Дан 266 од 365

Ис 35:1–36:22

35:1 Радоваће се томе пустиња и земља сасушена, веселиће се пустош и процвјетати као ружа.

35:2 Процвјетаће обилно, и веселиће се радујући се и попијевајући; слава Ливанска даће јој се и красота Кармилска и Саронска; та ће мјеста видјети славу Господњу красоту Бога нашега.

35:3 Укријепите клонуле руке, и кољена изнемогла утврдите.

35:4 Реците онима којима се срце уплашило: охрабрите се, не бојте се; ево Бога вашега; освета иде, плата Божија, сам иде, и спашће вас.

35:5 Тада ће се отворити очи слијепима, и уши глухима отвориће се.

35:6 Тада ће хромац скакати као јелен, и језик нијемога пјеваће, јер ће у пустињи проврети воде и потоци у земљи сасушеној.

35:7 И сухо ће мјесто постати језеро, и земља сасушена извори водени, у стану змајевском, по ложама њиховијем, биће трава, трска и сита.

35:8 И ондје ће бити насап и пут, који ће се звати свети пут; неће ићи по њему нечисти, него ће бити за њих; ко узиде њим, ни луд неће заћи.

35:9 Неће ондје бити лава, и љута звијер неће ићи по њему, нити ће се ондје наћи, него ће ходити избављени.

35:10 И које искупи Господ, вратиће се и доћи ће у Сион пјевајући, и вјечна ће радост бити над главом њиховом, добиће радост и весеље, а жалост и уздисање бјежаће.

36:1 Четрнаесте године царовање Језекијина подиже се Сенахирим цар Асирски на све тврде градове Јудине, и узе их.

36:2 И посла цар Асирски Равсака из Лахиса у Јерусалим к цару Језекији с великом војском; и он стаде код јаза горњега језера на путу код поља бјељарева.

36:3 Тада изиде к њему Елијаким син Хелкијин, који бијаше над двором, и Сомна писар и Јоах син Асафов паметар.

36:4 И рече им Равсак: кажите Језекији: овако каже велики цар, цар Асирски: каква је то узданица у коју се уздаш?

36:5 Да речем, али су празне ријечи, да имаш свјета и силе за рат. У што се дакле уздаш, те си се одметнуо од мене?

36:6 Гле, уздаш се у штап од трске сломљене, у Мисир, на који ако се ко наслони, ући ће му у руку и пробошће је; таки је Фараон цар Мисирски свјема који се уздају у њ.

36:7 Ако ли ми речеш: уздамо се у Господа Бога својега; није ли то онај чије је висине и олтаре оборио Језекија и заповједио Јуди и Јерусалиму: пред овијем олтаром клањајте се?

36:8 Хајде затеци се мојему господару цару Асирском, и даћу ти двије тисуће коња, ако можеш добавити који ће јахати.

36:9 Како ћеш дакле одбити и једнога војводу између најмањих слугу господара мојега? Али се ти уздаш у Мисир за кола и коњике.

36:10 Сврх тога, еда ли сам ја без Господа дошао на ово мјесто да га затрем? Господ ми је рекао: иди на ту земљу, и затри је.

36:11 Тада Елијаким и Сомна и Јоах рекоше Равсаку: говори слугама својим Сирски, јер разумијемо, а немој нам говорити Јудејски да слуша народ на зиду.

36:12 А Равсак рече: еда ли ме је господар мој послао ка господару твојему или к теби да кажем ове ријечи? није ли к тијем људима, што сједе на зиду, да једу своју нечист и да пију своју мокраћу с вама?

36:13 Тада стаде Равсак и повика иза гласа Јудејски и рече: чујте ријечи великога цара Асирскога.

36:14 Овако каже цар: немојте да вас вара Језекија, јер вас не може избавити.

36:15 Немојте да вас наговори Језекија да се поуздате у Господа, говорећи: Господ ће нас избавити, овај се град неће дати у руке цару Асирском.

36:16 Не слушајте Језекије; јер овако каже цар Асирски: учините мир са мном и ходите к мени, па једите сваки са свога чокота и сваки са своје смокве, и пијте сваки из својега студенца,

36:17 Докле не дођем и однесем вас у земљу као што је ваша, у земљу обилну житом и вином, у земљу обилну хљебом и виноградима.

36:18 Немојте да вас вара Језекија говорећи: Господ ће нас избавити. Је ли који између богова других народа избавио своју земљу из руке цара Асирскога?

36:19 Гдје су богови Ематски и Арфадски? гдје су су богови Сефарвимски? јесу ли избавили Самарију из мојих руку?

36:20 Који су између свијех богова овијех земаља избавили земљу своју из моје руке? а Господ ће избавити Јерусалим из моје руке?

36:21 Али они мучаху, и не одговорише му ни ријечи, јер цар бјеше заповједио и рекао: не одговарајте му.

36:22 Тада Елијаким син Хелкијин, који бијаше над двором, и Сомна писар и Јоах син Асафов, паметар, дођоше к Језекији раздрвши хаљине, и казаше му ријечи Равсакове.

1 Кор 9:18–10:13

9:18 Каква ми је дакле плата? Да проповиједајући јеванђеље учиним без плате јеванђеље Христово, да не чиним по својој власти у проповиједању јеванђеља.

9:19 Јер премда сам слободан од свију, свима себе учиних робом, да их више придобијем.

9:20 Јеврејима сам био као Јеврејин да Јевреје придобијем; онима који су под законом био сам као под законом, да придобијем оне који су под законом;

9:21 Онима који су без закона био сам као без закона, премда нијесам Богу без закона него сам у закону Христову, да придобијем оне који су без закона.

9:22 Слабима био сам као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да какогод спасем кога.

9:23 А ово чиним за јеванђеље, да бих имао дијел у њему.

9:24 Не знате ли да они што трче на трку, сви трче, а један добије дар? Тако трчите да добијете.

9:25 Сваки пак који се бори од свега се уздржава: они дакле да добију распадљив вијенац, а ми нераспадљив.

9:26 Ја дакле тако трчим, не као на непоуздано; тако се борим, не као онај који бије вјетар;

9:27 Него морим тијело своје и трудим да како сам другима проповиједајући избачен не будем.

10:1 Али нећу вам затајити, браћо, да оцеви наши сви под облаком бише, и сви кроз море прођоше;

10:2 И сви се у Мојсија крстише у облаку и мору;

10:3 И сви једно јело духовно једоше;

10:4 И сви једно пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стијене која иђаше за њима: а стијена бјеше Христос.

10:5 Али многи од њих не бијаху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.

10:6 А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што жељеше.

10:7 Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: сједоше људи да једу и да пију, и усташе да играју.

10:8 Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.

10:9 Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше.

10:10 Нити да вичемо на Бога, као неко од њих што викаше, и изгибоше од крвника.

10:11 Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које пошљедак свијета дође.

10:12 Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне.

10:13 Друго искушење не дође на вас осим човјечијега; али је вјеран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднијети.

Јов 15:20–35

20 Безбожник се мучи свега вијека својега, и насилнику је мало година остављено.

21 Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.

22 Не вјерује да ће се вратити из таме, отсвуда привиђа мач.

23 Тумара за хљебом говорећи: гдје је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.

24 Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.

25 Јер је замахнуо на Бога руком својом, и свемогућему се опро.

26 Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.

27 Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.

28 И сједио је у градовима раскопанијем и у кућама пустијем, обраћенијем у гомилу камења.

29 Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.

30 Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однијеће га дух уста његовијех.

31 Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.

32 Прије својега времена свршиће се, и грана његова неће зелењети.

33 Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.

34 Јер ће опустјети збор лицемјерски, и огањ ће спалити шаторе онијех који примају поклоне.

35 Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља пријевару.