Дан 271 од 365

Ис 46:1–48:22

46:1 Паде Вил, извали се Нево; ликови њихови метнуше се на животињу и на стоку; што носите, тешко је, и умориће.

46:2 Извалише се, падоше сви, не могоше избавити товара, него и сами отидоше у ропство.

46:3 Слушајте ме, доме Јаковљев и сви који сте остали од дома Израиљева, које носим од утробе, које држим од рођења.

46:4 И до старости ваше ја ћу бити исти, и ја ћу вас носити до сиједа вијека; ја сам створио и ја ћу носити, ја ћу вас носити и избавићу.

46:5 С ким ћете ме изједначити и испоредити? кога ћете ми узети за прилику да би био као ја?

46:6 Просипају злато из тобоца и мјере сребро на мјерила, плаћају златару да начини од њега бога, пред којим падају и клањају се.

46:7 Мећу га на раме и носе га, и постављају га на мјесто његово, те стоји и не миче се с мјеста својега; ако га ко зове, не одзива се нити га избавља из невоље његове.

46:8 Памтите то, и покажите се да сте људи, узмите на ум, преступници!

46:9 Памтите што је било од старине; јер сам ја Бог, и нема другога Бога, и нико није као ја,

46:10 Који од почетка јављам крај и издалека што још није било; који кажем: намјера моја стоји и учинићу све што ми је воља.

46:11 Зовем с истока птицу и из даљне земље човјека који ће извршити што сам наумио. Рекох и довешћу то, наумих и учинићу.

46:12 Слушајте ме, који сте упорна срца, који сте далеко од правде.

46:13 Приближих правду своју, није далеко, и спасење моје неће одоцнити, јер ћу у Сиону поставити спасење, у Израиљу славу своју.

47:1 Сиђи и сједи у прах, дјевојко, кћери Вавилонска; сједи на земљу, нема пријестола, кћери Халдејска; јер се нећеш више звати њежна и љупка.

47:2 Узми жрвње, и мељи брашно откриј косу своју, изуј се, загали голијени, иди преко ријека.

47:3 Откриће се голотиња твоја, и видјеће се срамота твоја; осветићу се, и нико ми неће сметати.

47:4 Име је избавитељу нашему Господ над војскама, светац Израиљев.

47:5 Сједи мучећи, и уђи у таму, кћери Халдејска; јер се нећеш више звати госпођа царствима.

47:6 Разгњевих се на народ свој, оскврних нашљедство своје и предадох га теби у руке; а ти им не показа милости; на старце си метала претешки јарам свој;

47:7 И говорила си: довијека ћу бити госпођа; али никад нијеси то узимала на ум, нити си помишљала шта ће бити на пошљедак.

47:8 Сада дакле чуј ово, која живиш у сластима и без бриге сједиш и говориш у срцу свом: ја сам, и нема друге осим мене, нећу бити удовица нити ћу осиротјети.

47:9 То ће ти обоје доћи уједанпут, у исти дан, да осиротиш и обудовиш, доћи ће ти потпуно, ради мноштва чини твојих и ради велике силе чарања твога.

47:10 Јер си се поуздала у злоћу своју говорећи: нико ме не види. Мудрост твоја и знање твоје преварише те, те си говорила у срцу свом: ја сам, и осим мене нема друге.

47:11 Зато ће доћи на те зло, а нећеш знати одакле излази, и попашће те невоља, да је нећеш моћи одбити, и доћи ће на те уједанпут погибао, за коју нећеш знати.

47:12 Стани сада с врачањем својим и с мноштвом чини својих, око којих си се трудила од младости своје, не би ли се помогла, не би ли се окријепила.

47:13 Уморила си се од мноштва намјера својих; нека стану сада звјездари, који гледају звијезде, који проричу свакога мјесеца, и нека те сачувају од онога што ће доћи на те.

47:14 Гле, они су као пљева, огањ ће их спалити, ни сами себе неће избавити из пламена; неће остати угља да се ко огрије, ни огња да би се посједјело код њега.

47:15 Таки ће бити они с којима си се трудила и с којима си трговала од младости своје, разбјећи ће се сваки на своју страну; неће бити никога да те избави.

48:1 Чујте ово, доме Јаковљев, који се зовете именом Израиљевијем, и из воде Јудине изидосте, који се кунете именом Господњим, и Бога Израиљева помињете, али не по истини и по правди.

48:2 Јер се именују по светом граду, ослањају се на Бога Израиљева, којему је име Господ над војскама.

48:3 Што је пређе бивало, казивах напријед одавна, и што из мојих уста изиде и објавих, учиних брзо и зби се.

48:4 Знао сам да си упоран, и врат да ти је гвоздена жила, и чело да ти је од мједи.

48:5 И зато ти одавна објавих, прије него се зби казах ти, да не би рекао: идол мој учини то, и лик мој резани и лик мој ливени заповједише тако.

48:6 Чуо си; погледај све то; а ви нећете ли објављивати? отселе ти јављам ново и сакривено, што нијеси знао;

48:7 Сада се створи, и недавно, и прије овога дана нијеси чуо, да не речеш: гле, знао сам.

48:8 Нити си чуо ни знао, и прије ти се уши не отворише, јер знадијах да ћеш чинити невјеру, и да се зовеш преступник од утробе материне.

48:9 Имена својега ради устегнућу гњев свој, и ради хвале своје уздржаћу се према теби, да те не истријебим.

48:10 Ево, претопићу те, али не као сребро, пребраћу те у пећи невоље.

48:11 Себе ради, себе ради учинићу, јер како би се хулило на име моје? и славе своје нећу дати другоме.

48:12 Чуј ме, Јакове и Израиљу, којега ја позвах: ја сам први, ја сам и пошљедњи.

48:13 И моја је рука основала земљу, и моја је десница измјерила небеса пеђу; кад их зовнем, сви дођу.

48:14 Скупите се сви и чујте: ко је од њих објавио ово? Господ га милује, он ће извршити вољу његову на Вавилону, и мишица ће његова бити насупрот Халдејцима.

48:15 Ја, ја рекох, и позвах га, довешћу га, и биће срећан на свом путу.

48:16 Приступите к мени, чујте ово: од почетка нијесам говорио тајно; откако то би, бијах ондје; а сада Господ Господ посла ме и дух његов.

48:17 Овако вели Господ, избавитељ твој, светац Израиљев: ја сам Господ Бог твој који те учим да би напредовао, водим те путем којим треба да идеш.

48:18 О, да си пазио на заповјести моје! мир би твој био као ријека, и правда твоја као валови морски;

48:19 И сјемена би твојега било као пијеска, и порода утробе твоје као зрна његовијех; име се њихово не би затрло ни истријебило испред мене.

48:20 Изидите из Вавилона, бјежите од Халдејаца; гласно пјевајући објављујте, казујте, разглашујте до крајева земаљских; реците: избави Господ слугу својега Јакова.

48:21 Неће ожедњети кад их поведе преко пустиње; воду из стијене точиће им, јер ће расцијепити камен и потећи ће вода.

48:22 Нема мира безбожницима вели Господ.

1 Кор 14:1–19

1 Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.

2 Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне.

3 А који пророкује говори људима за поправљање и утјеху и утврђење.

4 Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља.

5 Али ја бих хтио да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља.

6 А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, каку ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци?

7 Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различна гласа не дају, како ће се разумјети шта се свира или гуди?

8 Јер ако труба да неразговијетан глас, ко ће се приправити на бој?

9 Тако и ви ако неразумљиву ријеч речете језиком, како ће се разумјети шта говорите? Јер ћете говорити у вјетар.

10 Има на свијету богзна колико различнијех гласова, али ниједан није без значења.

11 Ако дакле не знам силе гласа, бићу нијемац ономе коме говорим, и онај који говори биће мени нијемац.

12 Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве.

13 Зато који говори језиком нека се моли Богу да казује.

14 Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.

15 Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.

16 Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји мјесто простака рећи амин по твоме благослову, кад не зна шта говориш?

17 Ти добро захваљујеш, али се други не поправља.

18 Хвала Богу мојему што говорим језике већма од свију вас.

19 Али у цркви волим пет ријечи умом својијем рећи, да се и други помогну, неголи хиљаду ријечи језиком.

Јов 17:1–16

1 Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

2 Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

3 Дај ми ко ће јамчити код тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

4 Јер си од њихова срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

5–6 Ко ласка пријатељима, његовијем ће синовима очи посахнути. Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

7 Потамњело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сјен.

8 Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемјере.

9 Али ће се праведник држати својега пута, и ко је чистијех руку већма ће ојачати.

10 А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

11 Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

12 Од ноћи начинише дан, и свјетлост је близу мрака.

13 Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу простријети постељу себи.

14 Гробу вичем: ти си отац мој; црвима: ти си мати моја, ти си сестра моја.

15 И гдје је сада надање моје? моје надање ко ће видјети?

16 У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.