Дан 272 од 365

Ис 49:1–51:23

49:1 Послушајте ме, острва, и пазите народи даљни. Господ ме позва од утробе; од утробе матере моје помену име моје.

49:2 И учинио је уста моја да су као оштар мач, у сјену руке своје сакри ме; учинио ме је сјајном стријелом, и у тулу својем сакри ме.

49:3 И рече ми: ти си слуга мој, у Израиљу ћу се тобом прославити.

49:4 А ја рекох: узалуд се трудих узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мојега.

49:5 А сада говори Господ, који ме је саздао од утробе материне да сам му слуга, да му доведем натраг Јакова; ако се Израиљ и не сабере, опет ћу се прославити пред Господом, и Бог ће мој бити сила моја.

49:6 И рече ми: мало је да ми будеш слуга да се подигне племе Јаковљево и да се врати остатак Израиљев, него те учиних видјелом народима да будеш моје спасење до крајева земаљских.

49:7 Овако вели Господ, избавитељ Израиљев, светац његов, ономе којега презиру, на кога се гади народ, слузи онијех који господаре: цареви ће видјети и устати, и кнезови ће се поклонити ради Господа, који је вјеран, ради свеца Израиљева, који те је изабрао.

49:8 Овако вели Господ: у вријеме милосно услиших те, и у дан спасења помогох ти; и чуваћу те и даћу те да будеш завјет народу да утврдиш земљу и наслиједиш опустјело нашљедство;

49:9 Да кажеш сужњима: изидите; онима који су у мраку: покажите се. Они ће покрај путова пасти, и паша ће им бити по свијем високим мјестима.

49:10 Неће бити гладни ни жедни, неће их бити врућина ни сунце; јер коме их је жао, он ће их водити, и покрај извора воденијех проводиће их.

49:11 И све горе своје обратићу у путове, и стазе ће моје бити повишене.

49:12 Гле, ови ће из далека доћи, гле, и они од сјевера и од запада, и они из земље Синске.

49:13 Пјевајте, небеса, и весели се, земљо, подвикујте, горе, весело; јер Господ утјеши свој народ, и на невољнике своје смилова се.

49:14 Али Сион рече: остави ме Господ, и заборави ме Господ.

49:15 Може ли жена заборавити пород свој да се не смилује на чедо утробе своје? А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе.

49:16 Гле, на длановима сам те изрезао; зидови су твоји једнако преда мном.

49:17 Похитјеће синови твоји, а који те раскопаваше и пустошише, отићи ће од тебе.

49:18 Подигни очи своје унаоколо, и види: сви се они скупљају и иду к теби. Тако био ја жив, вели Господ, свјема њима као накитом заодјенућеш се, и уресићеш се њима као невјеста.

49:19 Јер развалине твоје и пустолине и потрвена земља твоја биће тада тијесна за становнике кад се удаље они који те прождираше.

49:20 И дјеца коју ћеш имати, пошто си била без дјеце, рећи ће да чујеш: тијесно ми је ово мјесто, помакни се да се могу настанити.

49:21 А ти ћеш рећи у срцу свом: ко ми их роди, јер бијах сирота и инокосна, заробљена и прогнана? и ко их отхрани? ето, ја бијах остала сама, а гдје они бијаху?

49:22 Овако вели Господ Господ: ево, подигнућу руку своју к народима, и к племенима ћу подигнути заставу своју, и донијеће синове твоје у наручју, и кћери твоје на раменима ће се носити.

49:23 И цареви ће бити хранитељи твоји и царице њихове твоје дојкиње, и клањаће ти се лицем до земље, и прах с ногу твојих лизаће, и познаћеш да сам ја Господ, и да се неће осрамотити они који мене чекају.

49:24 Хоће ли се јунаку узети плијен и хоће ли се отети робље праведному?

49:25 Јер овако говори Господ: и робље јунаку узеће се и плијен јакому отеће се, јер ћу се ја прети с онима који се с тобом пру, и синове твоје ја ћу избавити;

49:26 И који ти криво чине, нахранићу их њиховијем месом и опиће се својом крвљу као новијем вином; И познаће свако тијело да сам ја Господ спаситељ твој и избавитељ твој, јаки Бог Јаковљев.

50:1 Овако вели Господ: гдје је распусна књига матере ваше којом је пустих? или који је између рукодавалаца мојих коме вас продадох? Гле, за безакоња своја продадосте се и за ваше пријеступе би пуштена мати ваша.

50:2 Зашто кад дођох не би никога? кад звах, нико се не одазва? да није како год окрачала рука моја, те не може искупити? или нема у мене снаге да избавим? Гле, пријетњом својом исушујем море; обраћам ријеке у пустињу да се усмрде рибе њихове зато што нестане воде, и мру од жеђи.

50:3 Облачим небеса у мрак, и костријет им дајем за покривач.

50:4 Господ Господ даде ми језик учен да умијем проговорити згодну ријеч уморном; буди свако јутро, буди ми уши, да слушам као ученици.

50:5 Господ Господ отвори ми уши, и ја се не противих, не отступих натраг.

50:6 Леђа своја подметах онима који ме бијаху и образе своје онима који ме чупаху; не заклоних лица својега од руга ни од запљувања.

50:7 Јер ми Господ Господ помаже, зато се не осрамотих, зато ставих чело своје као кремен, и знам да се нећу постидјети.

50:8 Близу је онај који ме правда; ко ће се прети са мном? станимо заједно; ко је супарник мој? нека приступи к мени.

50:9 Гле, Господ Господ помагаће ми: ко ће ме осудити? Гле, сви ће они као хаљина оветшати, мољац ће их изјести.

50:10 Ко се међу вама боји Господа и слуша глас слуге његова? Ко ходи по мраку и нема видјела, нека се узда у име Господње и нека се ослања на Бога својега.

50:11 Гле, сви који ложите огањ и опасујете се искрама, идите у свјетлости огња својега и у искрама које распалисте. То вам је из моје руке, у мукама ћете лежати.

51:1 Послушајте ме који идете за правдом, који тражите Господа; погледајте стијену из које сте исјечени, и дубоку јаму из које сте ископани;

51:2 Погледајте Аврама, оца својега, и Сару, која вас је родила, како га инокосна позвах и благослових га и умножих га.

51:3 Јер ће Господ утјешити Сион, утјешиће све развалине његове, и пустињу његову учиниће да буде као Едем и пустош његова као врт Господњи, радост ће се и весеље налазити у њему, захваљивање и пјевање.

51:4 Послушај ме, народе мој, и чуј ме, роде мој; јер ће закон од мене изаћи и суд свој поставићу да буде видјело народима.

51:5 Близу је правда моја, изаћи ће спасење моје, и мишице ће моје судити народима; мене ће острва чекати и у моју ће се мишицу уздати.

51:6 Подигните к небу очи своје и погледајте доље на земљу; јер ће небеса ишчезнути као дим и земља ће као хаљина оветшати, и који на њој живе помријеће такођер; а спасење ће моје остати довијека, а правде моје неће нестати.

51:7 Послушајте ме који знате правду, народе, којему је у срцу закон мој. Не бојте се ружења људскога и од хуљења њихова не плашите се.

51:8 Јер ће их мољац изјести као хаљину, и као вуну изјешће их црв; а правда моја остаје довијека и спасење моје од кољена на кољено.

51:9 Пробуди се, пробуди се, обуци се у силу, мишицо Господња; пробуди се као у старо вријеме, за нараштаја прошлијех; нијеси ли ти исјекла Раву и ранила змаја?

51:10 Нијеси ли ти исушила море, воду бездана великога, од дубине морске начинила пут да прођу избављени?

51:11 Тако они које искупи Господ нека се врате и дођу у Сион пјевајући, и весеље вјечно нека буде над главом њиховом; радост и весеље нека задобију, а жалост и уздисање нека бјежи.

51:12 Ја, ја сам утјешитељ ваш; ко си ти да се бојиш човјека смртнога и сина човјечијега, који је као трава?

51:13 И заборавио си Бога творца својега, који је разапео небеса и основао земљу? и једнако се бојиш сваки дан гњева онога који те притјешњује кад се спрема да затире? а гдје је гњев онога који притјешњује?

51:14 Брзо ће се опростити сужањ, неће умријети у јами, нити ће бити без хљеба.

51:15 Јер сам ја Господ Бог твој, који раскидам море, да валови његови буче; Господ над војскама име ми је.

51:16 Ја ти метнух у уста ријечи своје и сјеном руке своје заклоних те, да утврдим небеса и оснујем земљу, и речем Сиону: ти си мој народ.

51:17 Пробуди се, пробуди се, устани, Јерусалиме! који си пио из руке Господње чашу гњева његова, пио си, и талог из страшне чаше испио си.

51:18 Од свијех синова које је родио ниједан га није водио, и од свијех синова које је отхранио ниједан га није прихватио за руку.

51:19 Ово те двоје задеси; ко те пожали? Пустош и расап, и глад и мач; ко ће те утјешити?

51:20 Синови твоји обамрли леже по крајевима свијех улица као биво у мрежи пуни гњева Господњега, и карања Бога твојега.

51:21 Зато чуј ово, невољни, и пијани, не од вина.

51:22 Овако вели Господ твој, Господ и Бог твој, који брани свој народ: ево узимам из твоје руке чашу страшну, талог у чаши гњева својега; нећеш више пити.

51:23 Него ћу је дати у руке онима који те муче који говорише души твојој: сагни се да пријеђемо, и ти си им подметао леђа своја да буду као земља и као улица онима који прелазе.

1 Кор 14:20–40

20 Браћо! не будите дјеца умом, него пакошћу дјетињите, а умом будите савршени.

21 У закону пише: другијем језицима и другијем уснама говорићу народу овоме, и ни тако ме неће послушати, говори Господ.

22 Зато су језици за знак не онима који вјерују, него који не вјерују; а пророштво не онима који не вјерују, него који вјерују.

23 Ако се дакле скупи црква сва на једно мјесто, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или невјерници, неће ли рећи да сте полудјели?

24 А ако сви пророкују, и дође какав невјерник или простак, буде покаран од свију и суђен од свију.

25 И тако тајне срца његова бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама.

26 Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање.

27 Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује.

28 Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.

29 А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују.

30 Ако ли се открије што другоме који сједи, нека чека док први ућути.

31 Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче, и сви да се тјеше.

32 И духови пророчки покоравају се пророцима;

33 Јер Бог није Бог буне, него мира, као по свима црквама светијех.

34 Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори.

35 Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви.

36 Еда ли од вас ријеч Божија изиђе? или самијем вама дође?

37 Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разумије што вам пишем, јер су Господње заповијести.

38 Ако ли ко не разумије, нека не разумије.

39 Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима.

40 А све нека бива поштено и уредно.

Пс 116:10–19

10 Вјеровах кад говорих: у љутој сам невољи.

11 Рекох у сметњи својој: сваки је човјек лажа.

12 Шта ћу вратити Господу за сва добра што ми је учинио?

13 Узећу чашу спасења, и призваћу име Господње.

14 Извршићу обећања своја Господу пред свијем народом његовијем.

15 Скупа је пред Господом смрт светаца његовијех.

16 О Господе! ја сам слуга твој, ја сам слуга твој, син слушкиње твоје; расковао си с мене окове моје.

17 Жртву за хвалу принијећу теби, и име Господње призваћу.

18 Извршићу обећања своја Господу пред свијем народом његовијем,

19 У двору дома Господњега, усред тебе, Јерусалиме. Алилуја!