Дан 264 од 365

Ис 30:1–31:9

30:1 Тешко синовима одметницима, говори Господ, који саставлају намјере које нијесу од мене, заклањају се за заклон који није од мога духа, да домећу гријех на гријех;

30:2 Који слазе у Мисир не питајући шта ћу ја рећи, да се укријепе силом Фараоновом и да се заклоне под сјеном Мисирским.

30:3 Јер ће вам сила Фараонова бити на срамоту, и заклон под сјеном Мисирским на поругу.

30:4 Јер кнезови његови бише у Соану, и посланици његови дођоше у Ханес.

30:5 Али ће се сви посрамити с народа, који им неће помоћи, нити ће им бити на корист ни на добит, него на срамоту и на поругу.

30:6 Товар ће бити на стоци јужној: у земљу гдје је невоља и мука, гдје су лавови и лавићи, гује и змајеви огњени крилати, однијеће благо своје магарцима на раменима и богатство своје камилама на грбама, к народу који неће помоћи.

30:7 Јер ће Мисирци узалуд и напразно помагати; зато вичем о том: јачина им је да сједе с миром.

30:8 Сада иди, напиши ово пред њима на дашчицу, напиши у књигу, да остане за времена која ће доћи, довијека;

30:9 Јер су народ непокоран, синови лажљиви, синови који неће да слушају закона Господњега;

30:10 Који говоре видиоцима: немојте виђати, и пророцима: немојте нам пророковати што је право, говорите нам миле ствари, пророкујте пријевару;

30:11 Сврните с пута, отступите од стазе, нека нестане испред нас свеца Израиљева.

30:12 Зато овако вели светац Израиљев: кад одбацујете ову ријеч, и уздате се у пријевару и опачину и на њу се ослањате,

30:13 Зато ће вам то безакоње бити као пукотина у зиду који хоће да падне, која издигне зид високо, те се нагло уједанпут обори.

30:14 И разбиће га као што се разбија разбијен суд лончарски, не жали се, те се не нађе ни цријепа кад се разбије да узмеш огањ с огњишта или да захватиш воде из јаме.

30:15 Јер овако говори Господ Господ, светац Израиљев: ако се повратите и будете мирни, избавићете се, у миру и уздању биће сила ваша; али ви нећете.

30:16 Него говорите: не; него ћемо на коњма побјећи. Зато ћете бјежати. Појахаћемо брзе коње. Зато ће бити бржи који ће вас тјерати.

30:17 Бјежаће вас тисућа кад један повиче; кад повичу петорица, бјежаћете сви, докле не останете као окресано дрво наврх горе и као застава на хуму.

30:18 А зато чека Господ да се смилује на вас, и зато ће се узвисити да вас помилује; јер је Господ праведан Бог; благо свјема који га чекају.

30:19 Јер ће народ наставати у Сиону, у Јерусалиму; нећеш више плакати, доиста ће те помиловати кад повичеш; чим те чује, одазваће ти се.

30:20 Премда ће вам Господ дати хљеба тужнога и воде невољничке; али ти се више неће узимати учитељи твоји, него ће очи твоје гледати учитеље твоје,

30:21 И уши ће твоје слушати ријеч иза тебе гдје говори: то је пут, идите њим, ако бисте сврнули надесно или налијево.

30:22 И опрзнићете посребрене ликове своје резане и златно одијело ликова ливенијех, и бацићете их као нечистоту, и рећи ћеш им: одлазите.

30:23 И даће дажд сјемену твојему које посијеш на њиви, и хљеб од рода земаљскога биће обилат и сит; тада ће стока твоја пасти на паши пространој.

30:24 Волови и магарци, што раде земљу, јешће чисту зоб овијану лопатом и решетом.

30:25 И на свакој гори високој и на сваком хуму високом биће извори и потоци, кад буде покољ велики, кад попадају куле.

30:26 И свјетлост ће мјесечна бити као свјетлост сунчана, а свјетлост ће сунчана бити седам пута већа, као свјетлост од седам дана, кад Господ завије улом народу својему и исцијели ране које му је задао.

30:27 Гле, име Господње иде издалека, гњев његов гори и врло је тежак; усне су му пуне љутине и језик му је као огањ који сажиже.

30:28 А дух му је као поток који плави и допире до грла, да расије народе да отиду у ништа, и биће у чељустима народима узда која ће их гонити да лутају.

30:29 Пјеваћете као ноћу уочи празника, и веселићете се од срца као онај који иде са свиралом на гору Господњу, к стијени Израиљевој,

30:30 И Господ ће пустити да се чује слава гласа његова, и показаће како маше руком својом с љутијем гњевом и пламеном огњенијем који прождире, с распом и са силнијем даждем и с градом.

30:31 Јер ће се од гласа Господњега препасти Асирац, који је био палицом.

30:32 И куда год прође палица поуздана, којом ће Господ навалити на њ, биће бубњи и гусле, и ратовима жестоким ратоваће на њих.

30:33 Јер је већ приправљен Тофет, и самом цару приправљен је, начинио је дубок и широк; мјеста, огња и дрва има много; дах Господњи као поток сумпорни упалиће га.

31:1 Тешко онима који иду у Мисир за помоћ, који се ослањају на коње, и уздају се у кола што их је много, и у коњике што их је велико мноштво, а не гледају на свеца Израиљева и не траже Господа.

31:2 Али је и он мудар, и навући ће зло, и неће порећи своје ријечи, него ће устати на дом неваљалијех људи и на оне који помажу онима који чине безакоње.

31:3 А Мисирци су људи а не Бог, и коњи су њихови тијело а не дух; и зато ће Господ махнути руком својом, те ће пасти помагач, пашће и онај коме помаже, и сви ће заједно погинути.

31:4 Јер овако ми рече Господ: као што лав и лавић риче над ловом својим, и ако се и свиче на њ мноштво пастира, он се не плаши од вике њихове нити се покорава на буку њихову, тако ће Господ над војскама сићи да војује за гору Сионску и за хум њезин.

31:5 Као птице крилима Господ ће над војскама заклањати Јерусалим, и заклањајући избавиће, и облазећи сачуваће.

31:6 Вратите се к њему, од којега се сасвијем одвргосте, синови Израиљеви!

31:7 Јер ће у онај дан сваки одбацити идоле своје сребрне, и златне своје идоле, које вам руке ваше начинише на гријех.

31:8 И Асирац ће пасти од мача не човјечијега, и мач не човјечји појешће га, и бјежаће испред мача, и младићи ће његови плаћати данак.

31:9 И стијена ће његова проћи од страха, и кнезови ће се његови препасти од заставе, вели Господ, чији је огањ на Сиону и пећ у Јерусалиму.

1 Кор 7:32–8:13

7:32 А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;

7:33 А који је ожењен брине се за свјетско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је дјевојка.

7:34 Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и тијелом и духом; а која је удата брине се за свјетско, како ће угодити мужу.

7:35 А оно говорим на корист вама самијем, не да вам наметнем замку на врат, него за лијепу и пристојну службу Господу без сметње.

7:36 Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову дјевојку кад остане усидјелица, и не може друкчије бити, нека чини шта хоће, не гријеши ако се уда.

7:37 А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу својему да задржи дјевојку, добро чини.

7:38 Тако и онај који удаје своју дјевојку добро чини; али који не удаје боље чини.

7:39 Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.

7:40 Али је блаженија ако остане тако по мојему свјету; јер мислим да и ја имам Духа Божијега.

8:1 А за месо што је клато идолима знамо, јер сви разум имамо. Разум дакле надима, а љубав поправља.

8:2 Ако ли ко мисли да што зна, не зна још ништа као што треба знати.

8:3 А ако ко љуби Бога, Бог га је научио.

8:4 А за јело идолскијех жртава, знамо да идол није ништа на свијету, и да нема другога Бога осим јединога.

8:5 Јер ако и има који се богови зову, или на небу или на земљи, као што има много богова и много господа:

8:6 Али ми имамо само једнога Бога оца, од којега је све, и ми у њему, и једнога Господа Исуса Христа, кроз којега је све, и ми кроза њ.

8:7 Али нема сватко разума; јер неки који још и сад мисле да су идоли нешто, као идолске жртве једу, и савјест њихова, слаба будући, погани се.

8:8 Али јело нас не поставља пред Богом: јер нити ћемо бити већи ако једемо, ни мањи ако не једемо.

8:9 Али се чувајте да како ова слобода ваша не постане спотицање слабима.

8:10 Јер ако тебе, који имаш разум, види ко у идолској цркви гдје сједиш за трпезом, неће ли његова савјест, слаба будући, ослободити се да једе идолске жртве?

8:11 И с твога разума погинуће слаби брат, за којега Христос умрије.

8:12 Тако кад се гријешите о браћу, и бијете њихову слабу савјест, о Христа се гријешите.

8:13 Зато ако јело саблажњава брата мојега, нећу јести меса довијека, да не саблазним брата својега.

Јов 15:1–19

1 А Елифас Теманац одговори и рече:

2 Хоће ли мудар човјек казивати празне мисли и пунити трбух вјетром источнијем,

3 Препирући се говором који не помаже и ријечима које нијесу ни на што?

4 А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.

5 Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.

6 Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје свједоче на те.

7 Јеси ли се ти први човјек родио? или си прије хумова саздан?

8 Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?

9 Шта ти знаш што ми не бисмо знали? шта ти разумијеш што не би било у нас?

10 И сиједијех и старих људи има међу нама, старијих од оца твојега.

11 Мале ли су ти утјехе Божије? или имаш што сакривено у себи?

12 Што те је занијело срце твоје? и што сијевају очи твоје,

13 Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих таке ријечи?

14 Шта је човјек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?

15 Гле, не вјерује свецима својим, и небеса нијесу чиста пред очима његовијем;

16 Акамоли гадни и смрдљиви човјек, који пије неправду као воду?

17 Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповједићу ти што сам видио,

18 Што мудраци казаше и не затајише, што примише од отаца својих,

19 Којима самијем дана би земља, и туђин не прође кроз њу.