Дан 265 од 365

Ис 32:1–34:17

32:1 Ево, цар ће царовати право и кнезови ће владати по правди.

32:2 И човјек ће бити као заклон од вјетра, и као уточиште од поплаве, као потоци на суху мјесту, као сјен од велике стијене у земљи сасушеној.

32:3 И очи онијех који виде неће бити заслијепљене, и уши онијех који чују слушаће.

32:4 И срце неразумнијех разумјеће мудрост, и језик мутавијех говориће брзо и разговијетно.

32:5 Неваљалац се неће више звати кнез, нити ће се тврдица називати подашнијем.

32:6 Јер неваљалац о неваљалству говори, и срце његово гради безакоње, радећи лицемјерно и говорећи на Бога лаж, да испразни душу гладному и напој жедному да узме.

32:7 И справе тврдичине зле су; смишља лукавштине да затре ниште ријечима лажнијем и кад сиромах говори право.

32:8 Али кнез смишља кнежевски, и устаје да ради кнежевски.

32:9 Устаните, жене мирне, слушајте глас мој; кћери безбрижне, чујте ријечи моје.

32:10 За много година бићете у сметњи, ви безбрижне; јер неће бити бербе, и сабирање неће доћи.

32:11 Страшите се, ви мирне; дркћите, ви безбрижне, свуците се, будите голе, и припашите око себе костријет,

32:12 Бијући се у прси за лијепијем њивама, за роднијем чокотима.

32:13 Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мојега, и по свијем кућама веселијем, у граду веселом.

32:14 Јер ће се дворови оставити, вреве градске нестаће; куле и стражаре постаће пећине довијека, радост дивљим магарцима и паша стадима,

32:15 Докле се не излије на нас дух с висине и пустиња постане њива а њива се стане узимати за шуму.

32:16 Тада ће суд становати у пустињи, и правда ће стајати на њиви.

32:17 И мир ће бити дјело правде, што ће правда учинити биће покој и безбрижност довијека.

32:18 И мој ће народ сједјети у мирну стану и у шаторима поузданијем, на почивалиштима тихим.

32:19 Али ће град пасти на шуму, и град ће се врло снизити.

32:20 Благо вама који сијете покрај сваке воде, и пуштате волове и магарце.

33:1 Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш невјеру а теби се не чини невјера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити невјеру, чиниће ти се невјера.

33:2 Господе, смилуј се на нас, тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.

33:3 Народи побјегоше од јаке вике, расијаше се народи што се ти подиже.

33:4 И покупиће се плијен ваш као што се купе гусјенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.

33:5 Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.

33:6 И тврђа времена твојега, сила спасења твојега биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.

33:7 Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:

33:8 Путови опустјеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човјека.

33:9 Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил огољеше.

33:10 Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.

33:11 Затрудњећете сламом, родићете стрњику; гњев ваш прождријеће вас као огањ.

33:12 И народи ће бити као пећи кречне, изгорјеће огњем као трње посјечено.

33:13 Слушајте који сте далеко што сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.

33:14 Грјешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемјере, и рећи ће: ко ће нас остати код огња који прождире? ко ће нас остати код вјечне жеге?

33:15 Ко ходи у правди и говори што је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклона; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зла;

33:16 Он ће наставати на високим мјестима; градови на стјенама биће му уточиште, хљеб ће му се давати, воде му се неће премицати.

33:17 Очи ће ти видјети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.

33:18 Срце ће твоје мислити о страху говорећи: гдје је писар? гдје бројач? гдје је онај што прегледа куле?

33:19 Нећеш видјети жестока народа, народа који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разумије.

33:20 Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однијети, којему се коље неће нигда помјерити, и ниједно му се уже неће откинути.

33:21 Него ће нам ондје Господ велики бити мјесто ријека и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.

33:22 Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, он ће нас спасти.

33:23 Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се раздијелити велик плијен, хроми ће разграбити плијен.

33:24 И нико од становника неће рећи: болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.

34:1 Приступите, народи, да чујете; пазите, народи; нека чује земља и што је у њој, васиљена и што се год рађа у њој.

34:2 Јер се Господ разгњевио на све наредбе, и разљутио се на сву војску њихову, затрће их, предаће их на покољ.

34:3 И побијени њихови бациће се, и од мртваца њиховијех дизаће се смрад и горе ће се расплинути од крви њихове.

34:4 И сва ће се војска небеска растопити, и савиће се небеса као књига, и сва војска њихова попадаће као што пада лист с винове лозе и као што пада са смокве.

34:5 Јер је опојен на небу мач мој, ево, сићи ће на суд на Едомце и на народ који сам проклео да се затре.

34:6 Мач је Господњи пун крви и тован од претилине, од крви јагњеће и јаричје, од претилине бубрега овнујских; јер Господ има жртву у Восору и велико клање у земљи Едомској.

34:7 И једнорози ће сићи с њима и јунци с биковима; земља ће се њихова опити од крви и прах ће њихов утити од претилине.

34:8 Јер ће бити дан освете Господње, година плаћања, да би се осветио Сион.

34:9 И потоци ће се њезини претворити у смолу, и прах њезин у сумпор, и земља ће њихова постати смола разгорјела.

34:10 Неће се гасити ни ноћу ни дању, довијека ће се дизати дим њезин, од кољена до кољена остаће пуста, нико неће прелазити преко ње довијека.

34:11 Него ће је наслиједити гем и ћук, сова и гавран населиће се у њој, и Господ ће растегнути преко ње уже погибли и мјерила пустоши.

34:12 Племиће њезине зваће да царују, али неће бити ниједнога, и сви ће кнезови њезини отићи у ништа.

34:13 И трње ће изникнути у дворима њиховијем, коприва и чкаљ у градовима њиховијем, и биће стан змајевима и насеље совама.

34:14 И сретаће се дивље звијери с буљинама, авети ће се довикивати, ондје ће се населити вјештице и наћи почивалиште.

34:15 Ондје ће се гнијездити ћук и носити јаја и лећи птиће и сабирати их под сјен свој; ондје ће се састајати и јастребови један с другим.

34:16 Тражите у књизи Господњој и читајте, ништа од овога неће изостати и ниједно неће бити без другога; јер што кажем, он је заповједио, и дух ће их његов сабрати.

34:17 Јер им он баци ждријеб, и рука његова раздијели им земљу ужем, и њихова ће бити довијека, од кољена до кољена наставаће у њој.

1 Кор 9:1–17

1 Нијесам ли ја апостол? Нијесам ли сам свој? Не видјех ли ја Исуса Христа, Господа нашега? Нијесте ли ви дјело моје у Господу?

2 Ако другима и нијесам апостол, али вама јесам, јер сте ви печат мојега апостолства у Господу.

3 Мој одговор онима који ме успитају ово је:

4 Еда ли немамо власти јести и пити?

5 Еда ли немамо власти сестру жену водити, као и остали апостоли, и браћа Господња, и Кифа?

6 Или један ја и Варнава немамо власти ово чинити?

7 Ко војује кад о своме трошку? Или ко сади виноград и од родова његовијех да не једе? Или ко пасе стадо и од млијека стада да не једе?

8 Еда ли ово говорим по човјеку? Не говори ли ово и закон?

9 Јер је у Мојсијеву закону написано: да не завежеш уста волу који врше. Еда ли се Бог брине за волове?

10 Или јамачно говори за нас? Јер се за нас написа: који оре треба у надању да оре; и који врше у надању да ће добити од онога што врше.

11 Када ми вама духовна сијасмо, је ли то што велико ако ми вама тјелесна пожњемо?

12 Кад се други мијешају у вашу власт, акамоли не би ми? Али не учинисмо по власти овој него све трпимо да не учинимо каке сметње јеванђељу Христову.

13 Не знате ли да они који чине свету службу од светиње се хране? и који олтару служе с олтаром дијеле?

14 Тако и Господ заповједи да они који јеванђеље проповиједају од јеванђеља живе.

15 А ја то ниједно не учиних. И не пишем ово да тако буде за мене; јер бих вољео умријети него да ко славу моју уништи.

16 Јер ако проповиједам јеванђеље, нема ми хвале: јер ми је за невољу; и тешко мени ако јеванђеља не проповиједам.

17 Ако дакле ово чиним од своје воље, плату имам; а ако ли чиним за невољу, служба ми је предата.

Пс 113:1–9

1 Хвалите, слуге Господње, хвалите име Господње,

2 Да буде име Господње благословено отсад и довијека.

3 Од истока сунчанога до запада да се слави име Господње.

4 Узвишен је над свима народима Господ; сврх небеса је слава његова.

5 Ко је као Господ, Бог наш, који сједи на висини;

6 Који се сагиба да види што је на небесима и на земљи;

7 Који из праха подиже убогога, и из кала узвишује ништега;

8 И посађује га с кнезовима, с кнезовима у народу његову;

9 Од нероткиње насељава кућу, учинивши је радосном мајком синовима. Алилуја!