Дан 270 од 365

Ис 44:1–45:25

44:1 Али сада чуј, Јакове, слуго мој, и Израиљу, којега изабрах.

44:2 Овако вели Господ, који те је створио и саздао од утробе материне, и који ти помаже: не бој се, слуго мој Јакове, и мили, којега изабрах.

44:3 Јер ћу излити воду на жеднога и потоке на суху земљу, излићу дух свој на сјеме твоје и благослов свој на твоје натражје.

44:4 И процвјетаће као у трави, као врбе покрај потока.

44:5 Овај ће рећи: ја сам Господњи, а онај ће се звати по имену Јаковљеву, а други ће се писати својом руком Господњи, и презиваће се именом Израиљевим.

44:6 Овако говори Господ цар Израиљев и избавитељ његов, Господ над војскама: ја сам први и ја сам пошљедњи, и осим мене нема Бога.

44:7 И ко као ја оглашује и објављује ово, или ми уређује откако населих стари народ? Нека им јави што ће бити и што ће доћи.

44:8 Не бој те се и не плашите се; нијесам ли ти давно казао и објавио? ви сте ми свједоци; има ли Бог осим мене? Да, нема стијене, не знам ни једне.

44:9 Који граде резане ликове, сви су ништа, и миле ствари њихове не помажу ништа, и оне су им свједоци да не виде и не разумију, да би се посрамили.

44:10 Ко гради бога и лије лик, није ни на каку корист.

44:11 Гле, сви ће се другови његови посрамити, и умјетници више од других људи; нека се скупе сви и стану, биће их страх и посрамиће се сви.

44:12 Ковач клијештима ради на живом угљевљу, и кује чекићем, и ради снагом своје руке, гладује, те изнемогне, и не пије воде, те сустане.

44:13 Дрводјеља растеже врвцу и биљежи црвенилом, теше и заокружује, и начиња као лик човјечји, као лијепа човјека, да стоји у кући.

44:14 Сијече себи кедре, и узима чесвину и храст или што је најчвршће међу дрвљем шумским; сади јасен, и од дажда расте.

44:15 И бива човјеку за огањ, и узме га, те се грије; упали га, те пече хљеб; и још гради од њега бога и клања му се; гради од њега лик резан, и пада на кољена пред њим.

44:16 Половину ложи на огањ, уз половину једе месо испекавши печење, и бива сит, и грије се и говори: аха, огријах се, видјех огањ.

44:17 А од остатка гради бога, резан лик свој, пада пред њим на кољена и клања се, и моли му се и говори: избави ме, јер си ти бог мој.

44:18 Не знају, нити разумију, јер су им очи заслијепљене да не виде, и срца, да не разумију.

44:19 Нити узимају на ум, нема знања ни разума да би који рекао: половину овога спалих на огањ, и на угљу од њега испекох хљеб, испекох месо и једох; и од остатка еда ли ћу начинити гад, и пању дрвеном хоћу ли се клањати?

44:20 Таки се храни пепелом, преварено срце заводи га да не може избавити душе своје, нити рећи: није ли лаж што ми је у десници?

44:21 Памти то, Јакове и Израиљу, јер си мој слуга; ја сам те саздао, слуга си мој, Израиљу, нећу те заборавити.

44:22 Расућу као облак пријеступе твоје, и гријехе твоје као маглу; врати се к мени, јер сам те избавио.

44:23 Пјевајте, небеса, јер Господ учини, подвикујте, низине земаљске, попијевајте, горе, шуме и сва дрва у њима, јер избави Господ Јакова и прослави се у Израиљу.

44:24 Овако говори Господ, избавитељ твој, који те је саздао од утробе материне: ја Господ начиних све: разапех небо сам, распростријех земљу сам собом;

44:25 Уништујем знаке лажљивцима, и враче обезумљујем, враћам натраг мудраце, и претварам мудрост њихову у лудост;

44:26 Потврђујем ријеч слуге својега, и навршујем савјет гласника својих; говорим Јерусалиму: населићеш се; и градовима Јудинијем: сазидаћете се; и пустолине њихове подигнућу;

44:27 Говорим дубини: пресахни и исушићу ријеке твоје;

44:28 Говорим Киру: пастир си мој; и извршиће сву вољу моју, и казаће Јерусалиму: сазидаћеш се; и цркви: основаћеш се.

45:1 Овако говори Господ помазанику својему Киру, којега држим за десницу, да оборим пред њим народе и цареве распашем, да се отварају врата пред њим и да не буду врата затворена:

45:2 Ја ћу ићи пред тобом, и путове неравне поравнићу, врата мједена разбићу и пријеворнице гвоздене сломићу.

45:3 И даћу ти благо тајно и богатство сакривено, да познаш да сам ја Господ Бог Израиљев, који те зовем по имену.

45:4 Ради слуге својега Јакова и Израиља избраника својега прозвах те именом твојим и презименом, премда ме не знаш.

45:5 Ја сам Господ, и нема другога, осим мене нема бога; опасах те, премда ме не знаш,

45:6 Да би познали од истока сунчанога и од запада да нема другога осим мене; ја сам Господ и нема другога,

45:7 Који правим свјетлост и стварам мрак, градим мир и стварам зло; ја Господ чиним све то.

45:8 Росите, небеса, озго, и облаци нека капљу правдом, нека се отвори земља и нека роди спасењем и заједно нека узрасте правда; ја Господ створих то.

45:9 Тешко оном ко се свађа с творцем својим; цријеп с другим цреповима нека се свађа; али хоће ли као рећи лончару својему: шта радиш? за твој посао нема руку.

45:10 Тешко оном ко говори оцу: што рађаш? и жени: што се порађаш?

45:11 Овако вели Господ светац Израиљев и творац његов: питајте ме што ће бити; за синове моје и за дјело руку мојих наређујте ми.

45:12 Ја сам начинио земљу и човјека на њој створио, ја сам разапео небеса својим рукама, и свој војсци њиховој дао заповијест.

45:13 Ја га подигох у правди, и све путове његове поравнићу; он ће сазидати мој град и робље моје отпустиће, не за новце ни за дарове, вели Господ над војскама.

45:14 Овако вели Господ: труд Мисирски и трговина Етиопска и Саваца људи висока раста доћи ће к теби и бити твоја; за тобом ће пристати, у оковима ће ићи, и теби ће се клањати, теби ће се молити говорећи: доиста, Бог је у теби, и нема другога Бога.

45:15 Да, ти си Бог, који се кријеш, Бог Израиљев, спаситељ.

45:16 Они ће се сви постидјети и посрамити, отићи ће са срамотом свиколики који граде ликове.

45:17 А Израиља ће спасти Господ спасењем вјечнијем, нећете се постидјети нити ћете се осрамотити довијека.

45:18 Јер овако вели Господ, који је створио небо, Бог, који је саздао земљу и начинио је и утврдио, и није је створио напразно, него је начинио да се на њој настава: ја сам Господ, и нема другога.

45:19 Нијесам говорио тајно ни на мрачну мјесту на земљи, нијесам рекао сјемену Јаковљеву: тражите ме узалуд. Ја Господ говорим правду, јављам што је право.

45:20 Скупите се и дођите, приступите сви који сте се избавили између народа. Ништа не знају који носе дрво од својега лика и моле се богу који не може помоћи.

45:21 Огласите, и доведите, нека вијећају заједно: ко је то од старине казао? ко је јавио још онда? Нијесам ли ја, Господ? Нема осим мене другога Бога, нема Бога праведнога и спаситеља другога осим мене.

45:22 Погледајте у мене, и спашћете се сви крајеви земаљски; јер сам ја Бог, и нема другога.

45:23 Собом се заклех; изиде из уста мојих ријеч праведна, и неће се порећи, да ће им се поклонити свако кољено, и заклињати се сваки језик,

45:24 И говориће: у Господу је правда и сила; к њему ће доћи; али ће се посрамити сви који се гњеве на њ.

45:25 У Господу ће се оправдати и прославити све сјеме Израиљево.

1 Кор 12:21–13:13

12:21 Али око не може рећи руци: не требаш ми; или опет глава ногама: не требате ми.

12:22 Него још који се уди тијела чине да су најслабији најпотребнији су.

12:23 И који нам се чине да су најсрамотнији на тијелу, на оне ударамо највећу част;

12:24 И непоштени наши уди највеће поштење имају; а поштени уди не требају. Али Бог сложи тијело и најхуђему уду даде највећу част,

12:25 Да не буде распре у тијелу, него да се уди једнако брину један за другога.

12:26 И ако страда један уд, с њим страдају сви уди; а ако ли се један уд слави, с њим се радују сви уди.

12:27 А ви сте тијело Христово, и уди међу собом.

12:28 И једне дакле постави Бог у цркви прво апостоле, друго пророке, треће учитеље, а потом чудотворце, онда дарове исцјељивања, помагања, управљања, различне језике.

12:29 Еда ли су сви апостоли? Еда ли су сви пророци? Еда ли су сви учитељи? Еда ли су сви чудотворци?

12:30 Еда ли сви имају дарове исцјељивања? Еда ли сви говоре језике? Еда ли сви казују?

12:31 Старајте се пак за веће дарове; па ћу вам још бољи пут показати.

13:1 Ако језике човјечије и анђелске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.

13:2 И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.

13:3 И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.

13:4 Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,

13:5 Не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,

13:6 Не радује се неправди, а радује се истини,

13:7 Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.

13:8 Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.

13:9 Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;

13:10 А кад дође савршено, онда ће престати што је нешто.

13:11 Кад ја бијах мало дијете као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљавах; а кад постадох човјек, одбацих дјетињство.

13:12 Тако сад видимо као кроз стакло у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.

13:13 А сад остаје вјера, над, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.

Пс 116:1–9

1 Мило ми је што Господ услиши молитвени глас мој;

2 Што пригну к мени ухо своје; и зато ћу га у све дане своје призивати.

3 Опколише ме болести смртне, и јади паклени задесише ме, наиђох на тугу и муку;

4 Али призвах име Господње: Господе! избави душу моју!

5 Добар је Господ и праведан, и Бог је наш милостив;

6 Чува просте Господ; бијах у невољи, и поможе ми.

7 Врати се душо моја, у мир свој! јер је Господ добротвор твој!

8 Ти си избавио душу моју од смрти, око моје од суза, ногу моју од спотицања.

9 Ходићу пред лицем Господњим по земљи живијех.