Дан 269 од 365

Ис 42:1–43:28

42:1 Ево слуге мојега, којега подупирем, избраника мојега, који је мио души мојој; метнућу дух свој на њега, суд народима јављаће.

42:2 Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас његов по улицама.

42:3 Трске стучене неће преломити, и свјештила које се пуши неће угасити; јављаће суд по истини.

42:4 Неће му досадити, нити ће се уморити, докле не постави суд на земљи, и острва ће чекати науку његову.

42:5 Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и што она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:

42:6 Ја Господ дозвах те у правди, и држаћу те за руку, и чуваћу те, и учинићу те да будеш завјет народу, видјело народима;

42:7 Да отвориш очи слијепцима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који сједе у тами.

42:8 Ја сам Господ, то је име моје, и славе своје нећу дати другоме ни хвале своје ликовима резанијем.

42:9 Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, прије него настане казујем вам.

42:10 Пјевајте Господу пјесму нову, хвалу његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.

42:11 Пустиња и градови њезини, села гдје станује Кидар, нека подигну глас, нека пјевају који живе по стијенама, нека кликују саврх гора.

42:12 Нека дају славу Господу, и хвалу његову нека јављају по острвима.

42:13 Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје.

42:14 Мучах дуго, чињах се глух, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истријебити.

42:15 Опустићу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од ријека ћу начинити острва, и језера ћу исушити.

42:16 И водићу слијепце путем којега нијесу знали; водићу их стазама којих нијесу знали; обратићу пред њима мрак у свјетлост и што је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.

42:17 Тада ће се вратити натраг и посрамити се који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливенијем: ви сте наши богови.

42:18 Чујте, глухи; прогледајте, слијепи , да видите.

42:19 Ко је слијеп осим слуге мојега? и ко је глух као посланик мој којега шаљем? ко је слијеп као савршени? ко је слијеп као слуга Господњи?

42:20 Гледаш много, али не видиш; отворене су ти уши, али не чујеш.

42:21 Господу бијаше мио ради правде његове, учини закон великим и славним.

42:22 А народ је оплијењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плијен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: врати.

42:23 Ко између вас чује ово и пази и слуша за послије?

42:24 Ко је дао Јакова да се потлачи и Израиља отимачима? Није ли Господ, којему згријешисмо? Јер не хтјеше ходити путовима његовијем нити слушаше закона његова.

42:25 Зато изли на њих жестоку јарост своју и силан рат, и запали га унаоколо, али он не разумје; запали га, али он не мари.

43:1 Али сада овако вели Господ, који те је створио, Јакове, и који те је саздао, Израиљу: не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом; мој си.

43:2 Кад пођеш преко воде, ја ћу бити с тобом, или преко ријека, неће те потопити; кад пођеш кроз огањ, нећеш изгорјети и неће те пламен опалити.

43:3 Јер сам ја Господ, Бог твој, светац Израиљев, спаситељ твој; дадох у откуп за те Мисир, Етиопску и Севу мјесто тебе.

43:4 Откако си ми постао драг, прославио си се и ја те љубих; и дадох људе за те и народе за душу твоју.

43:5 Не бој се, јер сам ја с тобом; од истока ћу довести сјеме твоје, и од запада сабраћу те.

43:6 Казаћу сјеверу: дај; и југу: не брани; доведи синове моје из далека и кћери моје с крајева земаљских,

43:7 Све, који се зову мојим именом и које створих на славу себи, саздах и начиних.

43:8 Изведи народ слијепи који има очи, и глухи који има уши.

43:9 Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напријед казао то или нам казао што је било прије? Нека доведу свједоке своје и оправдају се; или нека чују, и реку: истина је.

43:10 Ви сте моји свједоци, вели Господ, и слуга мој којега изабрах, да бисте знали и вјеровали ми и разумјели да сам ја; прије мене није било Бога нити ће послије мене бити.

43:11 Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема спаситеља.

43:12 Ја објавих, и спасох, и напријед казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми свједоци, вели Господ, и ја сам Бог.

43:13 Ја сам од прије него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести?

43:14 Овако говори Господ избавитељ ваш, светац Израиљев: вас ради послаћу у Вавилон и побацаћу све пријеворнице, и Халдејце с лађама, којима се хвале.

43:15 Ја сам Господ светац ваш, створитељ Израиљев, цар ваш.

43:16 Овако говори Господ који је начинио по мору пут и по силнијем водама стазу,

43:17 Који изводи кола и коње, војску и силу, да сви попадају и не могу устати, да се угасе као што се гаси свјештило:

43:18 Не помињите што је прије било и не мислите о старијем стварима.

43:19 Ево, ја ћу учинити ново, одмах ће настати; нећете ли га познати? Још ћу начинити у пустињи пут, ријеке у сухој земљи.

43:20 Славиће ме звијери пољске, змајеви и сове, што сам извео у пустињу воде, ријеке у земљи сухој, да напојим народ свој, избраника својега.

43:21 Народ који саздах себи, приповједаће хвалу моју.

43:22 А ти, Јакове, не призива ме, и бијах ти досадан, Израиљу.

43:23 Нијеси ми принио јагњета на жртву паљеницу, и жртвама својим нијеси ме почастио; нијесам те нагонио да ми служиш приносима, нити сам те трудио да ми кадиш.

43:24 Нијеси ми купио за новце када, нити си ме претилином жртава својих наситио, него си ме мучио својим гријесима, и досадио си ми безакоњем својим.

43:25 Ја, ја сам бришем твоје пријеступе себе ради, и гријеха твојих не помињем.

43:26 Опомени ме, да се судимо, казуј, да се оправдаш.

43:27 Отац твој први сагријеши, и учитељи твоји скривише ми.

43:28 Зато ћу избацити из светиње кнезове, и даћу Јакова у проклетство и Израиља у срамоту.

1 Кор 12:1–20

1 А за духовне дарове нећу вам, браћо, затајити.

2 Знате, да кад бијасте незнабошци, идосте к идолима безгласнима, како вас вођаху.

3 Зато вам дајем на знање да нико ко духом Божијим говори неће рећи: анатемате Исуса; и нико не може Исуса Господом назвати осим Духом светијем.

4 Дарови су различни, али је Дух један.

5 И различне су службе, али је један Господ.

6 И различне су силе, али је један Бог који чини све у свему.

7 А у свакоме се појављује Дух на корист;

8 Јер једноме се даје Духом ријеч премудрости; а другоме ријеч разума по истоме Духу;

9 А другоме вјера, тијем истијем Духом; а другоме дар исцјељивања, по томе истом Духу;

10 А другоме да чини чудеса, а другоме пророштво, а другоме да разликује духове, а другоме различни језици, а другоме да казује језике.

11 А ово све чини један и тај исти Дух раздјељујући по својој власти свакоме како хоће.

12 Јер као што је тијело једно и уде има многе, а сви уди једнога тијела, премда су многи, једно су тијело: тако и Христос.

13 Јер једнијем духом ми се сви крстисмо у једно тијело, били Јевреји, или Грци, или робови, или сами своји; и сви се једнијем Духом напојисмо.

14 Јер тијело није један уд, него многи.

15 Ако рече нога: ја нијесам рука, нијесам од тијела; еда ли зато није од тијела?

16 И ако рече ухо: ја нијесам око, нијесам од тијела; еда ли зато није од тијела? Кад би све тијело било око, гдје је чувење?

17 А кад би све било чувење, гдје је мирисање?

18 Али Бог постави све уде у тијелу како је кога хтио.

19 А кад би сви били један уд, гдје је тијело?

20 Сад су пак многи уди а једно тијело.

Јов 16:9–22

9 Гњев његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сијева очима својима на ме.

10 Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.

11 Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.

12 Бијах миран и затр ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за биљегу.

13 Опколише ме његови стријелци, цијепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.

14 Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.

15 Сашио сам костријет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.

16 Лице је моје подбуло од плача, на вјеђама је мојим смртни сјен;

17 Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.

18 Земљо, не криј крви што сам пролио, и нека нема мјеста викању мојему.

19 И сада ето је на небу свједок мој, свједок је мој на висини.

20 Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.

21 О да би се човјек могао правдати с Богом, као син човјечији с пријатељем својим!

22 Јер године избројене навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.