Дан 268 од 365

Ис 40:1–41:29

40:1 Тјешите, тјешите народ мој, говори Бог ваш.

40:2 Говорите Јерусалиму љубазно, и јављајте му да се навршио рок његов, да му се безакоње опростило, јер је примио из руке Господње двојином за све гријехе своје.

40:3 Глас је некога који виче: приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашему.

40:4 Све долине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну, и што је криво нека буде право, и неравна мјеста нека буду равна.

40:5 И јавиће се слава Господња, и свако ће тијело видјети; јер уста Господња говорише.

40:6 Глас говори: вичи. И рече: шта да вичем? Да је свако тијело трава и све добро његово као цвијет пољски.

40:7 Суши се трава, цвијет опада кад дух Господњи дуне на њ; доиста је народ трава.

40:8 Суши се трава, цвијет опада; али ријеч Бога нашега остаје довијека.

40:9 Изиди на високу гору, Сионе, који јављаш добре гласе; подигни силно глас свој, Јерусалиме, који јављаш добре гласе; подигни, не бој се. Кажи градовима Јудинијем: ево Бога вашега.

40:10 Ево, Господ Бог иде на јакога, и мишица ће његова обладати њим; ево плата је његова код њега и дјело његово пред њим.

40:11 Као пастир пашће стадо своје; у наручје своје сабраће јагањце, и у њедрима ће их носити, а дојилице ће водити полако.

40:12 Ко је измјерио воду грстима својим и небеса премјерио пеђу? ко је мјером измјерио прах земаљски, и горе измјерио на мјерила и брегове на потег?

40:13 Ко је управљао дух Господњи? или му био савјетник и научио га?

40:14 С ким се је договарао и ко га је уразумио и научио путу суда, и научио га знању и показао му пут разума?

40:15 Гле, народи су као кап из виједра, и као прашка на мјерилима броје се; гле, премјешта острва као прашак.

40:16 Ни Ливан не би био доста за огањ, и животиње његове не би биле доста за жртву паљеницу.

40:17 Сви су народи као ништа пред њим, мање неголи ништа и таштина вриједе му.

40:18 С ким ћете дакле изједначити Бога? и каку ћете му прилику наћи?

40:19 Умјетник лије лик, и златар га позлаћује, и верижице сребрне лије.

40:20 А ко је сиромах, те нема шта принијети, бира дрво које не труне, и тражи вјешта умјетника да начини резан лик, који се не помиче.

40:21 Не знате ли? не чујете ли? не казује ли вам се од искона? не разумијете ли од темеља земаљских?

40:22 Он сједи над кругом земаљским, и њезини су му становници као скакавци; он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан.

40:23 Он обраћа кнезове у ништа, судије земаљске чини да су као таштина.

40:24 Као да нијесу посађени ни посијани, и као да им се стабло није укоријенило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као пљеву разнесе их.

40:25 С ким ћете ме дакле изједначити да бих био као он? вели свети.

40:26 Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе његове и јаке моћи не изостаје ниједно?

40:27 Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мојега?

40:28 Не знаш ли? нијеси ли чуо да Бог вјечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? разуму његову нема мјере.

40:29 Он даје снагу уморноме, и нејакоме умножава крјепост.

40:30 Дјеца се море и сустају, и младићи падају;

40:31 Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се.

41:1 Умукните преда мном, острва; и народи нека се поткријепе, нека приступе, и тада нека реку: хајдемо да се судимо.

41:2 Ко је подигао правду с истока? ко је дозвао да иде за њим устопице? ко јој је покорио народе и дао јој власт над царевима и учинио те су као прах мачу њезину и као развијана пљева луку њезину?

41:3 Погна их, прође мирно путем, којим не бјеше ходио ногама својим.

41:4 Ко је урадио и учинио то? и зове нараштаје од искона? Ја, Господ, први и пошљедњи, ја исти.

41:5 Видјеше острва и уплашише се, крајеви земаљски задрхташе, приближише се и дођоше.

41:6 Један другом помагаше, и брату својему говораше: буди храбар.

41:7 Дрводјеља храбраше златара: који клепље храбраше онога који кује на наковњу, говорећи: добро је за спајање. И притврђиваше клинцима да се не помиче.

41:8 Али ти, Израиљу, слуго мој; Јакове, којега изабрах, сјеме Аврама пријатеља мојега;

41:9 Ти, којега узех с крајева земаљских, и између избранијех њезинијех дозвах те, и рекох ти: ти си мој слуга, ја те изабрах, и не одбацих тебе;

41:10 Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укријепићу те и помоћи ћу ти, и подупријећу те десницом правде своје.

41:11 Гле, постидјеће се и посрамиће сви који се љуте на тебе; биће као ништа и изгинуће противници твоји.

41:12 Потражићеш супарнике своје, али их нећеш наћи, биће као ништа, и који војују на те, нестаће их.

41:13 Јер ја Господ Бог твој држим те за десницу, и кажем ти: не бој се, ја ћу ти помагати.

41:14 Не бој се, црвићу Јаковљев, народићу Израиљев, ја ћу ти помагати, говори Господ и избавитељ твој, светац Израиљев.

41:15 Гле, учинићу те да будеш као справа за вршење нова са зупцима: вријећи ћеш горе и сатрћеш их, и брда ћеш обратити у пљеву.

41:16 Вијаћеш их, и вјетар ће их однијети и вихор ће их расути, а ти ћеш се веселити у Господу и хвалићеш се свецем Израиљевијем.

41:17 Сиромахе и убоге, који траже воде а ње нема,којима се језик осушио од жеђи, њих ћу услишити ја Господ, ја Бог Израиљев нећу их оставити.

41:18 Отворићу ријеке на висовима, и изворе усред долина, пустињу ћу обратити у језеро водено, и суху земљу у изворе водене.

41:19 Посадићу у пустињи кедар, ситим, мирту и маслину; посадићу у пустој земљи јелу, бријест и шимшир,

41:20 Да виде и познаду и да промисле и разумију да је то урадила рука Господња, и светац Израиљев да је то створио.

41:21 Изнесите парбу своју, вели Господ, покажите разлоге своје, вели цар Јаковљев.

41:22 Нека дођу и нека нам објаве шта ће бити; објавите нам шта је прво било, да промислимо и познамо шта ће бити иза тога; или кажите нам шта ће бити унапредак.

41:23 Кажите шта ће бити послије, и познаћемо да сте богови; или учините што добро или зло, и дивићемо се и гледати сви.

41:24 Гле, ви нијесте ништа, и дјело ваше није ништа; који вас избира, гад је.

41:25 Подигох једнога са сјевера, и доћи ће; од истока сунчанога призваће име моје, ступаће по главарима као по калу и као што лончар гази блато.

41:26 Ко је објавио од искона, да бисмо знали, или од старина, да бисмо рекли: истина је? Али нема никога да би објавио, нити има кога да напријед казао, нити има кога да би чуо ријечи ваше.

41:27 Ја први Сиону кажем: ето, ето тога. У Јерусалиму ћу дати ко ће јављати добре гласе.

41:28 Јер погледам, али нема никога, нема међу њима ниједнога ко би свјетовао; питам их, али не одговарају ни ријечи.

41:29 Гле, сви су таштина, ништа су дјела њихова; ливени су ликови њихови вјетар и ништавило.

1 Кор 11:1–34

1 Угледајте се на мене, као и ја на Христа.

2 Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповијести као што вам предадох.

3 Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.

4 Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.

5 И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је све једно као да је обријана.

6 Ако се дакле не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.

7 Али муж да не покрива главе, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.

8 Јер није муж од жене него жена од мужа.

9 Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.

10 Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.

11 Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.

12 Јер како је жена од мужа, тако је и муж од жене; а све је од Бога.

13 Сами међу собом судите је ли лијепо да се жена гологлава моли Богу?

14 Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;

15 А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана мјесто покривала.

16 Ако ли је ко свадљив, ми таковога обичаја немамо, нити цркве Божије.

17 Али ово заповиједајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.

18 Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто вјерујем од овога.

19 Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.

20 А кад се скупите на једно мјесто, не једе се вечера Господња.

21 Јер сваки своју вечеру узме најприје и једе, и тако један гладује а други се опија.

22 Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.

23 Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хљеб.

24 И захваливши преломи и рече: узмите, једите, ово је тијело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.

25 Тако и чашу, по вечери, говорећи: ово је чаша нови завјет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.

26 Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.

27 Тако који недостојно једе овај хљеб или пије чашу Господњу, крив је тијелу и крви Господњој.

28 Али човјек да испитује себе, па онда од хљеба да једе и од чаше да пије;

29 Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега.

30 Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.

31 Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.

32 Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са свијетом.

33 Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога.

34 Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на гријех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.

Пс 114:1–115:18

114:1 Кад изађе Израиљ из Мисира, дом Јаковљев из народа туђега,

114:2 Јудеја постаде светиња Божија, Израиљ област његова.

114:3 Море видје и побјеже; Јордан се обрати натраг.

114:4 Горе скакаше као овнови, брдашца као јагањци.

114:5 Што ти би, море, те побјеже и теби, Јордане, те се обрати натраг?

114:6 Горе, што скачете као овнови, и брдашца, као јагањци?

114:7 Пред лицем Господњим дркћи, земљо, пред лицем Бога Јаковљева.

114:8 Који претвара камен у језеро водено, гранит у извор водени.

115:1 Не нама, Господе, не нама, него имену својему дај славу, по милости својој, по истини својој.

115:2 Зашто да говоре народи: гдје ли је Бог њихов?

115:3 Бог је наш на небесима, твори све што хоће.

115:4 Идоли су њихови сребро и злато, дјело руку човјечијих.

115:5 Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;

115:6 Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу;

115:7 Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају гласа из грла својега.

115:8 Таки су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.

115:9 Доме Израиљев, уздај се у Господа; он им је помоћ и штит.

115:10 Доме Аронов, уздај се у Господа; он им је помоћ и штит.

115:11 Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; он им је помоћ и штит.

115:12 Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов;

115:13 Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике.

115:14 Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим!

115:15 Господ да вас благослови, творац неба и земље!

115:16 Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човјечијим.

115:17 Неће те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо гдје се мучи.

115:18 Него ћемо ми благосиљати Господа отсад и довијека. Алилуја!