Дан 267 од 365

Ис 37:1–39:8

37:1 А кад то чу цар Језекија, раздрије хаљине своје и веза око себе костријет, па отиде у дом Господњи.

37:2 И посла Елијакима, који бијаше над двором, и Сомну писара и најстарије свештенике обучене у костријет к Исаији пророку сину Амосову.

37:3 И рекоше му: овако вели Језекија: ово је дан невоље и кара и руга, јер приспјеше дјеца до порођаја, а нема снаге да се роде.

37:4 Да ако је чуо Господ Бог твој што рече Равсак, којега посла цар Асирски господар његов да ружи Бога живога и да га вријеђа ријечима које је чуо Господ Бог твој, помоли се за остатак који се налази.

37:5 И дођоше к Исаији слуге цара Језекије.

37:6 И рече им Исаија: овако реците господару својему: овако вели Господ: не плаши се од ријечи које си чуо, којима хулише на ме слуге цара Асирскога.

37:7 Ево, ја ћу пустити на њ дух, те ће чути глас и вратити се у своју земљу, и учинићу да погине од мача у својој земљи.

37:8 И тако вративши се Равсак нађе цара Асирскога гдје бије Ливну, јер бјеше чуо да је отишао од Лахиса.

37:9 А он чу за Тираку цара Хускога гдје казаше: иде да се бије с тобом. И чувши посла посланике к Језекији говорећи:

37:10 Овако реците Језекији цару Јудину: немој да те вара Бог твој, у којега се уздаш говорећи: неће се дати Јерусалим у руке цару Асирском.

37:11 Ето, чуо си шта су учинили цареви Асирски свијем земљама потрвши их сасвијем; а ти ли ћеш се избавити?

37:12 Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове који бијаху у Теласару?

37:13 Гдје је цар Ематски и цар Арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве?

37:14 А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом.

37:15 И помоли се Језекија Господу говорећи:

37:16 Господе над војскама, Боже Израиљев, који сједиш на херувимима, ти си сам Бог свијем царствима на земљи, ти си створио небо и земљу.

37:17 Пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј све ријечи Сенахирима, који посла да ружи Бога живога.

37:18 Истина је, опустошили су цареви Асирски све оне народе и земље њихове,

37:19 И побацали су богове њихове у огањ, јер не бијаху богови, него дјело руку човјечијих, дрво и камен, зато их потрше.

37:20 И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његовијех, да познаду сва царства на земљи да си ти сам Господ.

37:21 Тада посла Исаија син Амосов к Језекији и поручи му: овако вели Господ Бог Израиљев: услишио сам за што си ми се молио ради Сенахирима цара Асирскога.

37:22 Ово је ријеч коју изрече Господ за њ: руга ти се и потсмијева ти се дјевојка, кћи Сионска, за тобом маше главом кћи Јерусалимска.

37:23 Кога си ружио и хулио? и на кога си подигао глас? и подигао увис очи своје? На свеца Израиљева.

37:24 Преко слуга својих ружио си Господа и рекао си: с мноштвом кола својих изидох на високе горе, на стране Ливанске, и посјећи ћу високе кедре његове, и лијепе јеле његове, и доћи ћу на највиши крај његов, у шуму његова Кармила.

37:25 Ја сам копао, и пио воду, и исушио сам стопама својим све потоке градовима.

37:26 Нијеси ли чуо да ја то одавна чиним и од искона да сам тако уредио? сада пуштам то, да превратиш тврде градове у пусте гомиле.

37:27 Зато који у њима живе изнемогоше, уплашише се и сметоше се, посташе као трава пољска, као зелена травица, као трава на крововима, која се суши прије него сазри.

37:28 Знам сјеђење твоје и полажење твоје и долажење твоје и како бјесниш на ме.

37:29 Јер бјесниш на ме, и твоја обијест дође до мојих ушију, зато ћу метнути брњицу своју на ноздрве твоје, и узду своју у губицу твоју, па ћу те одвести натраг путем којим си дошао.

37:30 А теби ово нека буде знак: јешћете ове године што само од себе роди, а друге године што опет само од себе роди; а треће године сијте и жањите и садите винограде и једите род из њих.

37:31 Јер остатак дома Јудина, што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити озго.

37:32 Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и из горе Сиона, који се сачувају. Ревност Господа над војскама учиниће то.

37:33 Зато овако вели Господ за цара Асирскога: неће ући у овај град, нити ће бацити амо стријеле, неће се примаћи к њему са штитом, нити ће ископати опкопа око њега.

37:34 Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ.

37:35 Јер ћу бранити тај град и сачуваћу га себе ради и ради Давида слуге својега.

37:36 Тада изиде анђео Господњи и поби у околу Асирском сто и осамдесет и пет тисућа; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци.

37:37 Те се подиже Сенахирим цар Асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији.

37:38 И кад се клањаше у дому Нисрока бога својега, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побјегоше у земљу Араратску, и на његово се мјесто зацари Есарадон син његов.

38:1 У то вријеме разбоље се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: овако вели Господ: нареди за кућу своју, јер ћеш умријети и нећеш остати жив.

38:2 А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу,

38:3 И рече: ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред тобом вјерно и с цијелим срцем, и творио што је теби угодно. И плака Језекија веома.

38:4 Тада дође ријеч Господња Исаији говорећи:

38:5 Иди и реци Језекији: овако вели Господ Бог Давида оца твојега: чуо сам молитву твоју, и видио сам сузе твоје, ево додаћу ти вијеку петнаест година.

38:6 И избавићу тебе и овај град из руку цара Асирскога, и бранићу овај град.

38:7 И ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ што је рекао.

38:8 Ево ја ћу вратити сјен по кољенцима по којима је сишао на сунчанику Ахазову натраг за десет кољенаца. И врати се сунце за десет кољенаца по кољенцима по којима бијаше сишло.

38:9 Ово написа Језекија цар Јудин кад се разбоље, и оздрави од болести своје:

38:10 Ја рекох, кад се пресјекоше дани моји: идем к вратима гробнијем, узе ми се остатак година мојих.

38:11 Рекох: нећу видјети Господа Господа у земљи живијех, нећу више видјети човјека међу онима који станују на свијету.

38:12 Вијек мој прође и пренесе се од мене као шатор пастирски; пресјекох живот свој као ткач, отсјећи ће ме од оснутка; од јутра до вечера учинићеш ми крај.

38:13 Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје; од јутра до вечера учинићеш ми крај.

38:14 Пиштах као ждрао и као ластавица, уках као голубица, очи ми ишчиљеше гледајући горе: Господе, у невољи сам, облакшај ми.

38:15 Шта да речем? Он ми каза, и учини. Проживјећу све године своје по јаду душе своје.

38:16 Господе, о том се живи и у том је свему живот духа мојега, исцијелио си ме и сачувао у животу.

38:17 Ево, на мир дође ми љут јад; али теби би мило да извучеш душу моју из јаме погибли, јер си бацио за леђа своја све гријехе моје.

38:18 Јер неће гроб тебе славити, неће те смрт хвалити, и који сиђу у гроб не надају се твојој истини.

38:19 Живи, живи, они ће те славити као ја данас: отац ће синовима јављати истину твоју.

38:20 Господ ме спасе, зато ћемо пјевати пјесме моје у дому Господњем док смо год живи.

38:21 А Исаија бјеше рекао да узму груду сухих смокава и привију на оток, те ће оздравити.

38:22 И Језекија бјеше рекао: шта ће бити знак да ћу отићи у дом Господњи?

39:1 У то вријеме Меродах-Валадан, син Валаданов, цар Вавилонски, посла књигу с даром Језекији; јер бјеше чуо да је био болестан и оздравио.

39:2 И Језекија се обрадова томе, и показа им све ризнице своје, сребро и злато и мирисе, и најбоље уље, и кућу гдје му бјеше оружје, и што се год налажаше у ризницама његовијем, не оста ништа да им не показа Језекија у кући својој и у свему господству свом.

39:3 Тада дође пророк Исаија к цару Језекији и рече му: шта су говорили ти људи и одакле су дошли к теби? А Језекија рече: из даљне земље дошли су к мени, из Вавилона.

39:4 А он рече: шта су видјели у твом двору? А Језекија рече: видјели су све што има у мом двору; није остало ништа у ризницама мојим да им нијесам показао.

39:5 Тада рече Исаија Језекији: чуј ријеч Господа над војскама.

39:6 Ево доћи ће вријеме кад ће се однијети у Вавилон све што има у кући твојој, и што су сабирали оци твоји до данас, неће остати ништа, вели Господ.

39:7 И синове твоје, који ће изаћи од тебе, које ћеш родити, узеће да буду дворани у двору цара Вавилонскога.

39:8 А Језекија рече Исаији: добра је ријеч Господња коју си рекао. Још рече: је ли? за мога вијека биће мир и вјера?

1 Кор 10:14–33

14 Зато, љубазна браћо моја, бјегајте од идолопоклонства.

15 Као мудрима говорим; судите ви шта говорим.

16 Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хљеб који ломимо није ли заједница тијела Христова?

17 Јер смо један хљеб, једно тијело многи; јер сви у једноме хљебу имамо заједницу.

18 Гледајте Израиља по тијелу: који једу жртве нијесу ли заједничари олтара?

19 Шта дакле говорим? да је идол што? или идолска жртва да је што?

20 Није; него што жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са ђаволима.

21 Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједнице у трпези Господњој и у трпези ђаволској.

22 Или да пркосимо Господу? Еда ли смо ми јачи од њега?

23 Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро.

24 Нико да не гледа што је његово, него сваки да гледа што је другога.

25 Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујете савјести ради;

26 Јер је Господња земља и што је на њој.

27 Ако ли вас ко од невјерника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савјести ради.

28 Ако ли вам пак ко рече: ово је идолска жртва, не једите ради онога који вам каже, и ради савјести; јер је Господња земља и што је на њој.

29 Али не говорим за савјест твоју, него другога; јер зашто да моју слободу суди савјест другога?

30 Ако ја с благодаћу уживам, зашто да се хули на мене за оно за што ја захваљујем?

31 Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чините.

32 Не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Грцима, ни цркви Божијој,

33 Као што ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многијех, да се спасу.

Јов 16:1–8

1 А Јов одговори и рече:

2 Слушао сам много таких ствари; сви сте досадни тјешиоци.

3 Хоће ли бити крај празнијем ријечима? или шта те тјера да тако одговараш?

4 И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом мјесту, гомилати на вас ријечи и махати главом на вас,

5 Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих облакшало би бол ваш.

6 Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?

7 А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.

8 Навукао си на ме мрштине за свједочанство; и моја мрша подиже се на ме, и свједочи ми у очи.