузу у земљи Хананској, и благослови ме;

48:4 И рече ми: учинићу те да нарастеш и намножиш се; и учинићу од тебе мноштво народа, и даћу земљу ову сјемену твојему након тебе да је њихова довијека.

48:5 Сада дакле два сина твоја, што ти се родише у земљи Мисирској прије него дођох к теби у Мисир, моји су, Јефрем и Манасија као Рувим и Симеун нека буду моји.

48:6 А дјеца коју родиш послије њих, нека буду твоја и нека се по имену браће своје зову у нашљедству својем.

48:7 Јер кад се вратих из Падана, умрије ми Рахиља у земљи Хананској на путу, кад бјеше још мало до Ефрате; и погребох је на путу у Ефрату, а то је Витлејем.

48:8 А видјев Израиљ синове Јосифове, рече: ко су ови?

48:9 А Јосиф рече оцу својему: моји синови, које ми Бог даде овдје. А он рече: доведи их к мени, да их благословим.

48:10 А очи бјеху Израиљу отежале од старости, те не могаше добро видјети. А кад му их приведе, цијелива их и загрли.

48:11 И рече Израиљ Јосифу: нијесам мислио да ћу видјети лице твоје; а гле, Бог ми даде да видим и пород твој.

48:12 А Јосиф одмаче их од кољена његовијех и поклони се лицем до земље.

48:13 Па их узе Јосиф обојицу, Јефрема себи с десне стране а Израиљу с лијеве, Манасију пак себи с лијеве стране а Израиљу с десне; и тако их примаче к њему.

48:14 А Израиљ пружив десну руку своју метну је на главу Јефрему млађему, а лијеву на главу Манасији, тако намјестив руке навлаш, ако и јест Манасија био првенац.

48:15 И благослови Јосифа говорећи: Бог, којему су свагда угађали оци моји Аврам и Исак, Бог, који ме је хранио од како сам постао до данашњега дана,

48:16 Анђео, који ме је избављао од свакога зла, да благослови дјецу ову, и да се по мојему имену и по имену отаца мојих Аврама и Исака прозову, и да се као рибе намноже на земљи!

48:17 А Јосиф кад видје гдје отац метну десну руку своју на главу Јефрему, не би му мило, па ухвати за руку оца својега да је премјести с главе Јефремове на главу Манасијину.

48:18 И рече Јосиф оцу својему: не тако, оче; ово је првенац, метни десницу њему на главу.

48:19 Али отац његов не хтје, него рече: знам, сине, знам; и од њега ће постати народ, и он ће бити велик; али ће млађи брат његов бити већи од њега, и сјеме ће његово бити велико мноштво народа.

48:20 И благослови их у онај дан и рече: тобом ће Израиљ благосиљати говорећи: Бог да те учини као Јефрема и као Манасију. Тако постави Јефрема пред Манасију.

48:21 Послије рече Израиљ Јосифу: ево ја ћу скоро умријети; али ће Бог бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших.

48:22 И ја ти дајем један дио више него браћи твојој, који узех из руку Аморејских мачем својим и луком својим.

49:1 Послије сазва Јаков синове своје и рече: скупите се да вам јавим шта ће вам бити до пошљетка.

49:2 Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца својега.

49:3 Рувиме, ти си првенац мој, крјепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом.

49:4 Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца својега и оскврнио је легав на њу.

49:5 Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди.

49:6 У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховијем да се не саставља слава моја; јер у гњеву својем побише људе, и за своје весеље покидаше волове.

49:7 Проклет да је гњев њихов, што бјеше нагао, и љутина њихова, што бјеше жестока; раздијелићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу.

49:8 Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твојега.

49:9 Лавићу Јуда! с плијена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити?

49:10 Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његовијех онај који поставља закон, докле не дође онај коме припада, и њему ће се покоравати народи.

49:11 Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа.

49:12 Очи му се црвене од вина и зуби бијеле од млијека.

49:13 Завулон ће живјети покрај мора и гдје пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона.

49:14 Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору,

49:15 И видјев да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак.

49:16 Дан ће судити својему народу, као једно између племена Израиљевих.

49:17 Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњик наузнако.

49:18 Господе, тебе чекам да ме избавиш.

49:19 А Гад, њега ће војска свладати; али ће најпослије он надвладати.

49:20 У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске.

49:21 Нефталим је кошута пуштена, и говориће лијепе ријечи.

49:22 Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида.

49:23 Ако га и уцвијелише љуто и стријељаше на њ, и бише му непријатељи стријелци,

49:24 Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његовијех од руку јакога Бога Јаковљева, одакле поста пастир, камен Израиљу,

49:25 Од силнога Бога оца твојега, који ће ти помагати, и од свемогућега, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.

49:26 Благослови оца твојега надвисише благослове мојих старијех сврх брда вјечнијех, нека буду над главом Јосифовом и над тјеменом одвојенога између браће.

49:27 Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дијели плијен.

49:28 Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовијем благослови их.

49:29 Потом им заповједи и рече им: кад се приберем к роду својему, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина,

49:30 У пећини која је на њиви Макпелској према Мамрији у земљи Хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб.

49:31 Ондје погребоше Аврама и Сару жену његову, ондје погребоше Исака и Ревеку жену његову, и ондје погребох Лију.

49:32 А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетовијех.

49:33 А кад изговори Јаков заповјести синовима совјим, диже ноге своје на постељу, и умрије, и прибран би к роду својему.

Мт 17:1–27

1 И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована брата његова, и изведе их на гору високу саме.

2 И преобрази се пред њима, и засја се лице његово као сунце а хаљине његове постадоше бијеле као свијет.

3 И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с њим говораху.

4 А Петар одговарајући рече Исусу: Господе! добро нам је овдје бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сјенице: теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији.

5 Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их; и гле, глас из облака говорећи: ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи; њега послушајте.

6 И чувши ученици падоше ничице, и уплашише се врло.

7 И приступивши Исус дохвати их се, и рече: устаните, и не бојте се.

8 А они подигнувши очи своје никога не видјеше до Исуса сама.

9 И силазећи с горе заповједи им Исус говорећи: ником не казујте што сте видјели док син човјечиј из мртвијех не устане.

10 И запиташе их ученици његови говорећи: зашто дакле књижевници кажу да Илија најприје треба да дође?

11 А Исус одговарајући рече им: Илија ће доћи најприје и уредити све.

12 Али вам кажем да је Илија већ дошао, и не познаше га; него учинише с њиме шта хтјеше: тако и син човјечиј треба да пострада од њих.

13 Тада разумјеше ученици да им говори за Јована крститеља.

14 И кад дођоше к народу, приступи к њему човјек клањајући му се,

15 И говорећи: Господе! помилуј сина мојега; јер о мијени бјесни и мучи се врло; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду.

16 И доведох га ученицима твојијем, и не могоше га исцијелити.

17 А Исус одговарајући рече: о роде невјерни и покварени! докле ћу бити с вама? докле ћу вас трпљети? Доведите ми га амо.

18 И запријети му Исус; и ђаво изиђе из њега, и оздрави момче од онога часа.

19 Тада приступише ученици к Исусу и насамо рекоше му: зашто га ми не могосмо изгнати?

20 А Исус рече им: за невјерство ваше. Јер вам кажем заиста: ако имате вјере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: пријеђи одавде тамо, и пријећи ће, и ништа неће вам бити немогуће.

21 А овај се род изгони само молитвом и постом.

22 А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: предаће се син човјечиј у руке људске;

23 И убиће га, и трећи дан устаће. И невесели бијаху врло.

24 А кад дођоше у Капернаум, приступише к Петру они што купе дидрахме, и рекоше: зар ваш учитељ неће дати дидрахме?

25 Петар рече: хоће. И кад уђе у кућу, претече га Исус говорећи: шта мислиш Симоне? Цареви земаљски од кога узимају порезе и хараче, или од својијех синова или од туђијех?

26 Рече њему Петар: од туђијех. Рече му Исус: дакле не плаћају синови.

27 Али да их не саблазнимо, иди на море, и баци удицу, и коју прву ухватиш рибу, узми је; и кад јој отвориш уста наћи ћеш статир; узми га те им подај за ме и за се.

Приче 6:22–35

22 Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;

23 Јер је заповијест жижак, и наука је видјело, и пут је животни карање које поучава;

24 Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.

25 Не зажели у срцу свом љепоте њезине, и немој да те ухвати вјеђама својим.

26 Јер са жене курве спада човјек на комад хљеба, и жена пуста лови драгоцјену душу.

27 Хоће ли ко узети огња у њедра а хаљине да му се не упале?

28 Хоће ли ко ходити по живом угљевљу а ногу да не ожеже?

29 Тако бива ономе који иде к жени ближњега својега; неће бити без кривице ко је се год дотакне.

30 Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;

31 Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома својега.

32 Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;

33 Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.

34 Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;

35 Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.